Građani kao komunalni otpad

4
1247
Foto: Geto Srbija

Dobro došli u 2018: režimski upravnici zgrada i komunalna policija u poslednjem jurišu na ličnost i imovinu

Zakon o stanovanju i održavanju zgrada stupio je na snagu i odmah pokazao da se njime upotpunjuje remek delo naprednjaka u vezi zakonom regulisanog otimanja para od građana kako bi se namirili sve alaviji vlastodršci. Upravnici zgrada, uz pomoć komunalne policije, utvrđivaće ko sve stanuje u stanovima koje nadgledaju, poreska uprava će na osnovu njihove prijave određivati porez koji će plaćati i oni koji ne naplaćuju kiriju, a ko ne bude hteo da plaća doći će pod udar privatnih izvršitelja kojima asistenciju, takođe, pruža sveprisutna komunalna policija. Savršeni mehanizam ne samo kontrole građana, već i uzimanja para od njih.

Srbija je jedna od retkih zemalja u svetu gde građani sami plaćaju svoje dželate i one koji ih špijuniraju i prijavljuju vlastima. Na snagu je stupio novi Zakon o stanovanju i održavanju zgrada kojim je uvedena obaveza da svaka zgrada mora da ima svog upravnika, s tim što zgrade sa najmanje 30 stambenih, odnosno poslovnih jedinica moraju da imaju profesionalne, licencirane upravnike. Po procenama Ministarstva građevinarstva našoj zemlji treba najmanje 15.000 profesionalnih upravnika od kojih će svaki, opet po procenama istog Ministarstva, prosečno zarađivati 55.000 dinara mesečno.

Zakonom nije predviđena visina „honorara“ koji će mesečno svaki stan morati da plaća upravniku zgrade i trenutno se pretpostavlja da će se on kretati od 200 do 350 dinara mesečno po stanu, ali je to samo neobavezujuća procena. Posebno je zanimljivo kako će se postaviti profesionalni upravnici prema zgradama koje po zakonu moraju da imaju licenciranog profesionalca kada, umesto predviđenih 15.000, u ovom trenutku imamo samo oko 2.000 upravnika upisanih u odgovarajuću listu Privredne komore Srbije. S obzirom na zakon tržišta, pri ovako maloj ponudi, a veoma visokoj potražnji, lako se može desiti da njihovi mesečni zahtevi budu višestruko veći od onih iz pomenutih procena Ministarstva.

Da Vas podsetimo:  Profesorski „greh” i naprednjačka kazna

Ovo je, međutim, samo vrh ledenog brega kada su u pitanju izdaci koji čekaju vlasnike stanova, odnosno stanare od početka 2018. godine.

Upravnici zgrada moraće da vode pedantnu evidenciju o vlasnicima stanova, ali i o korisnicima tih stanova, bilo da se radi o fizičkim ili pravnim licima. Ako nadležnima ne prijavi nekog od stanara, upravnik rizikuje da bude novčano kažnjen u visini od 5.000 do 150.000 dinara, a može da mu bude oduzeta i licenca. On, znači, mora da bude doušnik vlasti, hteo to ili ne.

Iz pravne službe Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti letos su medijima objasnili kako Zakon daje izuzetno fleksibilnu, preciznije rečeno: skoro nikakvu zaštitu podataka koje prikupe upravnici. Zakon upravnike obavezuje da neke podatke moraju da prikupljaju (kao što je, na primer, ko boravi u stanu), dok druge mogu da pribavljaju i čuvaju, ali ne moraju. Naime, u slučaju ekonomskog i političkog interesa države ili nacionalne bezbednosti, predviđa Zakon o stanovanju i održavanju zgrada, razni državni organi moći će da koriste podatke iz registra koji je dužan da vodi svaki upravnik zgrade. Šta su i čiji su to „ekonomski i politički interesi“ nigde se precizno ne definiše.

Još prilikom donošenja Zakona moglo je da se čuje da će dužnost upravnika biti i da kontrolišu da li vlasnici stanova redovno izmiruju svoje komunalne obaveze i da će moći, ali i morati, da obaveštavaju privatne izvršitelje u slučaju neredovnog plaćanja. Sa druge strane, iako će se na ovaj način dodatno poboljšati naplata javnih potraživanja, neće se popraviti situacija u kojoj se nalaze stanari, jer Zakon ne predviđa ni jedan jedini mehanizam koji bi stajao upravnicima na raspolaganju da prinude neku od javnih ustanova kojima se redovno plaćaju usluge da te iste usluge i pruži.

Da Vas podsetimo:  Premijerka Srbije smatra zabranu izgradnje MHE besmislenom

Zakon, istina, ne predviđa mogućnost da upravnik sme nasilno da ulazi u nečiji stan, kao ni kazne za stanare i vlasnike koji ne žele da daju tražene podatke, ali tu na scenu stupa komunalna policija. Sada postaje jasno zbog čega su pre godinu dana tiho proširena ovlašćenja komunalnih policajaca koji sada imaju skoro sva prava kao i regularna policija i dužni su da po pozivu pruže asistenciju upravnicima zgrada.

Dakle, ako neko odbije da u svoj stan pusti upravnika kako bi prekontrolisao ko sve tu živi, doći će mu na vrata komunalna policija koja ima ovlašćenja da legitimiše svakoga i da za potrebe provere ličnosti ulazi i u zaključane prostorije.

Onaj ko u svom stanu ima podstanare dužan je da plaća 20 odsto poreza na dodatu vrednost od ostvarene kirije, kao i porez na prihode građana. U slučaju da ne postoji pisani ugovor o visini kirije ili poreski organi do tih podataka ne mogu da dođu, izvršiće se procena visine zakupa, pa će se na osnovu toga naplaćivati i porez. Po Zakonu, komercijalni korisnik stana je svaka osoba koja nije u najbližem srodstvu sa vlasnikom, bez obzira da li ona zaista plaća kiriju ili ne. Teoretski, i onaj ko samo krajnje privremeno na besplatno stanovanje primi nekog svog daljeg rođaka koji je u nuždi, moraće za to da plaća PDV koji mu po prijavi upravnika zgrade razrežu u Poreskoj upravi!

Nakon što uz pomoć komunalne policije utvrdi ko sve stanuje u zgradi kojom upravlja, profesionalni upravnik ima pravo i da od vlasnika stanova prinudno naplaćuje troškove nužnog održavanja zgrade. Zakonodavac je predvideo da upravnik samo sprovodi ono oko čega se vlasnici dogovore, ali sa druge strane postoji i zakonska obaveza svih vlasnika jedne zgrade da obezbede ne samo bezbedne uslove za stanovanje, već i da redovno održavaju zgradu. Upravnik je dužan da, po potrebi, i prinudnim merama obezbedi sprovođenje ovih obaveza, a da nije istovremeno i u obavezi da se pridržava odredbi Zakona o javnim nabavkama, tako da sam može da odabere izvršioca radova.

Da Vas podsetimo:  Srpska desnica Miše Vacića – produžena ruka SNS

Upravnik je taj koji određuje ko će i pod kojim uslovima da sprovodi „obavezno održavanje“ zgrade, a vlasnici stanova su dužni da to plate pod pretnjom prinudnog izvršenja.Upravnici zgrada tako postaju ne samo ono šta su pre više od pola veka u vremenima mračne komunističke diktature bili nadzornici reona, već istovremeno i novi izvori prihoda za naprednjačku vlast. Od svog dolaska na vlast naprednjaci uzimaju proviziju od svakog svog člana ili simpatizera koga postave na neku javnu funkciju ili mu dodele neki od finansijski interesantnih poslova. Uobičajeni reket na mesečne plate je deset odsto, što znači da će svaki profesionalni upravnik koji želi da sačuva licencu morati da plaća oko 5.500 dinara mesečno, a sve to puta 12 meseci godišnje i puta 15.000 upravnika. Uz to dolaze i provizije za dodelu poslova „obaveznog održavanja“ zgrade.

Sada polako postaje jasno ne samo zašto je nametnut Zakon o stanovanju i održavanju zgrada u obliku u kome postoji, već i zašto su korak po korak proširena ovlašćenja komunalnih policajaca i zbog čega su umesto sudskih nametnuti privatni izvršitelji koji su lično finansijski zainteresovani da naplate potraživanja. Zakon o stanovanju je samo šlag na tortu, deo kojim se konačno uobličava ceo sistem otimačine para od građana za potrebe vlastodržaca.

Poznajući ljude koji su danas na vlasti u Srbiji teško je poverovati da je ovo kraj njihovih apetita. Kao što su vremenom tiho proširivana prava komunalnih policajca, tako će isto biti i sa upravnicima zgrada koji će stalno dobijati prava na naplatu nekih novih potraživanja.

Aleksa Žunić

magazin-tabloid.com

4 KOMENTARA

  1. Hm,hmm….to je poznat problem, PROLETARIJATA i POLUTANA..u,kome su “ polutani „,bili,najskuplja radna snaga, sa troskovima laznih bolovanja,dremanja na poslu,odmora,za teske radove koji slede,kopanje krompira,luka,itd..a, PROLETARIJAT,je to sve morao da “ odradi“, pa,ako pretekne,sa njima da podeli “ ostvarene rezultate rada“.. akcija, “ IMAS KUCU VRATI STAN“,nije dala rezultate..a, “ precednik“ sindikata IMT,je postao,vlasnik IMT,u tranziciji,preko sinjeg mora u,prijateljsku Indiju.I,svelacse na pricu,kako “ funkcioneri“ nece da vrate stanove.

  2. Prva od genijalnih ideja unuka Krkobabica je da se zaposli kao zamenik predsednika Privredne Komore Srbije. Doduse Predsednik komore Marko Cadez ima samo od spreme polozenu akademiju u Nemackoj. Nije vazno sto je to kurs, ali se zove akademija. Unuk, sa 28 godina, resio je da doprinese posrnuloj privredi Srbije. Njegova druga ,,genijalna,, ideja je da se Privredna komora bavi licenciranjem upravnika zgrada.To je nova privredna grana u komori. To jeste profitabilno, nikakva specijalna ulaganja. Prodaju maglu za velike pare, ali od toga komora ima prihod. Koga to interesuje sto je to sramota da se takva instituciju time bavi. Nazalost oni imaju takav preduzetnicki kapacitet i shodno tome toliki je doprinos. Nikakav ali su plate lepe.

  3. “ Fašizam je državno uređenje ekstremne desnice koje radikalno ograničava ljudska prava radi veće stabilnosti i bržeg napretka. Fašizam se protivi komunizmu, konzervativizmu, demokratiji, individualizmu, liberalizmu, materijalizmu, pacifizmu i političkom pluralizmu. Stavljanje države iznad pojedinca i njegovih prava, politički sistem izgrađen oko jedne stranke i jednog vođe. Prava pojedinca u fašizmu su skroz ukinuta, a nasilje je bilo institucionalizirano kao oruđe unutrašnje, pa i spoljašnje politike. Bila je dozvoljena samo jedna stranka, a sloboda štampe i izražavanja nisu postojale. “ … Za samo par godina od danas u Srbiji ce postojati samo dve grupe ljudi, oni koji pripadaju SNS-u i uzivaju sva prava (kasta) i oni koji ne pripadaju SNS-u i obelezeni su tako da ne mogu ni da rade, ni da studiraju, ni da zive na miru (robovi). Za ovu drugu grupu ljudi postoje dva resenja, prvo je iseljavanje iz zemlje (bezanje od problema) a tamo ce ih sacekti isti ili slicni problemi, a drugo je povratak na selo, udruzivanje i pruzanje otpora. Mnogi kada im se spomene selo u glavi imaju sliku neke nepristupacne zabiti i livadu sa ovcama. Srbija je mala zemlja i vecina sela su u neposrednoj blizini nekog grada tako da je moguce raditi u gradu a ziveti na selu, a mnoga i sama imaju uslove neophodne za zivot (posta, dom zdravlja, skola). Selo pruza mogucnost proizvodnje hrane, izvor vode pa cak i struje preko foto-panela recimo (samim tim i internet konekcije) i tako se dobija jedna doza nezavisnosti, a nezavisnost je kljucna u borbi protiv sistema. U svetu se vec javljaju pokreti i komune (off grid ili zivot van mreze) pa se desi da na nekom selu imaju vise strucnjaka nego na nekom institutu. I meni samom to deluje kao korak unazad ali ocigledno da covecanstvo danas nista bolje ni ne zasluzuje.

    • Hm,hmm…Zoran Djindjic…“ Beograd,ce da bude skup grad,tako je svuda u svetu,ko ne moze u njemu da zivi,neka se vrati u Prokuplje,odakle je dosao“..Razbijanjem Beogradske industrije,i kooperanata iste,do 40.000 ,zaposlenih,je izgubilo radna mesta,vracanje na selo,sa unistenim,kombinatima, za preradu,pakovanje,voca i povrc ne daje, nadu,jer i tamo su problem,otpusteni radnici kombinata i polutana…koje,prate,namere,“ okrupnjavanja poseda“, pada cene semljista i,kuca,da bi ih,neki “ plantazer “ otkupio,po “ trzisnoj ceni“.
      Svi,svi,svi..sav, proletarijat,polutani,postena i nepostena intelegencija,su,glasali za “ promene“.. opijeni,obecanjima,mitovima i legendama, miomirisima tamjana..da ce,ziveti,kao,veseli,mali strumfovi,a da ce “ majka crkva,deliti sta i,koliko,kome treba, „..“ kao sto je nekad bilo“..pisalo je,u nekim,crkvenim novinama,naravno uvezenim,koje sam,slucahno procitao na putu u Banatu.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime