Franc Veber: Moje angažovanje za Srbiju

1
799

VeberOsećam se naročito počašćenim i dirnutim odlikovanjem koje mi je dodelio predsednik Srbije g. Tomislav Nikolić. Otkad se borim za očuvanje srpske kulturne i duhovne baštine, ponekad mi se čini da je to od svih mojih bitaka ona koju ljudi najmanje razumeju i najlošije primaju. No ja uvek merim važnost svojih zalaganja intenzitetom protivljenja koje ona izazivaju. Prema ovom aršinu, srpska stvar je – ključna stvar.

Sve je počelo pre više od 30 godina, kada me je moj prijatelj Komnen Bećirović iz Pariza obavestio o sudbini dva manastira Srpske Pravoslavne Crkve kojima je pretila industrijalizacija: manastira Morače u Crnoj Gori i Studenice u Srbiji. Znao sam da se radi o dva centra srpske istorije i dva remek-dela srednjevekovne arhitekture. A kada sam otišao na lice mesta, shvatio sam i osetio duhovno zračenje tih svetinja. U Studenici sam stekao utisak da se nalazim pred jednom od kapija ka nebu. Ne mora čovek biti pravoslavni monah da bi u to poverovao, pa čak ni da veruje u Boga. Bilo mi je utoliko neshvatljivije da iko može da zamisli da ta žarišta civilizacije utopi u veštačka jezera.

A kada je NATO napao Srbiju 1999, to varvarstvo me je prosto sprečavalo da zaspem. Šta će ostati od kosovskih manastira, mislio sam, nakon bombi i odmazdi islamskih ekstremista?

Ponekad me pitaju zašto sam toliko strastveno vezan za jednu stranu zemlju. Da li su me isto pitali kada sam krenuo u spasavanje antičkog svetilišta u Delfiju od betona i teške industrije? Sa Srbijom je stvar veoma slična: civilizacija i umetnost žrtvovane radi prizemnih geopolitičkih smicalica.

No to nije sve. Poznato je da sam veliki patriota i zaljubljenik u Švajcarsku. A između moje Švajcarske i Srbije postoje neke čudne sličnosti. Slično stremljenje ka nezavisnosti i suverenosti po svaku cenu. Zajednički istorijski protivnik: kuća Habzburga. Divlje i predivne gore u kojima živi tvrd i neposlušan narod. Vekovna tradicija narodne armije i naroda pod oružjem.   I, nadasve, taj položaj trna u tabanu velikih sila, radi kog oba naša naroda povremeno trpe klevetničke kampanje i gnusno ucenjivanje.

Da Vas podsetimo:  Da li su se Milo Đukanović i Slobodan Milošević posle dvadeset godina sreli u Beranama?!

Biti Švajcarac je, kao i biti Srbin, čast i sudbina. Danas sam ponosan što me priznaju i vole dva naroda daleko veća po svojoj ulozi nego po brojčanoj snazi ili geografskoj površini.

Komentar

Novinar i ekolog Franc Veber, predsednik Fondacije koja nosi njegovo ime, je uz Rodžera Federera najpopularniji živi Švajcarac. Pored brojnih kampanji za očuvanje prirodnih bogatstava i životinjskih sorti, on se već skoro pola veka zauzima i za kulturnu baštinu čovečanstva kojoj preti materijalistička pohlepa savremenog društva. Tako je svoj ugled i uticaj založio i za očuvanje srpskih svetinja.

Radi toga mu je 29. jula ambasador Srbije u Bernu g. Milan St. Protić uručio Srebrnu medalju za zasluge u ime predsednika Srbije Tomislava Nikolića.

Još pre rata 1999, Veber se angažovao, sam, za stavljanje kosmetskih manastira i crkava pod zaštitu UNESKO-a. Za razliku od drugih njegovih kampanja, uglavnom vrlo popularnih, ova nije dobila značajniju podršku na Zapadu. Veber je srednjevekovnu srpsku umetnost smatrao karikom koja vezuje istočnu i zapadnu evropsku tradiciju, te se nije mirio sa idejom da se ta karika uništava upravo u trenutku kada se, navodno, Evropa ujedinjavala.

Proleća 1999. Franc Veber je organizovao jedinstveni simpozijum protiv rata u svom istorijskom hotelu Gizbah u švajcarskim Alpima. Taj susret, kome su prisustvovali i naučnici i svedoci iz Srbije, bio je jedan od retkih organizovanih i delotvornih protesta protiv uništavanja Srbije i srpskog Kosova u zaslepljenoj zapadnoj Evropi.

Uprkos nasilnom otkidanju Kosova i Metohije od države Srbije i rušenju velikog broja svetinja pod odgovornošću NATO-a i njegovih saveznika, Franc Veber nije digao ruke od srpske baštine i smatra da sad tek predstoji bitka za očuvanje pamćenja o velikoj srpskoj civilizaciji i svesti o identitetu našeg naroda.

Da Vas podsetimo:  Kuda idu nemački socijalisti?

Za www.koreni.rs

Slobodan Despot

1 KOMENTAR

  1. Predsednik Nikolić bi trebalo da se ugleda na one kojima deli odlikovanja. Naime, njegov posao je da zastupa srpske interese, dok briselskim sporazumom zastupa interese SAD i EU. Srpski narod je doživeo to da se stidi vlasti koja ispunjava tuđe naloge. Mnogo je primera da se intelektualci u svetu bore za srpske interese (Peter Handke, Václav Dvořák,Nikita Mikhalkov…)dok srpska vlast vodi politiku kapitulacije. Apsurdno je da Tomislav Nikolić odlikuje one koji rade njegov posao. Kako glasi zakletva predsedniče?

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime