Gase se lektorati srpskog jezika u svetu

0
590

nastavaBEOGRAD – Situacija sa lektoratima srpskog jezika u svetu veoma je zabrinjavajuća jer se iz godine u godinu gase ili se usled nedostatka nastavnika postavljaju letkori hrvatskog ili bosanskog jezika, pokazalo je istraživanje tima Tempus Refles projekta.

Osim toga, nije jasno utvrđeno koji organ u Srbiji je nadležan za izučavanje srpskog jezika u svetu, rečeno je na skupu u Rektoratu Univerziteta u Beogradu, na kojem su predstavljeni najnoviji rezultati u ovoj oblasti.

Saradnik u istraživanju Sonja Hornjak, do skoro lektor srpskog jezika u Granadi, dok se lektorat nije ugasio, podsetila je na skupu da je za vreme bivše Jugoslavije postojalo na stotine lektorata po celom svetu i hiljade zainteresovanih učenika i studenata da uče tada srpskohrvatski jezik.

Ona je istakla da danas ne postoji ažurirani pregled, spisak lektorata i katedri gde se izučava srpski jezik u svetu.

Za vreme SFR Jugoslavije srpskohrvatski jezik se izučavao na četiri kontinenta, u više od 30 država sveta. U Evropi je prednjačila Nemačka sa dvadesetak lektorata, a slično je bilo i u Francuskoj, Italiji…

Danas se srpski uzučava samo na nekoliko mesta u pomenutim zemljama a stanje se i dalje pogoršava, rekla je Hornjak.

Lektorati su ugašeni u nekim zemljama u potpunosti. Tako je u Španiji od oktobra ukinut lektorat u Granadi usled nedovoljnog interesovanja studenata. Prošle godine je bio samo jedan student, a prethodnih na desetine njih.

U mnogim zemljama je broj lektorata smanjen, a srpski jezik se danas kao samostalni studijski progam izučava u samo 12 gradova u Evropi, pokazalo je istraživanje.

Tako se na primer u Trstu srpski izučavao pet godina, ali odlaskom prof. Marije Mitrović u penziju sveo se na jednu godinu. U Torinu tokom 2012/13. prvu godinu pohađala su četiri studenta, drugu i četvrtu dva, a treću i petu nijedan.

Da Vas podsetimo:  Amerikanci su hteli da bombarduju Srbiju po svaku cenu

Međutim, u SAD je zainteresovanost za srpski jzeik velika. Izučava se u okviru bosansko-hrvatsko-srpskog jezika na slavističkim studijama sa relativno velikim brojem studenata i na puno univerziteta. Ovo nisu lektorati niti samostalne katedre za srpski jezik, nego predmeti, kursevi u okviru studijskih programa slavistike, ukazano je na skupu i kao problem navedeno i to što nisu jasno definisani ni kriterijumi za izbor lektora.

S obzirom da je značaj lektorata ogroman ne samo za naš jezik i kulturu nego i za državu, politiku, ekonomiju, na skupu je zaključeno da je nophodno utvrditi strategiju za poboljšanje kvaliteta izučavanja srpskog jezika u svetu i povećanje interesovanja stranih studenata.

Tim Projekta Tempus Refles tri godine radi na razvoju politika jezičkog obrazovanja u Srbiji.

Sorabija /Tanjug

like-button.net here

wordpress-themes.org here

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime