Gde sve nestade?

0
1023

Gde nastadoše oni lepi dani detinjstva mog, kada nisam znao za pola stvari koje danas znam, a bio sam mnogo srećniji. Gde nastadoše oni dani kada smo se igrali napolju svaki dan, kada smo trčali, igrali žmurke i ostale dečije igre?

Probajte se setiti toga i videćete šta ćete osetiti! Gde nestade ta bezbrižnost i ta lepota? Vratite se unazad i uporedite da li ste tada bili srećniji ili sada? Iako imam 22. godine, mogu reći da je najlepši period mog života bio upravo detinjstvo i sve što ono nosi. I sada da mi neko ponudi ne znam šta, u zamenu za jedan dan mog detinjstva, nikad se ne bi menjao.

Nekako kako više odrastaš, postaješ sve manje srećniji. Shvataš šta sve postoji na ovom svetu. Ono što si mislio da je dobro, u stvari nije. Mogu zaključiti da što sam manje znao, bilo mi je lepše. Stariji mi pričaju kako se u njihovo vreme lepše živelo nego sada. Opisujući mi njihovo detinjstvo i mladost, vidim da toga što mi oni pričaju danas više nema. Danas retko ima iskrenog prijateljstva, pravog druženja, umesto toga tu su društvene mreže. Nema sloge, nema podrške, nema međusobnog pomaganja, svako gleda samo sebe, a drugi ga ne zanimaju. Sve je neka gluma.

Većina je nezadovoljna, ali ćuti. Kao i stanje u našoj zemlji, i u društvu je isto. Sve je kako ne treba. Ne sudim nikome ništa jer sam i ja kao i drugi, ali mogli bi smo se svi promeniti na bolje. Ali čini mi se da za to niko nema volje. Nažalost. Mislim da je komunistički režim, koji je vladao u tim godinama kada su naši roditelji bili mladi, uništio sve. Da su svi ljudi okrenuti Bogu i crkvi sve bi bilo drugačije.

Da se odmah razumemo ja sebe ne smatram dobrim primerom, pa da ja nekoga savetujem kako treba, a kako ne treba, nego mislim na sve nas, a prvo na sebe da treba da se promenimo svi na bolje. Kada budemo podržavali iskreno jedni druge i bili složni, biće nam bolje.

Većina današnjeg društva priča o devojkama na neki ružan način. Voleo bih kada nađem onu pravu devojku, da budem s njom iz ljubavi, da je volim i čuvam, i da poštujem pravila koja je odredio Bog i crkva, a tiču se bračnog života.

A moje pitanje je: Gde nestade ona čast devojaka i muškaraca, koja je u davnim vremenima čuvana, o kojima danas samo mogu da čujem iz priča ili negde da pročitam? Zašto niko danas ne priča o tome? Ja bih voleo da živim onako kako su naši preci živeli. A nije ni čudo zašto je stanje danas takvo. Toliko lošeg uticaja na mlade sa svih strana. Prvo od medija, pa od svih ostalih. Ja, ako Bog da, kad budem imao svoju decu, neću im nikad dozvoliti da padnu pod loš uticaj televizije, jer ako bih im to dozvolio, svestan sam da bih ih tako uništio na neki način. Crkva treba da gradi čoveka, a ne televizija.

Da li će se ovo današnje stanje popraviti? Neće ako se svi mi ne probudimo, jer jedan ne može ništa. Jedino možemo svi zajedno. I sve te dobre vrednosti, koji su se pre cenile, danas nestale, da vratimo i bićemo i srećniji i bolji. I da se vratimo Bogu, Tvorcu našem, jer smo bez Njega ništa. Promenimo se svi, vratimo se pravim vrednostima, da se ne bi pitali: Gde sve nestade?

Stefan Vukoje
Izvor: kmnovine.com

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime