Kosovo i dalje ima osećajne, političke i privredne veze sa državom koja je pre dvadeset godina predvodila zapadnu intervenciju u njihovom ratu protiv Savezne Republike Jugoslavije, koji je na kraju vodio do kosovskog proglašenja nezavisnosti. Neka istraživanja pokazuju da je na Kosovu najveća stopa odobravanja američkog vođstva no u bilo kojoj drugoj državi. Fotoreporter Sezar Dezfuli (César Dezfuli) istražio je ovu povezanost.
Tokom devedesetih godina prvi kosovski predsednik, Ibrahim Rugova, završavao je svoje konferencije za štampu svakog petka rečima „Bože blagoslovi Ameriku i naše zapadne prijatelje“. Ova fraza našla je odjeka u javnosti i osećanje je postalo snažnije kada je Bil Klinton naredio NATO da bombarduje srpske mete tokom Kosovskog rata 1999. godine.
Klinton Bajđora (Bajgora), 13 godina, nazvan po Bilu Klintonu, sedi između svojih roditelja u njihovom domu u Podujevu
Sada je teško uočiti bilo koji fizički trag rata. Generacija je odrasla u okruženju mira i relativne stabilnosti. Međutim, spomenuto proameričko osećanje i dalje je prisutno.
Velika američka zastava, uz slogan zahvalnosti Bilu Klintonu i nekim državama koje su priznale nezavisnost Kosova, oslikana 2008. na zidu u Gnjilanu
Jedna od glavnih ulica u prestonici Prištini nazvana je Bulevar Bila Klintona, po američkom predsedniku iz vremena rata. Drugi putevi, kao i škole i sportski centri, nazvani su po Klintonovom državnom sekretaru, Madlen Olbrajt, američkom kongresmenu Eliotu Engelu, bivšem predsedniku Džordžu Bušu i liderima drugih država NATO članica, uključujući i premijera Ujedinjenog Kraljevstva Tonija Blera, koji je na Kosovu posebno drag.
Dan nezavisnosti
Svakog 4. jula, kada se u Sjedinjenim Državama slavi Dan nezavisnosti, vatrogasci u Prištini čiste statuu Bila Klintona na središnjem trgu i zamenjuju američku zastavu[1] koja leprša u blizini. Ceremoniju organizuje Društvo prijatelja Amerike na Kosovu i prisustvuju joj civilni i vojni zvaničnici i predstavnici američke ambasade.
Održava se i godišnji dečiji košarkaški turnir nazvan „Hvala ti, Ameriko“ (Thank You USA) radi obeležavanja Dana nezavisnosti.
Američke trupe prisutne su na Kosovu od 1999. godine kao deo NATO misije održanja mira. Danas je 600–700 američkih NATO vojnika prisutno na kosovskom tlu.
Gradonačelnik Laštice[3], gradića na jugoistoku Kosova, veliki je obožavatelj Amerike i poslednjih godina je uložio hiljade evra da bi okitio grad zvezdicama i prugama u bojama američke zastave i posterima koji ukazuju na ključne trenutke rata.
Pedeset prva država
Mnoge američke kompanije i institucije imaju ekonomske i radne veze sa Kosovom.
Restoran Put 66 u Prištini[4]
Oproštajna žurka u prištinskom baru za nekoga ko će uskoro da otputuje u Sjedinjene Države da radi
Američke vojne uniforme i drugi predmeti na prodaju na nedeljnoj buvljoj pijaci u Fuše Kosova, nedaleko od Prištine[5]
Agim Redžepi, predsednik Udruženja prijatelja Amerike na Kosovu, pozira za izradu portreta u svojoj kancelariji u Prištini
Arlind Baša pokazuje istetoviranog orla sa stihovima na engleskom jeziku koji se odnose na kosovsko-albanski nacionalni identitet
Vali ranč odmaralište u Perlepnici, nedaleko od Gjilana[6] gde nastoje da izgrade elemente američkog Zapada i američke kulture.
Radnik Vali ranča vraća konja u štalu nakon prikazivanja konjičkih skokova
Postoji mnogo streljana na Kosovu, od kojih je mnoge otvorila država nakon rata. One takođe imaju ulogu da ograniče posedovanje oružja na Kosovu.
Širom Kosova postoji mnogo privatnih kuća, restorana i javnih građevina izgrađenih da imitiraju Belu kuću.
Dijaspora u SAD
Mnogi Kosovari žive u Sjedinjenim Državama, koje su zajedno sa Nemačkom i Švajcarskom bile jedan od najvećih domaćina za kosovske izbeglice tokom 90–ih. Neki, poput Kamila Brahimija, koji je pobegao da otpočne novi život u Njujorku tokom rata, imaju imanja i na Kosovu gde dolaze tokom praznika.
Ćerka Kamila Brahimija Valbona, američkog građanina kosovarskog porekla, u jednoj od kuća koje je izgradio u svom zavičaju u Ferizaju/Uroševcu
Otac Edija Stivena, Roks, doputovao je u Sjedinjene Države tokom 90–ih kao izbeglica i otpočeo je novi život sa američkom suprugom. Izgradio je „Kalifornija Rizort“ u okolini Prištine i svake nedelje se vraća kako bi uživao u ovom akvaparku.
Edi Stiven, iz Kalifornije, odeven u šorts u bojama američke zastave, u Kalifornija Rizortu koji je izgradio njegov otac
Sve dok ne bude neke veće promene američke politike prema Kosovu, nema razloga da se veruje da će posvećenost ove teritorije [Americi] izbledeti. Zvezdice i pruge će i dalje biti isticane u Prištini svakog 4. jula.
Sa engleskog posrbio i primedbe napisao:
Miloš Milojević
stanjestvari.com
__________________
[1] Prim. MM: Drugom američkom zastavom.
[2] Prim. MM: U pitanju je srpski grad Uroševac.
[3] Prim. MM: Srpski Vlaštica.
[4] Prim. MM: Američki put ili Ruta 66, takođe poznat i kao Vil Rodžers Hajvej, Glavna Ulica Amerike i Majka put, jedan je od izvornih autoputeva u američkom sistemu ovakvih saobraćajnica. US 66 je ustanovljen 11. novembra 1926. godine. Iduće, 1927, podignuti su putni znaci. Autoput je prvobitno išao od Čikaga, preko Misurija, Kanzasa, Oklahome, Teksasa, Novog Meksika i Arizone do ishodišta u Santa Moniki u Kaliforniji. Ukupna dužina pravca je bila 3940 kilometara. Ima zapaženo mesto u američkoj popularnoj kulturi.
[5] Prim. MM: Reč je o Kosovu Polju.
[6] Prim. MM: Srpski Prilepnica i Gnjilane.
[7] Prim. MM: Srpski Obilić.
[8] Prim. MM: Reč je o Peći.
