Novac koji su optuženi za lakša krivična dela uplaćivali kao nagodbu s Tužilaštvom umesto suđenja tokom 12 godina je išao humanitarnim organizacijama koje odredi tužilac po sopstvenom nahođenju. Kriterijum izbora organizacija kojima će novac biti uplaćen nije postojao, kao ni kontrola toga na šta je on zaista potrošen.
Poslednjim izmenama zakona, nakon javnog konkursa odluku o tome kome će pripasti donacije donosi Vlada Srbije.
Još od 2002. Zakonom o krivičnom postupku predviđeno je da javni tužilac može da odloži krivično gonjenje i naloži optuženom za lakša krivična dela da određen novčani iznos uplati u humanitarne svrhe.
Istraživanje Insajder.neta o trošenju tog novca pokazalo je da do izmena zakona iz 2014. nije postojala nikakva kontrola gde će taj novac završiti.
Tužioci su samostalno, bez ograničenja, jasnog i jedinstvenog kriterijuma odlučivali kojoj će humanitarnoj organizaciji ta sredstva pripasti. Osim toga, niko nije proveravao ni da li su te organizacije i ustanove doniran novac trošile namenski.
Da su tužioci imali prevelika prava prilikom raspolaganja novcem prikupljenim na ovaj način potvrđeno nam je i u zvaničnom dopisu Ministarstva pravde.
Do poslednjih izmena Zakona o krivičnom postupku bila su ostavljena prevelika diskreciona prava tužiocima da raspolažu novcem prikupljenim na osnovu ovog člana Zakona. Tužilac je bio taj koji bira humanitarnu organizaciju i daje broj žiro-računa na koji će okrivljeni uplatiti novac.
Tokom prethodnih 10 godina odredbe Zakonika o krivičnom postupku, koje regulišu ovaj vid sankcije, odnosno načelo oportuniteta, pretrpele su veći broj izmena i dopuna.
Do 2009. mogućnost odlaganja krivičnog gonjenja primenjivala se na optužene za dela za koja je predviđena kazna do tri godine. Nakon Izmena zakona iz septembra 2009. određeno je da to pravo imaju optuženi za dela za koja je zaprećena kazna do pet godina.
Radovan Lazić, predsednik Upravnog odbora Udruženja tužilaca Srbije, za Insajder.net kaže da od tada određivanje novčanih mera, odnosno odlaganje krivičnog gonjenja, počinje da se masovnije primenjuje.
“Povećan je broj krivičnih dela na koje se oportunitet može primeniti, a samim tim i iznosi novčanih obaveza. Po mom iskustvu, novac je najčešće uplaćivan na račun vrtića, škola, bolnica, Crvenog krsta. Često je pri određivanju kome će sredstva biti donirana poštovana volja osumnjičenog, ali su tužioci imali pravo i da samostalno odaberu ustanovu, a osumnjičenom u rešenju samo dostave njen račun”.
Poslednjim izmenama Zakona o krivičnom postupku iz 2014, umesto da tužilaštva samostalno odlučuju o trošenju novca iz nagodbi s optuženima, predviđeno je da se ta sredstva preusmere na posebno formiran račun Vlade Srbije, kao i da ona budu raspoređena humanitarnim organizacijama tek nakon sprovedenog javnog konkursa Ministarstva pravde. Prvi konkurs za raspodelu sredstava prikupljenih po ovom osnovu trenutno je u toku, a o tome koji će pojedinci, javne ustanove ili fondacije dobiti novac odlučivaće Vlada.
Prema podacima Ministarstva pravde, po načelu oportuniteta od oktobra 2014. do danas prikupljeno je više od 350 miliona dinara, odnosno oko tri miliona evra.
Koliko novca je ukupno dobijeno na ovaj način i pre otvaranja jedinstvenog računa i što je još važnije, kako je on trošen, tema je koju će u narednom periodu istraživati Insajder.net.
Insajder.net
