Godinu dana rada vlade: ekspoze, izveštaj EK i ostale trice

1
567
Istinomer/Zoran Drekalović

Koja je mera (ne)uspeha Vlade Srbije koju od pre godinu dana formalno predvodi Ana Brnabić? Da li se učinak njenog kabineta meri ispunjenošću planova i obećanja iznetih u ekspozeu ili su posledice činodejstvovanja i vlade, ali pre svega vlasti Aleksandra Vučića i njegove partije, vidljivije i jasnije iz izveštaja o napretku Evropske komisije… ili je najprecizniji “merni instrument” uspeha vlade pogled kroz prozor, pogled u frižider, pogled u novčanik.

Ekspoze koji je Ana Brnabić podnela Skupštini Srbije obilovao je digitalizacijom, ako ćemo iskreno tokom cele godine to je i bila ključna tema premijerke, do te mere da bi neko nedronameran mogao pomisliti da ima nameru da nas sve zajedno pretvori u softvere i čipove.

Vladavina prava (jedna od dve ključne teme našeg strateškog opredeljenja ka EU) u tekstu ekspozea pomenuta je 0 (nula) puta. I kada sa ove distance pogledamo to štivo, ono je zapravo bilo puno lepih želja i opštih mesta, a uglavnom bez konkretnih rokova i planova.

Ko se seća da je bitna fraza ekspozea bila četvrta industrijska revolucija, dakle IT sektor, važnost obrazovanja, znanja, inovativnosti, preduzetništva, a sve nemilice prožeto digitalizacijom. Brnabić je posebno tada naglasila da su “procene da u Srbiji nedostaje skoro 15.000 IT stručnjaka, sa tendencijom povećanja tog broja”, a onda je izgovorila i ovo:

“Zbog toga je jedan od mojih prioriteta da omogućimo da se u Srbiji poveća njihov broj, što će doprineti razvoju privrede i omogućiti Srbiji da uhvati korak sa četvrtom industrijskom revolucijom.“

Međutim, šta? U martu 2018. Vlada je dala subvenciju nemačkom gigantu Kontinentalu od 9,5 miliona evra, što je izazvalo pobunu domaćih IT kompanija. Kontinental je šest meseci pre dobijanja subvencije promenio delatnost iz „računarskog programiranja“ – dakle, IT kompanije – u „inženjersku delatnost i tehničko savetovanje“ i tako stekao mogućnost za subvenciju, pošto se subvencije ne dodeljuju kompanijama koje se bave razvojem softvera. Ovako, tvrde domaće IT kompanije – ne samo da će Kontinental preuzeti IT radnike iz domaćih kompanija, nego će za to dobiti i novac, 19.000 evra po zaposlenom. Toliko o tome.

Da Vas podsetimo:  Prorusko biračko telo i NATO agenda vladajućeg režima

U Srbiji sve po starom

Ukoliko o uspehu sudimo prema izveštaju Evropske komisije u zemlji Srbiji nema ničeg novog – parlament je blokiran, mediji su pod političkom i ekonomskom kontrolom, REM je politizovan, civilno društvo i istraživački novinari su pod stalnim i pritiskom i zastrašivanjem, a ponekad i fizičkim napadima, politička pripadnost je kriterijum po kome se postavljaju kadrovi što u administraciju, što u državna preduzeća, korupcija je sveprisutna, pravosuđe je pod jakim političkim pritiskom…

Ali, taj isti izveštaj premijerka Srbije vidi kao „sve u svemu pozitivan za Srbiju“ uz dodatak da je ona „zadovoljna trenutnim stanjem“. Zašto ne bi i bila kada je i sama tom stanju doprinela.

Jedan od uočljivijih u javnosti bio je politički pritisak na pravosuđe: kada je onomad gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević (povodom oslobađajuće presude bivšem ministru Bubalu) javno upitao: „Gospodo sudije, služite li narodu ili lopovima? Gospodo sudije, pitam vas ono što se narod Srbije pita svakoga dana – kada ćete početi da sudite po zakonima Republike Srbije, pravu i pravdi, a ne po sumi novca koju dobijate od dosovskih osvedočenih lopova, koji su sproveli najmonstruoznije pljačkaške privatizacije?“.

U reakciji na Vučivićev otvoreni pritisak premijerka kao prva finkcionerka izvršne vlasti nije videla da se sudska vlast na bilo koji način ugrožava, naprotiv javno je izrazila saosećanje sa funkcionerom stranke koja ju je postavila na čelo Vlade Srbije.

„Mogu da razumem Miloša Vučevića, zvala sam ga jutros telefonom, potpuno mogu da razumem tu frustriranost, mislim da je to još jedan dokaz da nam svakako trebaju reforme u pravosuđu“, bilo je sve što je Ana Brnabić imala da kaže na temu koja je deo poglavlja 23 u pregovorima sa EU, jednog od tri najznačajnija poglavlja.

Da Vas podsetimo:  Vraćanje ropstva na mala vrata

Skupština, SNS i zvonce Maje Gojković

Nije Brnabić imala problem ni sa “opstrukcijom” vladajuće većine u Skupštini Srbije. Na stranu što u normalnim parlamentarnim demokratijama takav metod borbe primenjuje obično opozicija, kada je SNS većina u Skupštini prvi put sprovela efektivnu blokadu opozicije podnošenjem „zilion“ besmislenih amandmana kako se ne bi raspravljalo o budžetu za 2018, premijerka nije shvatila čak ni novinarsko pitanje.

„Ne razumem pitanje… To što narodni poslanici predlažu amandamane, ne mislim da su nezadovoljni. Dok sam bila u Skupštini, a pratim raspravu svakodnevno između sastanaka, nisam čula da su nezadovoljni. Upravo suprotno“, rekla je premijerka i dodala da je „čula čak da poslanici kažu da je to svakako jedan od najboljih budžeta, da je dobro balansiran, usmeren na razvoj, sa potpuno odlično oslikanom politikom Vlade Srbije“.

Danas ovakvo ponašanje SNS i njenih skupštinskih satelita nije više incident, već je postalo pojava tako da većina sama sebi podnosi amandmane, pažljivo ih iščitava i troši vreme za raspravu.

A kada je reč o zakonima, koje su poslanici skupštinske većine doneli gonjeni zvukom zvonceta Maje Gojković, sve ih je predločila Vlada Srbije dajući, umnogim sistemskim zakonima, mnogo veća ovlašćenja nadležnim ministrima. To je urađeno Zakonom o visokom obrazovanju, Zakonom o policiji, Zakonom o vojsci…

Poverenik kao “poslednji Mohikanac”

A kada je reč o kvalitetu pojedinih usvojenih zakona dajemo reč Povereniku, valjda poslednjoj nezavisnoj instituciji ove države, koja još uvek obavlja svoj posao na propisani način.
„Poverenik je upozoravao i na to da su predlozi nekih zakona, poput Zakona o odbrani, Zakona o nacionalnom registru DNK, Zakona o BIA u suprotnosti sa demokratskim standardima ljudskih prava, odnosno odredbama Ustava Srbije. Usvajanje tih predloga, posebno Zakona o odbrani, unelo bi u pravni poredak rešenja koja su u suprotnosti kako sa demokratskim standardima Evrope i sveta, tako i sa pravilima i standardima već prisutnim i afirmisanim u našem pravnom poretku.

Da Vas podsetimo:  Ono što je loše Francuzima dobro je Srbima

Poverenik je u više navrata upozoravao i Vladu i Skupštinu na činjenicu da se u praksi uspostavlja sistem neodgovornosti “elite” za kršenje zakona koje on štiti. Prekršajni, a pogotovo krivični postupci najčešće se ne pokreću, ili se vode tako da izvesno zastarevaju, a u izuzetnim prilikama kad se okončaju sankcije su zanemarljive, nekad gotovo tragikomične. S tim u vezi sasvim je u skladu činjenica da je među svim lošim ocenama na Indeksu vladavine prava ubedljivo najlošija ocena koji je dobila za “kažnjavanje zvaničnika za zloupotrebe položaja”, pisao je Poverenik u februaru 2018, nakon objavljivanja svetskog Indeksa vladavine prava, u kome je Srbija bila najlošije plasirana zemlja u regionu.

Poverenik je tražio ocenu ustavnosti zakona o odbrani zakona o BIA, navodeći da su pojedine odredbe zakona u suprotnosti sa Ustavom Srbije.

No, ko se još potresa zbog Ustava Srbije, vladavine prava ili političkog, ekonomskog ili socijalnog ambijenta u kome živimo. Premijerka Srbije svakako da ne, kao ni mentor, evidentno, zadovoljan njenim radom. A to je u Srbiji danas jedino i važno.

Radmilo Marković

istinomer.rs

1 KOMENTAR

  1. Kakvu poruku salje oko sebe osoba koja dodje na otvaranje Narodnog Muzeja sa devojkom,momkom, sta li joj je vec?? Dno dna. Sramota za sve nas. Gde je kraj ponizenjima?

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime