Jedna od tri sindikata u Republičkom geodetskom zavodu i v.d. direktora Borko Drašković vode hajku i sprovode otvorenu odmazdu protiv uzbunjivača u ovoj instituciji.
Direktor Drašković je u ponedeljak u otvorenom pismu koje je poslao svim zaposlenima okrivio uzbunjivače za rešenje inspekcije kojim su radnicima ukinuti nezakoniti dodaci na plate. U odgovoru odboru Sindikata uprave u RGZ, koji je negodovao zbog ukidanja nezakonitih dodataka dobijenih na osnovu fiktivnih prekovremenih sati, direktor je krivicu za umanjenje primanja svalio na uzbunjivače koji, kako on smatra, svojim prijavama urušavaju ugled ove ustanove i sabotiraju njen rad.
Ovaj nesvakidašnji linč uzbunjivača kulminirao je zahtevom sindikata da se otkriju imena i prezimena „poštenih kolega“, kako se to navodi u saopštenju sindikata.
Beskrupulozni javni pritisak usledio je pošto je po prijavi jednog zaposlenog iz RGZ, kako je to otkrio direktor u svom pismu, Budžetska inspekcija Ministarstva finansija izvršila kontrolu i ustanovila nepravilnosti u vezi sa isplatom naknada za prekovremeni rad. Naime, otkriveno je da su upisivanjem fiktivnih prekovremenih radnih sati na nezakonit način, preko dodataka, povećavana primanja zaposlenih u ovoj ustanovi.
Kada je, međutim, Pištaljka pozvala Draškovića i predsednika sindikata Aleksandra Blagojevića koji je potpisao saopštenje u kom se oglašava potera za uzbunjivačima i zaposlenima koji ne skrivaju kršenje zakona u RGZ, njih dvojica nisu ni pokušala da se opravdaju za hajku na ljude koji prijavljuju nezakonite radnje u ovoj ustanovi.
Na pitanje da li je svestan činjenice da je ovakvim istupom prekršio Zakon o zaštiti uzbunjivača i ugrozio bezbednost uzbunjivača te da za taj prekršaj preti i novčana kazna, Drašković je kratko odgovorio: „Ako mislite da je pismo nezakonito, tako i napišite“.
Posle toga je prekinuo vezu i ugasio telefon.
Predsednik sindikata tvrdi da nije tražio da se otkriju imena uzbunjivača. „Mi nismo tražili da se otkrije identitet uzbunjivača već da se kaže ko to opstruiše dogovore u vezi sa isplatom prekovremenog rada“, rekao je Aleksandar Blagojević iz sindikata koji je deo Saveza samostalnih sindikata.
U njihovom saopštenju piše da „što se tiče zarada mišljenja smo da nas zaposlene i vršioca dužnosti direktora Borka Draškovića dipl.geod.inž neko opstruiše i sve zakonske propise i direktive kojima vršilac dužnosti direktora donosi da bi bilo u zakonskim okvirima pogrešno tumači i sprovodi praksi“.
U nastavku se navodi: „Te naše „poštene“ kolege tražimo od vršioca dužnosti direktora RGZ-a da otkrije i imenom i prezimenom se kaže ko opstruiše Vladu Republike Srbije i njene akte u okviru Republičkog geodetskog Zavoda“.
U telefonskom razgovoru Blagojević međutim tvrdi da se tu ne misli na uzbunjivače već na „neposredne rukovodioce koji opstruišu rad RGZ-a“, i da se opstrukcija odnosi na to što „određenim zaposlenima koji su bili na godišnjem odmoru nisu isplaćene dodaci za prekovremeni rad“.
Kada smo ga pitali kako su ljudi koji su na godišnjem odmoru mogli da rade prekovremeno, on je rekao da ti pojedinci nisu sve vreme bili na godišnjem odmoru, već samo „nekoliko dana“.
Inače u pismu v.d. direktora koje je prethodilo saopštenju sindikata navodi se da je Budžetska inspekcija (koja je došla po pozivu nekog od zaposlenih) „utvrdila nepravilnosti u isplati broja sati prekovremenog rada kao i kumuliranja dodataka na platu i naložila mere za njihovo uklanjanje“ i da su sada „sužene mogućnosti u pogledu korišćenja dodataka na osnovnu platu“.
Pismo direktora odgovor je na optužbe drugog sindikata u ustanovi, „Ujedinjenog granskog sindikata Nezavisnost“ da se sistematski smanjuju plate zaposlenih u ovoj ustanovi. Kao glavnog krivca za umanjenje plata direktor navodi uzbunjivače. „Imajući u vidu da ovo nije prvi postupak uzbunjivanja u RGZ, da se protiv nekih odgovornih lica u Zavodu vode sporovi za mobing i zaštitu od diskriminacije, kao i da je podneto nekoliko predstavki Povereniku za zaštitu podataka o ličnosti, Ministarstvu građevinarstva, i budžetskoj inspekciji Ministarstva finansija, s tim u vezi, rukovodstvo Zavoda ima potrebu da zaposlene obavesti o takvim dešavanjima“, navodi se između ostalog u pismu v.d. direktora.
S obzirom na to da identitet dvoje uzbunjivača iz Zavoda nije tajna za zaposlene u ovoj ustanovi, iako ih on nije imenovao u svom pismu, jasno je da ovakva javna osuda može imati dalekosežne posledice čak i po bezbednost uzbunjivača.
U pismu se takođe i vrlo precizno prepričavaju detalji iz jedne od dve prijave uzbunjivača na rad RGZ-a, u koju je v.d. direktor očigledno imao uvid, i kaže da je uzbunjivač iz RGZ naveo u svojoj predstavci da se u periodu dužem od dve godine lažno prikazuje prekovremeni rad zaposlenih, iako niko od radnika ne radi prekovremeno, kao i da se radnici prisiljavaju da potpisuju spiskove o prekovremenom radu.
Čelnik RGZ-a Borko Drašković dalje navodi i da se rukovodstvo Zavoda nalazi pod pritiskom uzbunjivača, optužujući ih da otkrivanjem nezakonitosti u ovoj ustanovi uzbunjivači, a ne oni koji te nezakonitosti čine, urušavaju ugled RGZ.
„… stalni pritisci na rukovodstvo Zavoda koji se manifestuju na neki od napred navedenih načina, permanentno narušavaju ugled kako zaposlenih tako i samog Republičkog geodetskog zavoda, sa tendencijom da se ugrozi sav dosadašnji napor i rezultat u prepoznavanju značaja ove institucije i jačanje njenih kapaciteta kako bi državna uprava bila efikasnija sa ciljem da se dalje podrži privredni rast“, zaključuje u pismu Drašković.
Direktor geodetskog zavoda zanemaruje zakonsku regulativu i Zakon o zaštiti uzbunjivača kojim se zabranjuje sprečavanje uzbunjivanja.
Jedan od dvoje uzbunjivača iz RGZ već je dobio spor pred višim sudom protiv ustanove u kojoj je zaposlen. Pištaljka je već pisala o uzbunjivaču iz RGZ Tatjani Samardžiji koja je odbila da po hitnom postupku i mimo zakonskih procedura upiše vlasništvo nad benzinskom pumpom i drugim objektima vlasniku firme „Knez petrol“ Srđanu Kneževiću. Od tada, kako je posvedočila na sudu, u okviru RGZ počinju pritisci na nju da postupi po zahtevu „Knez petrola“, a kako po toj urgenciji nije postupila, Tatjana Samardžija nalogom biva smenjena sa mesta načelnika i prebačena na radno mesto koje ne postoji po sistematizaciji. Nakon što je o tome obavestila Zaštitnika građana i nadležne inspekcije ona dobija rešenje kojim se raspoređuje na rad u Bačku Palanku koja je više od 70 kilometara udaljena od mesta gde stanuje.
Sudija Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Miljka Rađević utvrdila da je Republički geodetski zavod (RGZ) izvršio štetnu radnju prema Tatjani Samardžiji tako što ju je smenio sa mesta načelnika Službe za katastar nepokretnosti Ruma i poslao na rad u Bačku Palanku. Viši sud u Sremskoj Mitrovici je prethodno odredio privremenu meru kojom je Tatjana Samardžija vraćena na radno mesto u Rumi.
Snežana Đurić
www.pistaljka.rs
