Bez obzira da li su u pitanju pokušaji za ostvarenje sopstvenih uticaja na geopolitičke prilike ili su u pitanju samo odgovori na bezbednosne paradigme i vakuume moći, sukobi velikih i regionalnih sila uvek dovode do posledica koje utiču i na većinu ostalih država sveta.
Globalizacija i prelazak na multipolaran svet pored starih bezbednosnih izazova stvaraju i nove rizike na koje male države ne mogu da utiču, posebno one na osetljivim geopolitičkim područjima i mestima gde se prepliću interesi velikih sila. Tu spadaju i Srbija i Republika Srpska koje nažalost u najvećem delu nisu u prilici da utiču na događaje, već se s njima samo suočavaju, i bore sa posledicama koje oni donose po nacionalnu i ličnu bezbednost.
Globalni bezbednosni izazovi
Navešćemo neke od globalnih izazova i bezbednosnih događaja koji mogu da imaju svoj uticaj na političko-bezbednosne i ekonomske prilike u Srbiji i R. Srpskoj:
Američki izbori su u završnoj fazi i na iste mogu direktno da utiču međunarodni događaji i medijsko spinovanje američke administracije što usmerava javno mnjenje prema određenom kandidatu, posebno što su stavovi i interesovanje region Balkana različiti kod dva aktuelna kandidata – kod Donalda Trampa zanemarljivo malo, a kod Hilari Klinton daleko više.
Događaji u Turskoj – nakon pokušaja puča i destibilzacije zemlje usledila je delimična promena politike u odnosima sa SAD i Rusijom, što će posebno nakon smirivanja sukoba u Siriji dovesti do oslobađanja zauzetih resursa moćne turske države i do većeg uticaja na prilike na Balkanu u skladu sa neoosmanskom ”Strategijom dubine” Ahmeda Davoutoglua, što ide u prilog idejama ”Islamske deklaracije” Alije Izetbegovića, koje na terenu sprovodi njegov sin.
Migraciona kriza i korišćenje talasa izbeglica je rizik koji može biti zloupotrebljen u geopolitičke svrhe i destabilizaciju, i time stvaranje velike zavisnosti od međunarodne pomoći, posebno kod malih i bezbednosno slabih država koje su na migrantskoj ruti, zbog rizika od terorizma i organizovanog kriminala.
Rešavanje krize u Siriji i dugo čekani mir kome napaćeni sirijski narod već 5 godina teži, prouzrokovaće će neminovno vraćanje kući dela islamista – prekaljenih ratnika na prostor BiH, Raške, KiM i time stvoriti preduslove da oni budu ponovo u funkciji za nastavak aktivnosti na našem terenu, bilo samostalno, bilo po nalogu rukovodstva u Raki, ili iz Sarajeva.
Čak će i borba za dominantni uticaj na Bliskom istoku Irana i Saudijske Arabije i promene u njihovom odnosu snaga uticati na ostatak muslimanskog sveta a time i na naš region, što će iskoristiti i druge zainteresovane muslimanske zemlje da pojačaju svoje aktivnosti na terenu.
Kriza u izbornoj koaliciji u Nemačkoj, gubitak podrške birača zbog politike prema migrantima, rast desnice, promena dosadašnje vojno-bezbednosne doktrine, javna priprema naroda za buduće krize i rizike, i dr. izazovi dovode do podela unutar nosilaca vlasti i javnog mnjenja oko odnosa sa Rusijom uključujući i sukob sa američkim konceptom kontrolisanih kriza za rešavanje balkanskog a time i srpskog pitanja.
Podela društva u Francuskoj u odnosu prema muslimanskom svetu i multikulturalnim vrednostima, borba oko različitih koncepata buduće Evrope – Evropa nacija ili liberalna Evropa – borba Marin le Pen za – predsednika 2017. godine sa željom (u slučaju njene pobede) da Francuska ide na referendum o izlasku iz EU, verovatno i na referendum o izlasku iz NATO-a, obećanje o povlačenju priznanja Kosova, sve su to veliki bezbednosni rizici koji mogu dovesti čak i do građanskog rata.
Regionalni bezbednosni izazovi
Što se tiče regionalnih bezbednosnih izazova, izdvojio bih:
Rast uticaja Kine u regionu – i njen snažan ekonomski prodor u Evropu baš preko Balkana gde je Srbija ključni oslonac upravo u onim sektorima gde je Kina moćna – (industrija čelika, infrastruktura, transport, logistika, finansijska podrška…) što će biti koridor za ”novi put svile” kojim će se ostvarivati kineski uticaj na Evropu. To će usloviti pritisak na Srbiju i Republiku Srpsku da obim saradnje sa Kinom smanje ili da se čak obustavi realizacija najavljenih strateških projekata, npr. 2. bloka termoelektrane u Gacku.
Ruski politički i vojni a ne samo energetski uticaj – i sve prisutnija ruska ”meka moć” (odnosno uticaj medija, ruske kulture i duhovnosti) dovešće do sve većih pritisaka na ”politiku neutralnosti” koju vodi Srbija. Ruska politika odlučne podrške svojim saveznicima viđena na primeru Sirije, Krima, dobrim delom i Donbasa, ako ostane tako čvrsta i u slučaju Srbije i Republike Srpske ugroziće interese evroatlantskog sveta koji dominira regionom već 15 godina. Najavljene isporuke naoružanja Srbiji, pokušaj da se napravi veliki logistički centar u Nišu, odlučna i jasno vidljiva širokopojasna podrška Republici Srpskoj najavljuju proces vraćanja većeg ruskog uticaja na Balkan, ali time i neminovnu reakciju druge strane.
Kriza politike pridruživanja EU i finansijske podrške članicama pojačana ”Bregzitom”; nejedinstvo među Evropskim državama, i sve veći sukob nacionalnog i liberalnog koncepta dovešće do toga da će Evropa u narednom periodu biti zaokupljena sama sobom bez zajedničkog i čvrstog stava u procesu integracija zemalja balkanskog regiona i bezbednosne politike. Evropska unija suočena sa do sada najvećim rizicima može da pokuša da formira sopstvene vojne snage za borbu sa izazovima migracija i terorizma, što može dovesti do drugačije uloge NATO-a, i formiranja zajedničkih evropskih vojnih snaga, što je događaj koji može promeniti kompletnu ”bezbednosnu arhitekturu” svetske kolektivne bezbednosti.
Promena veličine i snage fokusa Izraela na ovaj region i do sada velike podrške Republici Srpskoj i Srbiji zbog nadzora i kontrole islamista jer se rešavanjem sirijskog pitanja izmešta kriza iz njihovog komšiluka na Bliskom istoku na neki dalji krizni deo sveta (Kavkaz, Srednja Azija, na Pacifik ili Balkan…). Dodatni pritisak na smanjenje samostalnih aktivnosti Izraela (uključujući i Balkan) van kontrole najvećeg saveznika je ogromna do sada najveća finansijska podrška Amerike i ponovno jačanje američke jevrejske struje nad onom nezavisnijom izraelskom ili proruskom.
Naoružavanje Hrvatske ofanzivnim oružjem i obuka jedinica za akcije i dejstva u regionu uz izuzetno visok intenzitet obaveštajnih aktivnosti usmerenih ka ciljanim teritorijama Srbije i Republike Srpske podstiču na novo naoružavanje u regionu i traže jasan bezbednosni odgovor, jer su sramne akcije ”Bljesak” i ”Oluja” još uvek u svežem sećanju srpskog naroda.
Ulazak Crne Gore u NATO je veliki bezbednosni rizik jer se prostor Republike Srpske i Srbije sa plato-a severne C.Gore strateški zaokružuje i vojnim putem, i tako se sa ”leđa” prilazi Republici Srpskoj i Srbiji.
Albanski faktor i nastavak projekta ”velike Albanije” je veliki bezbednosni rizik obzirom da se Albanci kao trenutno najposlušniji vojnici NATO pakta mogu direktno zloupotrebiti da stvore bezbednosne neprilike u više država regiona: u Makedoniji, u Crnoj Gori, kao i u delovima Srbije, odnosno na KiM i regionu Bujanovca, Medveđe i Preševa.
Lokalni bezbednosni izazovi
Neki od bezbednosnih rizika unutar Srbije i RS su:
Rizik od obojenih revolucija i nasilne smene vlasti dovođenjem snaga koje će bez obziru na cenu destabilizacije države sve učiniti za ispunjenje ciljeva stranog faktora uz pomoć rada stranih plaćenika čak i lidera u pojedinim partijama, čelnika nekih nevladinih organizacija ucenjenih domaćih tajkuna i finansijera – Kolike su razmere dovođenja nekvalitetnih pojedinaca na vlast videli smo na primeru mnogih nekada mirnih država koje su do sada uništila razna ”proleća”.
Terorizam i teroristički akti i korišćenje terorizma kao alata u Republici Srpskoj i u Srbiji sa ciljem destabilizacije regiona, odnosno povoda za mešanje drugih država i vojnog saveza NATO. Pored pomenutih povratnika iz Sirije, veći broj vahabističkih enklava širom Bosne, KiM i Raške uz ozbiljnu rasprostranjenost ideologije vahabizma putem paradžemata na nivou cele BiH, predstavljaju veliku bezbednosnu pretnju.
Neiskrena saradnja bezbednosnih službi u razmeni i kontroli poverljivih obaveštajnih informacija i moguća zloupotreba istih, posebno kod zloupotrebe terorizma što uvećava mogućnost izazivanja velikog terorističkog akta uz napad paravojnih formacija kao povod za veliku krizu koja traži stranu intervenciju i mešanje u unutrašnje prilike suverene zemlje po doktrini: ”R2P” (Responsible to protect).
Demografski problemi čine poseban bezbednosni rizik zbog drastičnog smanjenja populacije (što prirodnim natalitetom što migracijama u gradske centre), čime su posebno ugrožena baš ona bezbednosno osetljiva područja u Srbiji i Republici Srpskoj – jug Srbije, Raška oblast, celo Podrinje i zaleđe Drine, istočna Hercegovina… To sistemski koristi druga strana postupno popunjavajući ljudskim potencijalom navedene teritorije na putu ”zelene transferzale”, uključujući čak i gradnju potrebne infrastrukture.
Poseban rizik je i nastavak pritisaka na boračko-veteransku populaciju putem podizanja neopravdanih i pravno-neutemeljenih optužnica kao stari-novi vid ucena i pretnji sa posledicom ograničenja mobilnosti, života i rada i praktično uklanjanja iz javnog života uglednih i sposobnih pojedinaca – dokazanih rodoljuba i patriota.
Pored direktnog uticaja kojim se podriva nacionalna bezbednost Srbije i Republike Srpske i ugrožava bezbednost njenih građana pomenuti bezbednosni rizici vrše uticaj i na same odnose između dve države.
Zainteresovane strane sile traže sva moguća rešenja (kao što voda traži svoj put i najmanji mogući prolaz) kako bi uticale na nosioce vlasti da odustanu od zajedničke nacionalne i državne politike, s ciljem da dođe do podela među njima, čak i do sukoba, i da Drina ponovo deli, a ne kao danas, da spaja srpski narod.
Pritisci na nosioce vlasti su različiti, od onih ličnih, preko ekonomskih za koje služe MMF i svetska banka i liberalna EU politika integracija bez kojih ranjive i slabe ekonomije ne mogu da opstanu, preko uticaja medija pod kontrolom stranog faktora i raznih nevladinih i poluagenturnih centara koji su usmereni protiv srpskih nacionalnih interesa, sve do različitih bezbednosnih izazova od kojih su trenutno najopasniji: organizovani kriminal, nekontrolisane migracije, terorizam, i mogućnost izbijanja oružanih sukoba.
Dvostruki standardi u pristupu integracionim i dezintegracionim procesima u regionu, odnosno prećutna podrška onim državama i narodima koji ne poštujući međunarodno pravo i ugovore slepo slede evroatlatističku politiku, usložnjava odnose između Srbije i Republike Srpske, i sužava im prostor za odlučnu reakciju.
Koji su pravi odgovori na bezbednosne rizike i koji je put dalje saradnje Srbije i Republike Srpske?
-pre svega, zajednička nacionalna politika koja ispred svih drugih stavlja srpski nacionalni interes, bez obzira gde srpski narod živi, i bez obzira na strane pritiske.
-puno jačanje bezbednosne, ekonomske i kulturne saradnje između dve države
-jačanje svih bezbednosnih kapaciteta u državi, vojsci, MUP-a ali i aktiviranje rezervnog sastava na celoj teritoriji, vraćanje služenja redovnog vojnog roka.
-puna podrška Srbije Republici Srpskoj u vraćanju svih oduzetih Dejtonskih nadležnosti (ukupno 68 + 5), uključujući i Sud, Tužilaštvo, delove MUP-a, vojsku, i bezbednosne službe.
-prihvatanje međunarodne podrške i ponude za punopravnu saradnju svih onih ekonomsko-političkih, pa čak u slučaju potrebe i vojnih saveza zasnovanih na međunarodnoj pravdi i pravu, bilo da su oni globalnog ili regionalnog karaktera.
-puna primena specijalnih i paralelnih odnosa između država, uključujući i zajedničku spoljnu i unutrašnju politiku, uz lako i brzo dobijanje dvojnog državljanstva i ličnih karata.
-stvaranje direktnih poreskih i drugih olakšica, od dodele zemlje, preko sredstava za rad do finansijske podrške za sve one građane koji žele i hoće da se vrate u svoje krajeve, posebno u bezbednosno osetljiva područja.
-omogućavanje održivih razvojnih projekata i uslova za nesmetana velika ulaganja državama koji podržavaju srpski narod širom Srbije i Srpske povezujući ih time snažno i u oblastima proizvodnje hrane, energetike, infrastrukture, obrazovanja, ali i vojne i civilne bezbednosti.
Zajedničko obeležavanje svih aktuelnih i istorijskih praznika, i jubileja kao i stratišta srpskog naroda što šalje snažnu poruku da smo jedan narod i da smo imali zajedničku prošlost, kao što treba da imamo zajedničku budućnost.
Jedinstvena zajednička podrška Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi i povezivanje država kroz veru i poštovanje svetosavskog duhovnog nasleđa, posebno jezika i pisma, i uvođenje veronauke u školstvo kao obaveznog predmeta.
Široka i puna podrška bezbednosnim organima izvršne vlasti posebno MUP-u Republike Srpske i MUP-u i Vojsci Srbije, uvek, i bez obzira koja je politička opcija na vlasti.
Uključivanje Banja Luke u sve regionalne projekte kao punopravnog subjekta i otvaranje diplomatsko-konzularnih predstavništava Republike Srpske u celom svetu, uz pomoć infrastrukturne i druge podrške Srbije.
Jaka diplomatska, lobistička i marketinška aktivnost zajednički koordinirana od Srbije i Republike Srpske na promociji i obezbeđenju uspešnosti ciljeva srpske nacionalne politike, i predstavljanju međunarodnoj javnosti prave istine o stradanju Srba u 20. veku.
Puna podrška referendumskim izjašnjavanjima građana o svim važnim političko-bezbednosnim i ekonomskim pitanjima kao prvom dokazu slobode i nezavisnosti jednog naroda!
Na kraju, da zaključim, srpski narod je kroz svoju dugu istoriju dokazano hrabar narod što mu priznaju čak i neprijatelji, ipak ljudi se plaše nepoznatog i onoga što ne razumeju, zato je danas ogromna uloga na svim patriotskim i pravdoljubivim vladinim, nevladinim i naučnim organizacijama i udruženjima da pravilno informišu javnost, jer bez obzira na sve resurse i materijalno-tehnička sredstva: pravilno informisan, jedinstven, motivisan, i odlučno vođen narod uvek čini najvažniju bezbednosnu komponentu u odbrani svoje otadžbine.
Jovan N. Šipovac, stručnjak za bezbednost i član IO udruženja ČAST OTADŽBINE
Stanje stvari
srbija gubi rat ove ture