Gordijev mokri čvor

0
22

Prema podacima koje je sakupio BIRN, Ministarstvo zdravlja Republike Srbije dodelilo je preko tendera, u decembru 2015. godine, posao adaptacije “mokrih čvorova” preduzećima Jadran AD, Roofs, Tončev gradnja i Noveco.

sanacija_toaleta_uzice_posle
Sanacija toaleta

Kompanija Jadran je u leto 2016. godine promenila pravni status i iz akcionarskog postala deoničarsko društvo i ima dugogodišnju tradiciju u oblasti završnih radova u građevinarstvu.

Kompanija Tončev gradnja je poznata po tome da je njen vlasnik Novica Tončev, visoki funkcioner SPS-a i poznati preduzetnik iz Surdulice.

Javna nabavka sprovedena je u decembru 2015. godine u pregovaračkom postupku bez objavljivanja poziva za podnošenje ponuda.

Ovakav postupak sprovodi se u hitnim i neplaniranim situacijama, a podrazumeva pozivanje potencijalnih ponuđača da podnesu ponude i objavljivanje “obaveštenja o pokretanju postupka” (umesto “javnog poziva”) na Portalu za javne nabavke. Glavni nedostatak pregovaračkog postupka jesu kratki rokovi.

U organizaciji Transparentnost Srbija (TS) veruju da bi mogao biti sporan osnov po kome je ova nabavka uopšte sprovedena po pregovaračkom postupku

„Ministarstvo je od Uprave za javne nabavke dobilo saglasnost da primeni ovu vrstu postupka “zbog izuzetne hitnosti prouzrokovane vanrednim okolnostima ili nepredviđenim događajima”. U ovom slučaju reč je o, kako su objasnili premijer i resorni ministar, činjenici da su se pojavila sredstva u budžetskoj rezervi koja hitno treba iskoristiti“, navodi se u analizi koju je TS ranije objavio.

Takođe, Transparentnost u komentaru objavljenom na svom sajtu ističe da je pored izrazito male konkurencije, jer je za 9 od 18 partija je samo jedna ponuda, ovaj posao obeležila činjenica da su u nekoliko slučajeva, gde je naizgled postojala konkurencija, konkurenti veoma lako “ispadali” iz posla.

„Naime, u pregovaračkom postupku nudili su veću cenu nego u inicijalnoj ponudi, što je bio osnov da naručilac odbije ponudu. Takođe, u nekoliko slučajeva ‘vidoviti’ ponuđači su nudili cenu koja se u dinar poklapala ili je bila simbolično niža od procenjene vrednosti, iako procenjena vrednost nije bila objavljena. Za jednu partiju posao je dobila firma čija je ponuda odbijena, a u nekoliko slučajeva ponuđači su u pregovaračkom postupku spuštali prvobitnu ponudu za 60, pa čak i 75 odsto.“

U izveštaju koji je BIRN dobio od Ministarstva zdravlja popisano je koje su tačno objekte dobile izabrane firme i koliko je novca bilo namenjeno za obnovu po svakom zdravstvenom objektu.

S druge strane, nema podataka o obimu radova koji je bio predviđen, pa je nejasno zbog čega uređenje manjih zdravstvenih ustanova košta više ili isto kao renoviranje većih.

Nema podataka ni o tome koliko je tačno toaleta renovirano jer ova nabavka nije predviđala obnovu svih toaleta i mokrih čvorova u svim nabrojanim zdravstvenim ustanovama.

Ministarstvo nije dostavilo podatke o tome da li su i u kojoj meri ovakvi radovi izvođeni na teritoriji AP Vojvodine.

srbijaodrzavanje
Kliknite na fotografiju za uvećenje, Ilustracija: Gordan Brkić

Pre više od godinu i po dana počele su najave Vlade Srbije o obnovama javnih ustanova, preciznije toaleta u zdravstvenim i obrazovnim objektima širom zemlje.

Tadašnji premijer, a sadašnji predsednik Srbije Aleksandar Vučić često je najavljivao obnovu toaleta i obilaske radova.

Tako je u novembru 2015. godine Vučić u emisiji Upitnik na RTS-u rekao da „nijednu školu nećemo da zaboravimo i ja ću da odem u svaku školu, u svaki vrtić i u svaku bolnicu i dom zdravlja u celoj Srbiji. Dakle, u svaku. Je l’ možete da verujete? Ima tamo neki lud premijer, kako god da ga zovu. U svaku školu, u svaku bolnicu, u svaki dom zdravlja, svaki vrtić ću da odem. I lično ću da proverim kako izgledaju ti toaleti. To je moj posao. Meni to nije teško, zadovoljstvo mi je. Ja mislim da je to istorijska stvar.“

Cilj vlade bio je da se zaključno sa 2017. godinom obnovi 2000 objekata, kako je Vučić medijima izjavio tokom obilaska renoviranih ženskih toaleta u Medicinskoj školi u Valjevu, u martu 2016. godine.

Tada je kazao i da se, u tom trenutku, radi na sanaciji 324 objekta. Podaci do kojih je BIRN došao pokazuju da se radilo u 142 zdravstvene ustanove.

Osim mnogobrojnih najava, nekoliko puta su građani Srbije mogli da vide fotografije izgeda toaleta „pre i posle“ štampane na masnom papiru velikog formata što tokom studijskih intervjua, što tokom konferencija za medije.

Mehanizam u slici i reči

BIRN je podatke o sanaciji toaleta u zdravstvenim ustanovama tražio od Ministarstva zdravlja na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

Uređenje i adaptacija toaleta spada u domen investicionog održavanja a sredstva iz budžeta za ove poslove odobrava Komisija za procenu prioriteta za nabavku opreme, investicije i investiciono održavanje zdravstvenih ustanova ovog ministarstva.

Dobijene informacije govore da su firme Jadran, Roofs i Tončev gradnja bile angažovane za posao sanacije, dok je za nadzor nad ovim poslovima bila zadužena kompanija Kula projekt.

Međutim, u odgovoru koje je ministarstvo dostavilo BIRN-u, nema podataka o troškovima za poslove firme Noveco, koja je pored ove tri kompanije, takođe bila angažovana na poslovima krečenja prostorija i sanacije toaleta u zdravstvenim ustanovama.

Ti podaci mogu se videti i iz ugovora o javnoj nabavci koji je Ministarstvo zdravlja sklopilo i izveštaja o izvedenim radovima koje je objavilo na svom sajtu.

Javna nabavka, u vrednosti od skoro 700 miliona dinara sa PDV-om, za ove poslove ugovorena je u decembru 2015, a ministarstvo je ovo platilo tokom 2016. godine.

Ovaj novac je potrošen za krečenje prostorija, sanaciju mokrih čvorova i vodovodnu i kanalizacionu mrežu zdravstvenih ustanova, kao i za nadzor nad izvođenjem ovih radova.

Od četiri firme koje su angažovane za poslove uređenja toaleta najviše je prihodovala firma Jadran (zajedno sa još dve firme sa kojima je dala ponude – Dijagonala i Bohor), zatim Roofs, pa Tončev gradnja i na kraju Noveco.

Sa Jadranom, kome je poveren najveći posao sanacije toaleta, Ministarstvo zdravlja ugovorilo posao ukupne vrednosti od 267,3 miliona, što je više od polovine ukupnog novca izdvojenog za ove radove.

Kompanija Jadran bila je u najvećoj meri zadužena za uređenje i popravke toaleta u 51 zdravstvenoj ustanovi, većinom u beogradskim domovima zdravlja i republičkim klinikama i institutima.

Sa firmom Roofs Ministarstvo je ugovorilo radove na sanaciji toaleta u ukupnoj vrednosti od 164,5 miliona u 54 zdravstvene ustanove, dok je Tončev gradnja posao u 30 objekata naplatila 85,5 miliona dinara.

Kompanija Noveco je angažovana za krečenje i rekonstrukciju toaleta u 7 gradova i opština na samom jugu Srbije.

Posao je odrađen u 83 grada i opštine u Srbiji i može se reći da su one podeljene trima pomenutim firmama po regionima.

U Beogradu i Zapadnoj Srbiji uređenje zdravstvenih ustanova radio je Jadran, zatim u Šumadiji i Južnoj Srbiji firma Roofs, za sanaciju zdravstvenih objekata u Istočnoj Srbiji bila je zadužena Tončev gradnja, a na krajnjem jugu Srbije Noveco.

Na prvi pogled može se zaključiti da cena izvođenja ovih poslova nije formirana sa jasnom logikom.

Osim što je, sa jedne strane, u velikom broju slučajeva “pogođene” u dinar, cena nije ni srazmerno proporcionalna obimu posla, te su ove firme naplaćivale posao sanacije za manje zdravstvene ustanove u manjim opštinama u identičnom iznosu kao za one u znatno većim, kada se kao merilo uzme odnos uloženog novca sa brojem stanovnika kojima je potrebno poboljšati uslove lečenja u zdravstvenoj ustanovi.

Na primer, preduzeću Roofs Ministarstvo zdravlja je platilo 2,5 miliona dinara za saniranje toaleta u Domu zdravlja opštine Žagubica, koja ima 2590 stanovnika.

Isti posao u Domu zdravlja opštine Jagodina, koja broji 15 puta više stanovnika, Roofs je naplatio 2,1 milion dinara.

Sa druge strane, preduzeće Jadran je adaptaciju toaleta u DZ Čajetina, DZ Kosjerić, DZ Bajina Bašta, KBC Dragiša Mišović, GAK Narodni front i Institutu za neonatologiju naplatilo po 2,5 miliona dinara u svakoj ustanovi pojedinačno, a očigledno je da se u njima leči drastično različit broj pacijenata.

Za uređenje više od polovine svih zdravstvenih objekata Ministarstvo je plaćalo u rasponu od po dva do tri miliona dinara.

gradovi2
Kliknite na fotografiju za uvećenje, Ilustracija: Gordan Brkić

U slučaju sanacije toaleta 16 zdravstvenih ustanova u Srbiji, od čega je 11 domova zdravlja, izdvojeno je tačno po 2,5 miliona dinara.

Između gradova i opština, u kojima su Jadran, Roofs i Tončev gradnja krečili prostorije i adaptirali mokre čvorove zdravstvenih ustanova, postoje velike razlike u broju stanovnika, a samim tim i u broju pacijenata koji se leče u tim domovima zdravlja.

To se najjasnije vidi iz poređenja opštine Novi Beograd, koja ima više od 200 hiljada, i opštine Savski venac, koja ima pet puta manje stanovnika.

Imajući u vidu da je u održavanje prostorija i toaleta domova zdravlja u ove dve opštine uložen isti novac, može da se razume da stanovnici na teritoriji Savskog venca imaju kvalitetnije uslove nego oni sa Novog Beograda.

Izraženo u novcu, za uređenje doma zdravlja po glavi stanovnika Savskog venca, to jest po pacijentu, izdvojeno je 107,7 dinara, a po stanovniku Novog Beograda 19,6 dinara.

Jadran je, u istoj vrednosti, po 4.166.667 dinara, naplatio posao sanacije toaleta u domovima zdravlja devet beogradskih opština.

S obzirom na to da se beogradske opštine značajno razlikuju po broju stanovnika, nameće se pitanje da li svi građani imaju iste uslove primarne zdravstvene zaštite.

pacijentiZa nadzor poslova sanacije i adaptacije toaleta Ministarstvo zdravlja je angažovalo firmu Kula projekt, kojoj je ukupno isplaćeno nešto više od 19 miliona dinara.

Cene stručnog nadzora ovih radova kretale su se od 27 hiljada dinara koliko je Kula projekt naplatio u slučaju DZ Žitorađa, pa do 440 hiljada dinara koliko je koštao nadzor radova u Kliničkom centru Niš.

Prema izveštaju, objavljenom na sajtu Ministarstva zdravlja krajem oktobra 2016. godine, skoro svi poslovi obnove bili su završeni u tom trenutku. Ostala je neodrađena većina radova u šest zdravstvenih ustanova u Kosovskoj Mitrovici, Gračanici, Petrovcu, Požarevcu i Boru.

www.javno.rs

Tekst Gordijev mokri čvor objavljen je u Nedeljniku Vreme – br. 1384, 13. jula 2017. godine. 

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime