Aleksandar Bačlija, čije su dramatične fotografije nasilja nad novinarima i građanima na predsedničkoj inauguraciji uzburkale javnost, za Cenzolovku govori o tome kako su one nastale i kako su iz njegove perspektive incidenti izgledali.
Zahvaljujući fotografijama Aleksandra Bačlije i Darje Balšić, javnost je videla kakvo nasilje su novinari i građani doživeli tokom predsedničke inauguracije 31. maja ispred Narodne skupštine, kada su ih sa skupa, daveći ih, vukli i gurali ljudi za koje se pretpostavlja da su obezbeđenje SNS-a.
Policija je uspela da identifikuje napadače tek nakon što su im kao dokazni materijal dostavljene ove fotografije koje su desetak dana nakon incidenata objavljene najpre na Cenzolovci, a potom i u nekim drugim medijima.
Bačlija kaže da je tog dana došao pred Narodnu skupštinu kao fotoreporter koji radi za specijalizovani sajt E-stock, a njegova koleginica i on imali su zadatak da fotografišu Aleksandra Vučića dok prolazi kroz masu i ide na polaganje zakletve.
Stajao je van ograđenog dela, da bi se u jednom trenutku sklonio sa sunca i otišao u obližnji park, u hladovinu, kada je začuo komešanje.
„Pritrčao sam bliže jednom semaforu gde se ovaj incident dešavao i automatski slikao. Nisam ni podigao aparat ni gledao kroz tražilo, slikao sam iz ruke. Pritrčao sam do žbuna, samo sam pritiskao dugme i pratio gužvu. Nije bilo razmišljanja, to je bio instinkt i moj posao“, priča Bačlija.
To što je njegov objektiv zabeležio trajalo je deset ili petnaest sekundi, a tek je kasnije saznao da su incidenti i guranje novinara i građana trajali i neko vreme pre toga.
U prvi mah, kaže, dok je instinktivno fotografisao šta se dešava, nije shvatio o čemu se tačno radi i ko koga i zašto vuče.
„Pretpostavio sam da policija privodi ljude iz nekog razloga, jer su možda pravili neke incidente. Naknadno je sa fotografija ustanovljeno da ti ljudi u stvari nisu bili iz policije“, kaže ovaj fotoreporter.
Ko je zapravo bio među žrtvama, Bačlija je shvatio kada je konstatovao da jedan od mladića koga su vukli drži fotoaparat u ruci. Tada je prepoznao svog kolegu, mladog fotoreportera i povremenog saradnika Tanjuga.
Iz medija je kasnije saznao i da je devojka na njegovim fotografijama u stvari novinarka Danasa Lidija Valtner.
Kada se gužva malo razišla, Bačlija je, kaže, napravio još nekoliko fotografija, i tada je „kroz neku komunikaciju čuo šta se otprilike desilo“.
Dok napadnuti novinari Danasa, portala Insajder i VICE kažu da su im nasilnici branili da fotografišu incidente koji su se pre toga dešavali na skupu, Bačlija navodi da nije razmišljao o tome da li je možda i sam ugrožen.
„Živim s tim 30 godina kada fotografišem određene događaje na kojima bih mogao da budem ugrožen. To je podsvesno, i to ili radite s tim saznanjem ili ne radite. Nažalost, danas je sve više takvih situacija gde ste ugroženi. Eto i kolega iz Srpskog telegrafa je pre neki dan dobio batine od Ace Lukasa i polomljena mu je oprema. Sve može da bude rizična situacija. Ali da biste imali sliku, ne možete da razmišljate. Nema vremena“, kaže Bačlija.
On dodaje i da su fotografije postavljene na sajt E-stock pola sata nakon incidenata, „ali da je potreba za njima došla tek pre neki dan“.
Marija Vučić
WWW.CENZOLOVKA.RS
