Gračanica: Razgovor srpskih i albanskih intelektualaca

Pogledi srpskih i albanskih intelektualaca i javnih ličnosti na istorijske okolnosti i činjenice o pozicijama dva naroda

Potreban je stvarni razgovor srpskih i albanskih građana i intelektualaca i treba iskoristiti svaku mogućnost za direktne kontakte između dva naroda. Dobro je i što je dijalog institucionalizovan. Potrebno je novo uređenje odnosa Kosova i Srbije u okviru Evropske unije – pred sutrašnje razgovore u Briselu predsednika Vučića i Tačija, a nakon Vučićeve inicijative za unutrašnjim dijalogom o Kosovu – zajednička je ocena na konferenciji o aktuelnim srpsko-albanskim odnosima u Gračanici.

Takođe, mogućnost bilo kakvog rata treba izbeći po svaku cenu, a prema žrtvama se mora imati pun pijetet. Sa druge strane, istaknuti srpski i albanski intelektualci potpuno drugačije gledaju na istorijske okolnosti i činjenice. Imaju suprotstavljene stavove o pozicijama dva naroda. Ipak, želeli bi i da se u što skorije vreme nađu za novim debatnim stolom u Beogradu. Snimak konferencije koju je organizovao KoSSev, a koju je RTK2 uživo prenosila, priložen je u tekstu.

ĐURKOVIĆ: Rešenje problema u prostoru bez granica. Sukobljeni interesi će se ipak nastaviti

Jedini pravno valjani dokument po kojem je kosovsko pitanje trenutno uređeno jeste Rezolucija 1244 SB UN, smatra direktor Instituta za evropske studije u Beogradu, Miša Đurković. Sa druge strane, ocenjuje, briselski sporazum nije međunarodni pravni dokument, već je regionalnog karaktera.

Đurković je protiv bilo kakve podele Kosova, jer je, po njegovim rečima, cela ideja o podeli izgrađena na „pogrešnoj, pomalo i rasističkoj ideji nepremostivih razlika između naroda“.

Sa druge strane, „kao što znate, i Srbi i Albanci, i za vreme rata, i devedesetih, i dan-danas, kao pojedinci vrlo dobro funkcionišu. Biznis, kriminal, interesi funkcionišu jako dobro. Mi smo zajedničkim životom i nasleđem toliko spojeni da mi ne možemo da se odvojimo nikakvim zidovima.“

Rešenje u postojećim srpsko-albanskim odnosima Đurković vidi u prostoru „gde nema granica“, ali i naglašava da u ovom trenutku ne vidi rešenje za ove odnose.

„Činjenica je da Srbi i Albanci, kao dva naroda, imaju sukobljene interese, nepomirljive političke pretenzije i ja vidim da će se to nastaviti,“ kazao je, dodajući da „to ne znači da treba da ratujemo“, već je potreban sveobuhvatan dijalog.

Istakao je važnost ovakvih skupova srpskih i albanskih intelektualaca, iskazujući istovremeno puno poštovanje za albanski narod, a svoje sagovornike je pozvao da se u što skorije vreme sličan susret organizuje i u Beogradu, na Institutu za evropske studije čiji je Đurković direktor.

„Vidovdanska etika osnova moralne i duhovne vertikale srpskog naroda“

„Srbija je pod stalnim pritiscima stranaca kao potencijalni remetilački faktor. Sistematski se podrivaju razni njeni kapaciteti. Sve to ne treba da vas zavede u smislu da se u Srbiji ide u pravcu kako da se dignu ruke od Kosova. Mi to ne možemo kao narod, a da ne dignemo ruke od sebe. Vidovdanska etika osnova je i moralne i duhovne vertikale srpskog naroda kroz istoriju i narod koji bi se tog nasleđa odrekao više ne bi bio vredan poštovanja,“ kazao je Đurković, istovremeno dodajući da mladi Srbi žele svoj identitet i da su to generacije sa kojima će morati u budućnosti da se razgovara.

„Kad Srbija nešto povremeno radi, očigledno ne smeta“

„Prema podacima organa države Srbije, između 400.000 i 500.000 Albanaca ima dokumenta države Srbije i na taj način prihvataju prednost srpske države i državljanstva. Država Srbija kontinuirano i posle ’99 plaća spoljni dug koji Kosovo ima nisam video da se bilo ko iz Prištine buni protiv toga. Dakle, kad Srbija nešto povremeno radi, očigledno ne smeta,“ naveo je Đurković.

LjEPAJA: Novi albansko-srpski odnosi zasnovani na ideji integracije relaksiraju ceo Balkan

„Uprkos mnogo prolivene krvi, srpskih okupacija u XIX i XX veku, te etničkih čišćenja, nasilnog iseljavanja stanovništva, kolonizacije koju je vršila srpska država, uključujući tu i zadnji rat vođen 1998-99, ipak, i posle svega, oba se naroda nalaze u manje-više sličnoj situaciji: rasparčani u nekoliko država, bez jedne nacionalne države gde živi većina nacije,“ rekao je književnik i analitičar iz Prištine, Fadilj Ljepaja.

On je većinu svog govora posvetio detaljima srpsko-albanskih odnosa kroz istoriju, ali i sličnostima istorijskih rezultata u kojima su se našli i Srbi i Albanci:

„Danas se, posle raspada bivše SFRJ, takođe nalaze manje-više u sličnoj situaciji, u preokrenutoj situaciji, u odnosu na 1878. Sličnost se očitava u tome da su Albanci takođe rasparčani protiv svoje volje u pet država Balkana.“

Za razliku od Đurkovića koji je tokom diskusije rekao da su Albanci danas u lošim odnosima sa svojim susedima, pominjući primer Makedonije, Grčke i Srbije, Ljepaja smatra da je Srbija ta koja se nalazi u neprijateljskim, odnosno hladnim odnosima „sa svima“, ali i da: „ove odnose karakteriše pogrešan pristup srpskog nacionalizma u odnosu na albansko pitanje na Balkanu.“

A govoreći o albanskom nacionalizmu, Ljepaja smatra da ovaj nacionalizam – „iako je svoj projekt nacionalnog oslobođenja počeo borbom protiv Osmanske imperije“, u svojoj drugoj fazi – „postaje izrazito antisrpski“:

„Albanski nacionalizam je takođe ciljao jednu državu gde bi živeli ako ne svi, onda većina Albanaca, ali je to, posle 1912. godine uglavnom sprečavano od strane srpske države. Tako je borba za albansku državu na Balkanu dobila smisao borbe za oslobođenje od Srbije, to jest, Jugoslavije.“

I Ljepaja smatra da je Srbima i Albancima potreban novi odnos koji će učiniti evropski Balkan mogućim, dok u isto vreme „svaki pokušaj povratka na staro, u bilo kom obliku, rizikuje balkanizaciju Evrope“.

„Zato u sklopu novih albansko-srpskih odnosa, može se postići i normalizacija odnosa Kosova i Srbije, ali i normalizacija međunacionalnih odnosa u Makedoniji, Crnoj Gori, Preševskoj dolini. Novi albansko-srpski odnosi, zasnovani na evropskoj ideji, evro-atlantskim integracijama, relaksiraju ceo Balkan, što direktno, što svojim primerom,“ naglasio je.

Samit u Nišu za Ljepaju predstavlja simbol novog početka u odnosima srpskog i albanskog naroda.

„Žrtve nemaju naciju“

„Ja sam možda najveći kritičar gospodina Tačija. Ali sam javno priznao da je učinio pravu stvar kada se poklonio civilnim žrtvama Srba na Kosovu, jer za mene civili nemaju naciju. Kao što nemaju ni zločinci, nemaju ni žrtve naciju. Oni su jednostavno ljudi koji su pobijeni, iako nisu bili u ratu ni sa kim.“

Ljepaja je kazao i da je istovremeno potrebno da predsednik Vučić učini istu stvar kao Tači.

O sporazumu iz Trsta:

„Tršćanski sporazum nije neki veliki korak, ali je to onaj mali korak napred, koji čini razliku u pristupu, koji predstavlja jednu novu mogućnost da Srbi žive u EU, i da imaju otvorene puteve i otvorene mogućnosti za zajednički i neometani život svih Srba u jednoj zajednici.“

BATON HADžIU: Ništa ne može da me iznenadi u srpsko-albanskim odnosima

„Verujem da ništa ne može da me iznenadi u srpsko-albanskim odnosima. Samo čekam na trenutak političke manipulacije koju može određeni lider da podstakne i da se situacija promeni,“ skeptičan je u svom izlaganju bio direktor Kljana Kosova, Baton Hadžiu.

Iako izgleda da je strategija EU prema regionu i dijalogu Kosova i Srbije jasna, što se vidi i predstojećim sutrašnjim sastankom Vučića i Tačija to, ipak, nije dovoljno da pokaže da smo ušli u politiku pomirenja i promena, objašnjava Hadžiu.

„Ovaj će put biti veoma dug,“ ocenjuje.

Navodi da je za „Srbiju većina stvari unutar dijaloga povezana sa prošlošću“ – „više fiktivnim nego realnim stvarima“. To je posebno breme, dodaje.

„Brisanje greha od strane Srbije jedan je od razloga koji opterećuje proces dijaloga. Kosovo želi da izgradi svoju veličinu nakon velikih bolova i u tome ima velikih grešaka, preterivanja i balkanskog ponašanja,“ ističe.

Elita u Srbiji treba da prepozna ovaj trenutak i ne izgubi mogućnost da bude na pravoj strani istorije, dodaje Hadžiu:

„Elita treba da prepozna geopolitičku realnost Kosova, izbegavajući balkanizovani dijalog i zamenjujući tezu promene granica kao način pomirenja. Ali loša stvar je u tome da politika u Srbiji gradi geopolitički narativ koji nije o pomirenju, nego uspostavljanje odnosa.“

On je kritičan i prema međunarodnoj zajednici:

„Mislim da je važno primetiti da na Balkanu znamo da se, kada se međunarodna zajednica pozabavi nama, istovremeno i bez nas – niko ne oseća pobednikom, ni Srbi, ni Albanci.“

„Vučić uneo svoj ego u odlučivanje“

„Vučić u njegovom članku zna i želi i uneo je svoj ego u odlučivanje da je on taj koji diktira dinamiku ovih odnosa. On ima vlast, odnosno moć nad uspostavljanjem dinamike i odnosa. Vučić je izgradio koncept zaborava prošlosti, redizajnirajući pozitivnu agendu koja se dotiče samo konteksta stabilnosti i napretka regiona i na taj način želi da napravi promene u odnosu na politiku 90-tih i u unutrašnjoj i u međunarodnoj javnosti. Moja teza sugeriše najmanje optimističan rezultat dijaloga, a zbog dominacije agende ega jednog lidera,“ rekao je Hadžiu.

MALjIĆI: Kosovo i Srbija deo su ujedinjene Evrope, u tom pravcu tražiti rešenje

Puno se radilo na intelektualnom dijalogu Srba i Albanaca tokom prethodnih godina i time je dat primer da dva naroda mogu da žive, stvaraju zajedno, naveo je poznati publicista iz Prištine Škeljzen Maljići, svedočeći da je učestvovao u mnogo takvih inicijativa.

Upravo je relaksiranje odnosa između Albanije i Srbije doprinelo stvaranju nove klime u regionu, kaže Maljići. Raduje ga i to što je sada „dijalog Kosova i Srbije institucionalan“.

„Mislim da albansko-srpski ili kosovsko-srpski dijalog u ovom novom periodu – nakon 1999., ili nakon Bečkih razgovora i proglašenja nezavisnosti Kosova – ne mogu imati isti oblik, ili isto značenje kao ranije pre toga,“ ocenjuje Maljići.

Osvrćući se na inicijativu predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, kaže:

„Ja shvatam, i sam ponekad pomislim – da li treba verovati tom političaru? On je jedna vrsta autokrate, specifičnog. Međutim, ako su njegovi ciljevi pragmatični, ili vode ka jednom istorijskom sporazumu između Srbije i Kosova, ili pomirenju uopšte Albanaca i Srba – to bi bilo pozitivno i stvara potpuno novu klimu i novi ambijent.“

Iako je kritičan i prema međunarodnoj zajednici, Maljići navodi da je objektivno reći da se odnosi u regionu „ne kontrolišu samo spolja“, te da, iako je istina „da smo u neku ruku u poluprektoratu“, nema „zlih namera“ već „ima i dobrih, pozitivnih i pojašnjenih ciljeva.“

„Suština je da Kosovo i Srbija i čitav region predstavljaju evropski interes, deo su Evrope, ujedinjene Evrope i samo u tom smislu i tom pravcu treba tražiti i tragati za rešenjima,“ zaključio je Maljići.

ŠALjA: Srž istorijskog spora između Srba i Albanaca u odnosu Kosovo-Srbija

Još jedan publicista iz Prištine, takođe uticajan, Bljerim Šalja, naveo je da se „mora definisati momentum istorijskog sporazuma između Kosova i Srbije“, te da mora da postoji i vremenski rok razgovora:

„Načelno se moramo dogovoriti da nešto što je ostalo završimo jednom zanavek.“

„U pitanju je momentum koji se gradi i koji je uzeo zamah sada i u Srbiji, a već dugo postoji na Kosovu, iako, moram iskreno priznati, dijalog na Kosovu nije uopšte popularan. I mi na kosovskoj političkoj sceni imamo deficit upostavljanja konsenzusa za realizaciju dijaloga. U vremenskom aspektu, granice ovog sporazuma mere se sa nekoliko godina u najboljoj varijanti,“ kazao je.

Srž istorijskog spora između Srba i Albanaca, smatra Šalja, leži „u odnosu Kosovo-Srbija“.

„Normalizacija odnosa između Kosova i Srbije biće od izuzetnog značaja za stabilnost regiona,“ dodaje i istovremeno ističe da normalizacija srpsko-albanskih odnosa nije moguća ukoliko se previše bavimo istorijom i ako preskočimo faktor Kosovo i faktor Prištinu.“

„Ako bude uspostavljen odgovarajući sporazum između Kosova i Srbije, on će imati uticaj u opštim albansko-srpskim odnosima, ali to mora biti uzajamno. Dakle, ne možemo imati albansko-srpski odnos, a da se preskoči odnos Kosova i Srbije,“ dodaje.

Šalja je kazao i da nema dileme šta bi trebalo da bude perspektiva i Kosova i Zapadnog Balkana.

„Ja ne vidim perspektivu Srbije i Kosova, sem integracije u EU. U slučaju Kosova, mi svakako imamo pretenzije da postanemo i članica NATO pakta,“ zaključio je Šalja.

Bljerim Šalja ispričao je događaj sa jednog od sastanaka sa Specijalnim izaslanikom SPGS UN za pregovore o statusu Kosova, Martijem Ahtisarijem, koji se odigrao u rezidenciji tadašnjeg kosovskog predsednika, Ibrahima Rugove – 2005. godine:

„Rugova je pred kraj sastanka s pravom rekao Ahtisariju da, ukoliko nas je istorija loše odvojila, ako je bila štetna u odnosima Kosova i Srbije, Albanaca i Srba, bio je ubeđen da će budućnost ujediniti ove dve države u Evropskoj uniji.“

DUŠAN PROROKOVIĆ:Pokrenuti novi autohtoni proces i nove regionalne principe na postjugoslovenskom prostoru

Srpsko-albanski odnosi nikada nisu bili prioritet za srpsku političku elitu, objasnio je direktor naučnog Centra za strateške alternative, Dušan Proroković.

„Mi smo imali puno spoljnopolitičkih inicijativa i geopolitičkih projekata, ali one su se, pre svega, ticale naših odnosa sa Hrvatima, kreiranja jugoslovenske ideje, formulisanja Male antante, razvijanja odnosa sa Grčkom. Srpsko-albanski odnosi nekako su uvek ostajali na periferiji, tako da i taj narativ o Srbiji kao okupatoru, gledano iz tog ugla – nije održiv, a nije održiv ni zbog toga što smo mi u poslednjih sto godina imali četiri inicijative koje su trebalo da pomognu uspostavljanju stabilnih srpsko-albanskih odnosa,“ rekao je Proroković.

Podsetio je na dva, kako ih je definisao – autohtona pokušaja stabilizacije srpsko-albanskih odnosa i dva indukovana: sporazumi između Nikole Pašića i Esada Paše Toptanija 1914. i Miloševića i Fatosa Nanoa 1997, odnosno Miloševića i Mejdanija. Prvi indukovani sporazum nastao je između Aleksandra Karađorđevića i kralja Zogua 1923. i drugi – 1945, između Broza i Hodže.

„Svi sporazumi su sabotirani i kratko su trajali,“ dodaje.

On tvrdi da su to razlozi što se srpsko-albanski odnosi ne mogu sagledavati u bilateralnom kontekstu, već u širem međunarodnom odnosu: „Ti odnosi su uvek bili internacionalizovani i regionalno determinisani – odnosno instrumentalizovani.“

Naveo je da su velike sile uvek koristile albansko pitanje za ostvarivanje svojih ciljeva i interesa u regionu.

„U takvom filmu živimo i danas i zbog toga je za mene upitno kako će se ovaj dijalog završiti, zato što se ravnoteža snaga, kako regionalna, tako i globalna – menja, odnosno, odnos moći se menja,“ naglasio je.

Podsetio je na to da je NATO sredinom 90-ih odustao od toga da granice na Balkanu prizna kroz principe Badinterove komisije, te da svaki konflikt i nerešeno pitanje posmatra kao sui generis:

„A NATO ostavlja iza sebe takav nered da me strah i da pomislim kako ćemo se mi posle svega snaći. Takav sistem je dugoročno nemoguće održati.“

Složivši se sa ocenom svog sagovornika Batona Hadžiua da Balkan nije toliko bitan na globalnom nivou koliko se obično misli, sa druge strane izneo je ocenu da u svetu trenutno nema mesta sa više žarišta od Balkana.

Proroković predlaže da se nova dinamika srpsko-albanskih odnosa traži u širem regionalnom kontekstu, otvaranjem pitanja uređenja Balkana ili vraćanjem Badinteru, ili uspostavljanjem novih kriterijuma, izrazivši uverenje da je takav pristup i u interesu Albanaca.

Uspostavljanje novih regionalnih principa za Zapadni Balkan, kao i čitav postjugoslovenski prostor pomoglo bi da se srpsko-albanski odnosi sagledaju na nov način, ali i da srpski i albanski narod urede svoje odnose i sa ostalim narodima u okruženju – predlaže ovaj naučnik iz Beograda.

„Mi moramo, bez obzira na sve, pokrenuti novi autohtoni proces, a indikacije koje će uslediti sa strane ograničiti na traženje novog pravila i novog sistema vrednosti“ – zaključio je na kraju, dodajući da sporazum iz Trsta ne nudi dovoljno razloga da bude optimista, pre svega zbog evropske krize, ali i krize u koju ulazi NATO i da bi takav sporazum možda imao šansu da je postignut devedeseti

AGON MALjIĆI: Za Albance nikada bolje vreme

Za Albance nikada ranije nije postojalo bolje vreme nego što je sada:

„Albanija je članica NATO-a i ekonomski se konsolidovala. Albanci u Makedoniji počeli su politički da se konsoliduju i ne pristaju da budu građani drugog reda. Kosovo je nezavisno, a u Crnoj Gori Albanci su konstruktivan faktor u vladi i u evroatlantskoj agendi,“ kazao je osnivač i urednik Sbunkera, Agon Maljići.

Ipak, on iz ovoga vidi opasnost, a to je:

„Da bi ovo moglo da preraste u aroganciju i trijumfalizam žrtve iz prošlog veka, koja sada može da postane neko od ugnjetača sa dozom trijumfalizma u tom nacionalističkom diskursu u kojem mi, kao Albanci, moramo da budemo pažljivi i moramo reagovati.“

Sa druge strane, kritičan je prema onome što se trenutno dešava u Srbiji:

„Kosovo, Srbija i sve druge zemlje u regionu, na neki način, danas su taoci Vučića, ega jedne osobe.“

„Dakle, nedostatak jasnoće smera Srbije u regionu je problematičan za proces uspostavljanja mira, jer proces demokratizacije i pomirenja u regionu idu ruku pod ruku – i Srbija koja zavisi od hirova jedne osobe koja vlada celim javnim prostorom biće problematična za uspostavljanje dobrosusedstva, a ono je kada obe zemlje postanu deo unije,“ naveo je Maljići.

Maljići beogradskim intelektualcima:Nastavak protofašizma. Đurković: Srbi nisu imali fašistički pokret

Iako je Maljići na debatu došao, kako je rekao, optimističan, bio je, prema sopstvenom priznanju, razočaran izlaganjima intelektualaca iz Beograda.

U njima je uočio, navodi, „diskurs mejnstrima državnih službenika iz Beograda“ u kojem vidi „nastavak protofašizma“.

„Srbi u svojoj istoriji nisu imali fašistički pokret, za razliku od Bali Kombetari,“ replicirao mu je Đurković.

SMAJLOVIĆ: Postoje ljudi čija se prava krše, vredi da pokušavamo da razumemo jedni druge

Osvrćući se na deo izlaganja Agona Maljićija, kolumnistkinja Nedeljnika, Ljiljana Smajlović, poručila je:

„Čak i ako vam mi zvučimo kao protofašisti, opet ovde postoje živi ljudi čija se prava krše i vredi da pokušavamo da razumemo jedni druge.“Za Albance je istovremeno imala poruku, kao „početnu tačku“ u izgradnji mira između Srba i Albanaca:

„Hajde, držite Srbe na Kosovu kao malo vode na dlanu.“ Govoreći o žrtvama, ističe i da se u Srbiji „o srpskim zločinima na Kosovu zna“:

„U Srbiji se o tome govori i ne vlada hladnoća.“

PREDRAG RADONjIĆ: Koliko rado Albanci prihvataju kosovske Srbe?

Na Kosovu postoji ozbiljan stepen ignorancije prema autohtonim predstavnicima Srba na ovim prostorima, smatra još jedan predstavnik mlađe generacije, pisac, novinar i direktor Narodnog pozorišta Priština sa sedištem u Gračanici, Predrag Radonjić.

Kao primer netolerantnosti kosovskih institucija, vlasti, i kulturnih elita prema kosovskim Srbima, dok sa druge strane rado prihvataju umetnike iz Beograda, navodi to da srpski umetnici sa Kosova, sa kritičkim stavom ne samo prema Prištini i kosovskim vlastima, nego i prema Beogradu – ne bivaju uopšte prihvaćeni.

Naveo je nedavni primer da je prvi srpski igrani film sa KiM-a, „Sporazum“, čiji je reditelj, a koji je već uspešno prikazivan na festivalima – odbijen za Dokufest u Prizrenu.

Toliko hvaljeni Briselski sporazumi dodatno su otežali živote Srba, dodaje:

„Čini mi se da ovaj dijalog, koji postaje sve zaoštreniji kako se vreme odvija, zapravo pokazuje koliko je ta maska potrebe dijaloga, razgovora i naše želje, navodno sa obe strane, da rešimo nekakav problem koji nas vekovima opterećuje, koliko je krhka i labava, i koliko u ovom trenutku nije realna. Čini mi se da će našu sudbinu kroz istoriju krojiti neki ozbiljniji međunarodni kontekst, a ne mi sami.“

Na KiM-u u ovom trenutku ne postoji volja ni za kakvim pomirenjem, smatra Radonjić.

DUŠAN JANjIĆ: Ovo je doba etniciteta, ne država. Obnoviti direktan dijalog gde god je moguće i to na etničkom nivou

„Uvek postoji dijalog od 1978,“ rekao je Dušan Janjić, objašnjavajući da su postojale njegove različite forme kroz institucije, kao i tzv. pripremno-civilni razgovor.

„Za mene simbol pomirenja biće biblioteka Fehmiju Aganiju u Beogradu,“ slikovito je objasnio „tačku pomirenja“ kao savremenost, ali istovremeno izrazivši i skepticizam po pitanju utemeljenja tvrdnje o „kolonijalizaciji Kosova“ o kojoj se takođe govorilo na konferenciji, navodeći svoj lični primer da je unuk kraljevskog pukovnika žandarmerije koji je tada poslat da se bori protiv tzv. kačaka.

Janjić je naglasio da je od sredine devedesetih bilo nemoguće voditi albansko-srpski dijalog bez „treće strane“ i da je međunarodna zajednica samo menjala ulogu u tom dijalogu:

„Nekada je bila fasilitator, nekad sa pravom intervencije, a sad smo došli u situaciju da je to što nazivamo Evropskom komisijom – Federika Mogerini, bez želje da se obavlja posao fasilitatora.“

Janjić zastupa stav da se direktan dijalog obnovi „gde god je moguće i to etnički“, jer: „ovo je doba etniciteta od pada Berlinskog zida. Na žalost, nije doba država.“

„Ključno je da se grčevito borimo za mir, da se ne ponovi rat,“ naglasio je Janjić.

Sa druge strane, kritikovao je, kako je naveo „odsustvo svesti o mogućnosti dugih i novih terorističkih aktivnosti koje su novi oblik rata“.

„Imamo pravo i obavezu da se borimo za mir, da podržavamo sve napore za mir,“ dodao je.

Janjić ne veruje u unutrašnji dijalog jer, kako navodi, nema demokratske javnosti i nema informisanosti u Srbiji, i postoji rizik nametanja autoritarne vlasti podizanjem velikih pitanja na agendu kroz istovremeno ignorisanje tzv. malih pitanja.

Ipak: „Imam hiljadu primedbi na to šta Vučić radi i verovatno još dve hiljade na ono što tek planira da radi, ali u jednoj stvari treba mu dati šansu i proveriti ga, da li on želi ovo da iskoristi za mir“ . istakao je.

U susret predstojećim razgovorima u Briselu između Tačija i Vučića, Janjić je uveren da će se, sa jedne strane, nakon ovog susreta napraviti iskorak u novom formatu i agendi, ali i da trenutno, po pitanju daljeg rešavanja kosovskog pitanja „nema jasnog odgovora“, jer SAD još uvek nemaju jasan stav:

„Nemamo još uvek jedan glas. Kada nemate jedan glas Brisela i Vašingtona u problemu ste, a nećete Kontakt grupu za Balkan u kojoj je Rusija,“ kaže Janjić.

A gde su tu Rusi?

„Upravo se postavlja pitanje – a gde su tu Rusi. Rusija mora na neki način da nađe svoje mesto,“ kaže Janjić, pozivajući se na ono što su nedavno stručnjaci iz Moskve rekli na skupu u Beogradu.

Objasnio je da iako je Rusija navela da će podržati odluke Srbije, sa druge strane, eksperti iz Moskve bili su precizni da je vodeći ruski interes i Krim, te da će se Krim braniti upravo kroz kosovski primer.

Takođe, upravo je kriza na Bliskom i Srednjem istoku učinila je da će Rusija i Turska nastojati da iskoriste svoju prednost i na Balkanu:

„Ovde je veliko sleganje zemljišta posle ogromnog zemljotresa u Siriji i nema šanse da nas kolateralni zemljotres ne uhvati. Ta snaga će se tek videti.“

Konferenciju o aktuelnim srpsko-albanskim odnosima u Gračanici podržala je Kosovska fondacija za otvoreno društvo i ambasada SAD-a u Prištini.

Izvor: KoSSev