Globalističko izluđivanje javnosti

Ludačka spoljna politika SAD pripisivana je Hilari Klinton, ali zašto se sad nastavlja?

Ma koliko mislili da se geopolitička gibanja u svetu ne tiču nas kao individua i kao pripadnika male nacije, valja podsetiti da su intenzivna globalizacija i univerzalizacija vrednosti doveli do toga da danas globalni procesi utiču čak i na naše obične živote. Može li svet biti stabilan ako njime upravlja tiranija laži i siromašenja da bi mala grupa živela privilegovano na račun svih ostalih ljudi i država?

Aktuelni kontekst geopolitike odvija se predominantno na obrisima podele između tzv. evropocentrizma sa supremacijom SAD i evroazijskog razvoja sa multipolarnijim odnosom snaga (uz SAD, ekonomski Kina i vojno Rusija). U tom kontekstu trebalo bi posmatrati zaplete na ključnim linijama konfrontacije, koje obuhvataju Ukrajinu, Siriju, Rusiju-SAD/NATO, Tursku-NATO, Severnu Koreju, Iran, Kinu-Indiju, Kinu-SAD. Odnosi u okviru najmanje prva četiri pomenuta zapleta će preko centralnoevropskih procesa, Mediterana i Crnog mora direktno uticati i na razvoj situacije na prostoru Zapadnog Balkana, dakle i u „maloj“ Srbiji.

Svetska „šahovska tabla“ trenutno se čini anarhičnom. Mogu se, međutim, prepoznati dva osnovna pravca delovanja, jedan mirovni, a drugi ratni. U mirovni pravac mogu se svrstati nastojanje Rusije da se konflikti rešavaju u okviru međunarodnih pravila i mehanizma UN, najave predsednika SAD o pregovorima sa Severnom Korejom, o povlačenju oružanih snaga iz Sirije i o sastanku sa predsednikom Rusije, zatim napori Kine da Severna Koreja prihvati ideju pregovora o denuklearizaciji… U ratnom smeru vode organizovane kampanje demonizacije Rusije, kao i za promenu vlasti u Siriji, naoružavanje Ukrajine, baltičkih država i terorističkih grupa, pokušaji destabilizacije država u geostrateški bitnim regionima…

LAŽNE VESTI
Utisak je da predsednici SAD, Kine i Rusije, nastoje da očuvaju mirovni pravac, ali da opstrukciju nastojanja u tom pravcu vrši neoliberalna globalistička elita. Ova nomenklatura, zabarikadirana u okviru „vlasti u senci“ i „duboke države“ anglo-liberalnog sveta, ne pokazuje ni najmanju volju da uvaži neodrživost poretka koji nameću i odustane od raspirivanja sukoba. U uslovima informacionog doba, najkorišćenija tehnika borbe postala je medijska psiho-politika. Nju odlikuje kodiran rečnik, prepun fraza i kovanica, često u raskoraku sa stvarnošću koju živimo.

Ispostavilo se da ova politička tehnika koristi nešto što je nazvano „lažne vesti“. Ta kovanica, sporna sa stanovišta slobode izražavanja i odgovornosti za javnu reč, prvi put je upotrebljena u septembru 2016. na proklintonovskim medijima kada je identifikovana grupa od 140 fiktivnih informativnih sajtova, u Velesu (Makedonija), sa kojih su od juna te godine (pre početka izborne trke) emitovane izmišljene priče, koje su privlačile velike posete i reklame na Fejsbuku. Početkom decembra 2016. Hilari Klinton, razobličena kao lopov, lažov i deo „vlasti u senci“, pokušala je da spinuje sve što se saznalo, i u tom kontekstu pomenula je „epidemiju zlonamernih lažnih vesti i propagande koja je preplavila društvene medije tokom godine“. Ona je nenamerno otvorila širi problem. Više od godinu dana nakon toga svedoci smo da su lažne vesti preko vodećih globalnih medija i kvazinaučnih krugova metod delovanja neoliberalnih globalista, čiji je favorit bila upravo Hilari Klinton.

Svet druge decenije 21. veka zbunjujue običnog čoveka. Svi vidimo da neolibealni globalisti lažu i svoje laži nameću preko globalnih i mreže lokalnih medija, a da se ne stide kad su uhvaćeni već lažu dalje i još više, objašnjavaju svoje konstrukcije sopstvenim inicijalnim lažima. U tom svetu globalno informisanje je postalo uporište „lažnih vesti“ (ako se uopšte mogu nazvati vesti) i narativa sa jasnom funkcijom – da spreče svaku klicu razuma i otpora. Živimo, jednostavno rečeno, u predstavi po scenariju i režiji moćnih upravljača informativnim prostorom i njihovih patrona u finansijskoj oligarhiji. U toj predstavi političari postaju interesni naratori, koji su dobri dok su korisni (idioti) i omogućavaju fasadu za igre i planove u pozadini.

Model te predstave može se predstaviti na politički korektan, ali, nažalost, većini dosadan način, ili na politički nekorektan, ali način poznatljiv vrednosnom koordinatnom sistemu običnog čoveka.

VRŠLjANjE DžORDžA SOROŠA
Kako praktično funkcioniše predstava koja maskira vojno širenje neoliberala? Ovo se može na politički korektan način prikazati na primeru država u našem okruženju tokom tekuće decenije. Cilj je, kao što danas znamo, bio da se države pomorske fasade uvuku u NATO. Sredstvo je bio propagandni mehanizam Džordža Soroša, a kao vodeće snage u tim državama nametnuti su „levičari“ sa više ili manje sumnjivim biografijama. Paravan je narativ o evropskom i evroatlantskom putu, razvoju, pravnoj državi, multikulturalnosti, reformama i sličnim tricama, kojima se prikriva da integracijama ne smeta to što se radi o duboko kriminalizovanim sredinama, svetski poznatim po krijumčarenju narkotika.

U elektronskoj poruci iz 2011. godine Džordž Soroš je državnoj sekretarki Hilari Klinton sugerisao akciju u Albaniji: „SAD i EU moraju da rade u potpunosti usaglašeno, ali, imajući u vidu evropske aspiracije Albanije, EU mora da preuzme vođstvo. Zato predlažem imenovanje posrednika kao što je Karl Bilt. Marti Ahtisari ili Miroslav Lajčak, koji imaju jake veze sa Balkanom. Moja fondacija u Tirani pažljivo prati situaciju i može pružiti nezavisnu analizu krize.“

Prema dokumentu koji je, prema zakonu o javnom informisanju, dobila nevladina organizacija Sudski posmatrač (Judicial Watch) u periodu od 2012. do 2016. godine, Državni sekretarijat SAD i Agencija za međunarodni razvoj (USAID) potrošili su su skoro devet miliona dolara na političke operacije u Albaniji u koordinaciji sa Soroševom Fondacijom za otvoreno društvo.

USAID je finansirala kampanju u cilju reforme pravosudnog sistema 2016. godine (da podrži socijalističku vladu u Albaniji). U saopštenju Judicial Watch-a navodi se da je „Soroševa operacija pomogla državnim službama da razmatraju prijave za grantove… Ambasada SAD u Tirani ‘sponzorisala’ je istraživanje sa Fondacijom otvoreno društvo kako bi se utvrdili ‘znanje, podrška i očekivanja Albanaca o reformi pravosuđa“. Novac poreskih obveznika SAD završio je uz podršku Soroša kod levičarskih snaga u nekoliko istočnoevropskih zemalja uključujući i Makedoniju. USAID je Fondaciji otvoreno društvo Makedonija i drugim sa Sorošem povezanim organizacijama u regionu dala skoro 15 miliona dolara. Od 2012. do 2016. godine USAID je Fondaciji dala gotovo pet miliona dolara za Projekat civilnog društva, koji „ima za cilj da osnaži makedonske građane da traže odgovornu vlast“. Veb stranica USAID povezana je na www.soros.org.mk i opisuje da je projekat između ostalog obučavao stotine mladih Makedonaca „u omladinskom aktivizmu i korišćenju novih medijskih instrumenata“.

Pored navedenog, prema izjavi Državnog sekretarijata zakonodavcima, USAID je finansirao i projekat građanskog angažmana u partnerstvu sa četiri organizacije, uključujući Fondaciju otvoreno društvo. Veruje se da je cena oko 9,5 miliona dolara. Slični napori u Mađarskoj su početkom 2017. godine izazvali premijera Viktora Orbana da javno izrazi zabrinutost zbog toga što je Soroš umešan u unutrašnju političku borbu u toj zemlji.

NANETI ODSUDNI UDARAC ZLU
Aktuelni globalni geopolitički sukobi mogu se predstaviti i pojmovno određenije. Počev od navodno otrovanoog Sergeja Skripala. Ko može da poveruje da bi bilo koja država ubila špijuna koga je razmenila? Koja bi država sa njom više ikada obavila takvu razmenu? Sve to nije smetalo britanskoj premijerki da plasira priču i njenim državnim sekretarima Džonsonu i Vilijamsonu da bestidno lažu i histerišu, ni medijima da pokrenu hajku protiv Rusije bez ikakvog dokaza. Takođe, danas, kada je otkriveno da su neoliberalni globalisti i Obama organizovali, finansirali i podržavali omiljene džihadiste na Bliskom istoku, jasno je da nije bilo argumenata za otpočinjanje devastaciju države i naroda u Libiji ili Siriji. Jedina svrha svih tih operacija jeste da se mobilišu resursi i unapređuje globalna kontrola.

U međuvremenu, visokotehnološki sistemi se gomilaju u Evropi i Aziji i rasplamsava se raskol između SAD i Rusije i SAD i Kine. Prvi korak ka uspostavljanju, čini se, bio bi mir u Siriji. Zašto bi, kako nas ubeđuje Nimrata Hejli, koju je Trampova administracija postavila za ambasadora u UN, sirijska armija ili Rusija upotrebile hemijski gas u Dumi (istočna Guta) kad je teroristička grupa Džaeš al Šam prihvatila povlačenje, a predsednik Tramp najavio povlačenje američkih trupa iz te države? Uprkos tome, širi se narativ koji bi da od zapadne alijanse načini avijaciju terorista. Kome se obraća Državni sekretarijat kad poziva Rusiju da obustavi podršku legalnoj i legitimnoj vladi Sirije? Ludačka spoljna politika je pripisivana Hilari Klinton, ali zašto se nastavlja? Radi se očito o ljudima koji su zastranili i više ne razlikuju stvarnost od virtuelne realnosti koju kreiraju i nameću. Oni jednostavno odbijaju da vide da SAD nemaju armiju sposobnu da operativno deluje, te bi napad na Siriju ojačao teroriste, što su nastojali da učine tokom protekle decenije, ali bi i SAD uvuklao u mulj, kao što bi napad na Severnu Koreju ili Iran potpuno razorio taj mehur a zatim i evropske prirepke, predvođene Terezom Mej i Emanuelom Makronom.

Poenta svega je u poretku laži, besramnosti i spremnosti da se sve uradi za ličnu korist. Neoliberalni globalizam je nemoral promovisao u vrednost, a koristoljublje u razlog postojanja. Suočen sa napadom sile bez emocija i morala, lik iz Tolkinove trilogije Gospodar prstenova kralj Teoden se pita: „Kako se čovek može suprotstaviti tako bezumnom zlu?“ Zaista, neoliberalni globalisti hoće sve, da kontrolišu svest, pare, ko će se razvijati, ko će ratovati, ko će živeti u luksuzu, a ko umirati od gladi. Za njih su ideali prava i pravde prihvatljivi samo ako su im korisni. Lažne vesti, lažni naučnici, lažni novinari i mnoštvo korisnih idiota, svi su u funkciji propagande koja bi od svih nas trebalo da napravi drveće, žive samo koliko je potrebno da budemo korisni (plaćamo porez), a po mogućnosti da ne dočekamo penziju. Njihov deo usluge globalističkom establišmentu je da potpuno izbezume javnost, da se ne javi otpor bezumlju.

Bombardovanje lažima je toliko uznapredovalo da je daleko prevazišlo prodaju cigle u lepom omotu. Suprotstaviti se organizovano je nemoguće jer je politički proces toliko monopolisan da je lakše naći finansijere za državni udar nego za promociju ideje. Ostaje, nažalost, individualni čin. Čemu ljubaznost prema zlikovcima, huljama i njihovim čaušima, koji svakom čoveku žele sve najgore? Koja je država imala koristi od njihove naklonosti duže od par godina? Izbor pred nama nije veliki. Možemo se praviti da neće da nam otmu Kosovo i Metohiju i da posle toga neće doći na red Vojvodina, Sandžak, istočna Srbija. Ali, na našu žalost, hoće. Možemo da se nadamo, ali nada je u politici ozbiljana greška. Treba se zapitati, da parafraziram predsednika Rusije, šta će nam svet ako u njemu nema mesta za Srbiju i svakog od nas? Kao žrtve koje su iskusile metode neoliberalnog globalizma, mi ne smemo da ćutimo o zlu u pozadini laži. Samo tako ćemo očuvati kapacitet da opstanemo i možda doći u priliku da nanesemo odsudni udarac Zlu pre nego što nas satre.

Miroslav Stevanović

Novi standard