Gde je zapelo sa pravom javnosti da zna?

0
460
Foto: RTS , printscreen

Ako se nije pojavilo na RTS-s, nije se ni dogodilo, uobičajen je komentar o javnom medijskom servisu. Ako je verovati, u Srbiji se, štošta, onda, nije dogodilo. Optužbi za korupciju i zloupotrebu službenog položaja u vezi sa fabrikom oružja “Krušik” nije bilo, utvrđeni plagijat doktorata ministra finasija Siniše Malog je tek usputna neprijatnost, mnogo manje važna od, recimo, usvajanja budžeta, kako tvrdi sam plagijator. Paljenje kuće novinara Milana Jovanovića, i to u zemlji sa istorijom ubijanja novinara, sudeći po RTS-u, takođe, ne zavređuje veliku pažnju javnosti.

Prema Zakonu o javnim medijskim servisima, prvo načelo na kojem se zasniva rad javnog medijskog servisa je – istinito, nepristrasno, potpuno i blagovremeno informisanje. Televizija je najpopularniji medij u Srbiji i preko šest miliona ljudi se informiše na taj način. Udeo RTS1 u gledanosti je oko dvadeset procenata. Jasno je onda koliku moć ima minut na RTS-u. A prema istraživanjima, njihov informativni program je u službi – vlasti.

Gde je, međutim, zapelo sa pravom javnosti da zna i čuje – o aferi “Krušik”, plagijatu ministra finansija, paljenju kuće novinara, protestima građana i opozicije, mišljenje nezavisnih analitičara o ekonomskim pokazateljima, ili, pak stav struke o rekonstrukciji Trga republike.

Najgledanija televizija ipak ne nosi samo moralnu odgovornost zbog publike. Poštovanje i podsticanje pluralizma političkih i drugih ideja na RTS-u, propisano je zakonom. Da li ga RTS poštuje, ako goruće teme obradi “korektno”, a neke druge ni ne spomene? Da li je dovoljno samo da ih spomene ili mora da ih i kritički obradi i predstavi građanima?

Dovoljno je pogledati Dnevnik, redosled priloga i količinu vremena koju dobijaju goruće političko-društvene teme i dominantni politički akteri.

Nečinjenje korektnih ljudi

Imunitet koji sebi daju zaposleni na RTS već je deo njihove tradicije. Nesporno je da u njihovoj redakciji rade i talentovani i profesionalni novinari. Ali pitanje je može li da im se prašta, na uštrb kredibiliteta, ta naizgled “korektna” redakcijska politika.

Da Vas podsetimo:  Nastavljeno suđenje za paljenje kuće novinara, odbrana osporava procenjenu štetu

“Svi vidimo šta se dešava na RTS-u. I tamo ima kvalitetnih novinara. Pitanje je dokle ćemo moći da izdržimo njihovo nečinjenje”, kaže novinarka Gordana Suša.

Prema rečima naše sagovornice, ključna je uloga urednika, direktora i programskog saveta.

Selo gori, a RTS se češlja

Proteklih sedmica javnost su zapalila istraživanja novinara o “Krušiku”, trgovini oružjem, ocu ministra unutrašnjih poslova i uzbunjivaču.

“Za temu “Krušika”, RTS je morao da pozove Aleksandra Obradovića”, konstatuje Suša.

A o doktoratu ministra finansija Siniši Malom, RTS je zbog interesa javnosti morao da kritički obradi tu temu i postavi pitanje – posledica.

“Dakle, ministar finansija je plagirao doktorat. Ukrao je nešto, a onda je besprizorno lagao pokušavajući da se izvuče. Tu je tema, zapravo, da li građani imaju poverenja u njega, da on bude ministar koji se bavi budžetom, našim novcem”, kaže novinar Dragan Kremer.

Ipak, taj ugao nije bio na agendi javnog medijskog servisa. Za RTS nije pitanje da li ministar treba da snosi političku odgovornost, zbog “neakademskog ponašanja”.

*RTS je opozicija, kriminalno izveštavaju o SNS-u

*Neki opozicionari na RTS-u bili četiri puta više od mene

Izostanak debatnih emisija samo je jedan od problema u vezi sa RTS-om. Kako Kremer primećuje, i u slučaju kada političke stranke dobiju isto vreme, u istom terminu, ako nema ključnih pitanja, svodi se sve opet na propagandu.

“Svako priča ko šta hoće i opet nema debate”, kaže Kremer.

A čak ni ne dobijaju isto vreme. Media monitoring koji sprovodi organizacija Crta pokazao je da je za prvih mesec dana merenja, od 56.502 sekundi izmerenih na kanalu RTS 1, 85 odsto vremena bilo opredeljeno za predstavnike vlasti. Ovaj procenat je za 10 odsto manji na svim televizijama sa nacionalnom frekvencijom. Kada je tonalitet u pitanju, RTS je predstavnike opozicije u 51 odsto slučajeva prikazao negativno, u 47 odsto neutralno, a u dva odsto pozitivno, dok su predstavnici vladajuće strukture u 11 odsto bili priedstavljeni negativno, u 33 odsto neutralno i u 57 odsto slučajeva pozitivno.

Da Vas podsetimo:  Da li narod koji je preživeo bombardovanje i dalje može da veruje medijima?

Izostanak debatnih emisija samo je jedan od problema u vezi sa RTS-om. Kako Kremer primećuje, i u slučaju kada političke stranke dobiju isto vreme, u istom terminu, ako nema ključnih pitanja, svodi se sve opet na propagandu.

“Svako priča ko šta hoće i opet nema debate”, kaže Kremer.

A čak ni ne dobijaju isto vreme. Media monitoring koji sprovodi organizacija Crta pokazao je da je za prvih mesec dana merenja, od 56.502 sekundi izmerenih na kanalu RTS 1, 85 odsto vremena bilo opredeljeno za predstavnike vlasti. Ovaj procenat je za 10 odsto manji na svim televizijama sa nacionalnom frekvencijom. Kada je tonalitet u pitanju, RTS je predstavnike opozicije u 51 odsto slučajeva prikazao negativno, u 47 odsto neutralno, a u dva odsto pozitivno, dok su predstavnici vladajuće strukture u 11 odsto bili priedstavljeni negativno, u 33 odsto neutralno i u 57 odsto slučajeva pozitivno.

Otvaranje bolnica, dok se zdravstvo raspada

Jučerašnja blokada zgrade u Abardarevoj ulici u Beogradu koju je organizovao opozicioni Savez za Srbiju, tražeći “oslobađanje” RTS-a, kažu naši sagovornici, neće mnogo pomoći da javni servis “prodiše”. A šta bi, zapravo, bilo profesionalno “oslobađanje” RTS-a?

Da bi naš javni medijski servis “funkcionisao” idealno, ili, makar, prihvatljivo, prema mišljenju našeg sagovornika Kremera, morao bi više pažnje da posveti temama koje utiču na živote ljudi, a nisu eksplicitno političke. Ali i da ih profesionalno obradi.

“Delovi Srbije van Beograda prikazuju se kao kulise pri posetama funkcionera. Zapostavljena je dopisnička mreža. To može i matematički da se izračuna, kada se vidi koliko minuta je posvećeno naposletku njihovim temama. Obične ljude zanimaju najviše zdravstvo i obrazovanje. A te teme se ne obrađuju na pravi način i onda ne dopiru do građana. Imate priloge o otvaranju bolnica, a zdravstveni sistem se raspada”, priča Kremer.

Da Vas podsetimo:  Medijski mrak u vreme korone (4): Zid ćutanja o zaraženima u Bečeju

Jednog dana na RTS-u?

Biranje podobnih sagovornika i pristup temama koji ne bode oči, neopipljiv je mehanizam upodobljavanja redakcije. Dok se ide niz dlaku vladajućoj strukturi, bez odgovora ostaje šta RTS nudi svima onima koji nisu glasali za SNS, a uredno plaćaju pretplatu.

“Istraživaćko novinarstvo nije obavezno za javni medijski servis i za našeg života verovatno neće poteći unutar kuće. Međutim, RTS može da kupi istraživačke sadržaje od nezavisnih produkcija. Znaćemo da se javni medijski servis razvio kada u “prajmtajmu” nedeljom na RTS-u bude prikazivan “Insajder”, predlaže Dragan Kremer.

Kako objašnjava, i sistem upravljanja i nadzora kroz upravni odbor i programski savet nije dovoljno dobar.

“Hijerarhijski je postavljen, tako da je uticaj države veliki. Imate nefunkcionalnni REM koji bira taj upravni odbor, a on onda programski savet. Uspostavlja se vertikala i “protočni bojler” i blokiraju se promene. REM treba da čine predstavnici društva, a ne stranaka. Građani treba da imaju priliku da postavljaju pitanja kandidatima”, ocenjuje Kremer, dodajući da izveštaj programskog saveta ne sme da bude skrajnut negde na sajtu, već treba da bude povod za razmenu argumenata.

Za debate tek 15 odsto programa

U periodu od 14.10. do 30.11. CRTA u okviru svog media monitoringa posmatra sve sadržaje na televizijama sa nacionalnom frekvencijom od 17 i 30 sati do ponoći. Posmatranje se zasniva na sekundaži i tonalitetu predstavljanja svih političkih aktera koji su bili prisutni u ovom vremenu. Na televizijama sa nacionalnom frekvencijom u 90 odsto slučajeva politički akteri inisu imali prilike da odgovore u situacijama kada ih je neko pominjao, dok je na RTS 1 taj procenat nešto manji. U 70 odsto slučajeva politički akteri nisu imali prilike da odgovore, dok u 30 odsto jesu. RTS 1 je u ovom periodu 15 odsto vremena posvetio debatama. Od ukupnog broja svih debata na televizijama sa nacionalnom frekvencijom, jedna trećina je bila na RTS1.

Milijana Rogač
Izvor: Istinomer

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime