Građanski rat će se proširiti na celu Ukrajinu

0
567

84092

SVETSKI poznati ruski politikolog Rostislav Išćenko – koji je jedan od nabjoljih znalaca Ukrajine – da je intervju češkom listu Parlamentní Listy.

Vladimir Putin je pre 15 godina prvi put izabran za predsednika RF. Koji njegovi potezi na mestu šefa države izazivaju kod Vas i ostalih Rusa najveće poštovanje i kakve je greške pravio?

– Pre 15 godina Putin je preuzeo razorenu zemlju, na ivici građanskog rata i sa razočaranim i ogorčenim stanovništvom.

Sada je Rusija ponovo supersila bez koje ne može da se reši nijedno pitanje, kvalitet života je naglo porastao i nastavlja da raste, ljudi veruju vlasti i sa nadom gledaju u budućnost, državna kasa je puna i dozvoljava Vladi da se oseća prilično sigurno čak i u epohi kriza i sankcija, a narod se ponovo ponosi svojom zemljom i ima za to sve razloge. To je nesumnjiva Putinova zasluga.

Međutim, još veća njegova zasluga je, po mom mišljenju, što su sve promene sprovedene neprimetno, evolutivnim putem, bez velikih potresa i tek nakon 15 godina Rusi vide ogroman posao koji je urađen.

Što se tiče Putinovih grešaka, najradikalniji deo društva mu spočitava nedovoljno aktivnu borbu protiv tajkuna i pokušaj da izbegne konfrontaciju sa Zapadom.

Po mom mišljenju, to nisu greške, već zdrav razum – zemlja može sebi da dozvoli samo onaj nivo sukoba i samo onda kada može da izdrži i pobedi u konfliktu.

Što se tiče odugovlačenja sa detajkunizacijom, kako sam već rekao, Putin je uspeo da izbegne građanski konflikt i revolucionarne potrese, na čijoj ivici je stajalo društvo, a koje ne bi izdržala država. To jest on je žrtvovao formalnu pravdu, koja je zahtevala da se nacionalizuju takjunske imperije ukradene od društva radi postizanja društvenog konsenzusa.

Država je ostavila tajkunima nepravedno stečeno, ali ih je naterala da žive u skladu sa zakonom, prestanu da kradu i preuzmu na sebe obaveze da obezbede sprovođenje državne ekonomske i socijalne politike. Putin je praktično pretvorio tajkune u državne top menadžere. A ko se s tim nije složio – taj više nije tajkun i nije u Rusiji.

Da Vas podsetimo:  IMA LI ŠTA ZDRAVIJE? Recept za prirodan lek od dva sastojka koji jača imunitet i leči svaku prehladu

U knjizi „Velika šahovska tabla“, koju je pre više godina napisao Zbignjev Bžežinski, navodi se da su SAD htele da naprave od RF posmatrača u NATO ili najboljeg partnera. Ali, to je neostvarivo. Zašto su SAD odustale od te koncepcije?

– Bžežinski je nesumnjivo u pravu, i ako su SAD htele da ostvare konačnu pobedu nad Rusijom, trebalo je s njom biti u prijateljskim odnosima i gušiti je u zagrljaju.

Međutim, država ne vodi uvek objektivno korisnu politiku. Često, kao sada u Ukrajini, predstava elite o tome šta je za nju korisno značajno se razlikuje od onoga što je korisno za zemlju.

Do sredine 90-tih godina, vlast u SAD se našla u rukama onog dela elite koji je potpuno iskreno smatrao da su SAD dovoljno jake da ukinu međunarodno pravo i zamene ga svojim diktatom. Uzgred, neki ljudi, čak i u Rusiji, još uvek tako smatraju, zato i nije bilo čudno što se delu američke elite zavrtelo u glavi od uspeha.

Kada je 2000-tih godina počela sistemska kriza Pax Americana, čija je jedna od formalnih spoljnih manifestacija bila finansijsko-ekonomska kriza 2008. godine, već je bilo kasno išta menjati u američkoj politici. Preostalo im je samo da povećavaju vojni pritisak i nadaju se da će se slomiti Rusija, a posle nje Kinu, pa da posle toga još neko vreme (kratko) uživaju u svetskoj hegemoniji. Sada je već jasno – nije im uspelo. SAD su precenile svoju resursnu bazu i potcenile resursnu bazu svojih oponenata.

To je još jedna potvrda da je odugovlačeći, jačajući privredu i odbrambenu sposobnost zemlje i ne konfrontirajući se pod nepovoljnim uslovima, Putin postupao ispravno. Sada je njegovo vreme došlo i može mirno da predlaže SAD bilo kakav kompromis.

Da Vas podsetimo:  Saveti sa juga Srbije: Kako se kiseli kupus

Vašington je zašao predaleko. Za njega je kompromis – poraz i gubitak reputacije. Tako da će SAD u svakom slučaju povećavati napetost, ali će krivica za konfrontaciju i njene posledice za Evropu u potpunosti pasti na američka pleća (kao što je već pala krivica za raspad i uništavanje ukrajinske državnosti).

Šta mislite, kako će se razvijati situacija u Donbasu?

– Uveren sam da je mir u Donbasu nemoguć dok režim u Kijevu ne bude srušen oružanim putem. Zato smatram da građanski rat ne samo da će biti nastavljen, već će se proširiti na celu Ukrajinu.

Kakvo je Vaše mišljenje: da li će situacija oko Rusije biti lošija ako oko RF budu državice kao što su Luganska Republika, Donjecka Republika, Pridnestrovlje, Abhazija, Južna Oseti i dr. Jer, to će biti veoma „nemiran“ prsten na koji će Rusija trošiti mnogo novca?

– Oko Rusije neće biti takvih malih država. One će najverovatnije postati deo Rusije, tome teži narod u tim regionima. Ako ne bude takve mogućnosti, one će osnovati svoju konfederativnu ili federatinu zajednicu (po dve, ili tri) pod ruski protektoratom.

Kako biste Vi rešili problem sa ukrajinskim tajkunima koji profitiraju na ratu? Ne čini li Vam se da je, možda, potrebna izvesna preraspodela imovine?

– Ukrajinski tajkuni su sami rešili svoj problem. Značajan deo njihove imovine je izgubio vrednost tokom građanskog rata. Ono što je ostalo moglo bi da se nacionalizuje, pošto narod (sa obe strane fronta) smatra da su tajkuni izazvali taj rat, da su oni krivi za njega, pa je tajkunski režim izgubio pravo da postoji. Uglavnom, da sam na mestu ukrajinskih tajkuna, prodao bih sve što se može i bežao bih iz Ukrajine što dalje, jer bi mogli i da vise.

Da Vas podsetimo:  Test za svaku domaćicu

Zašto je Porošenko postao dobar prijatelj sa poljskim predsednikom Komorovskim, Ukrajina i Poljska nikada nisu bile u prijateljskim odnosima?

– Od nastanka nezavisne ukrajinske države, Poljska je vidi kao tampon zonu između sebe i Rusije. Poljski političari, bez skrivanja, govore da nezavisnu Ukrajinu vide kao garanta nezavisnosti Poljske. Istina, Poljaci ne preciziraju da, kada govore o Ukrajini, imaju u vidu Ukrajinu koja je neprijateljska za Rusiju. Nezavisna ukrajinska država koja je neprijateljska za Rusiju je sada u agoniji. Poljaci su nervozni i trude se da produže njenu agoniju, a u idealnom slučaju da je reanimiraju. Na tom pokušaju – umesto da poboljšaju odnose sa Rusijom – zasniva se cela poljska politika u poslednje 23 godine. Tako da u odnosima Porošenka i Komorovskog nema ništa novoo. Odnosi Kučme i Kvasnjevskog bili su isti takvi (samo je tad Ukrajina još uvek bila živa).

Šta mislite o predloženom sporazumu o transatlantskoj trgovini i investicionom partnerstvu (TTIP – The Transatlantic Trade and Investment Partnership) između EU i SAD?

– Po mom mišljenju, sporazum o transatlantskoj trgovini (TTIP) je isto toliko opasan (ekonomski i politički) za EU, kao što je za Ukrajinu bilo opasno potpisivanje sporazuma o pridruživanju EU. Jednako kao što Ukrajina nije preživela sporazum o pridruživanju – EU rizikuje da ne preživi TTIP. Uostalom, ona i bez toga ima prilično mnogo kritičnih problema, koje može da reši samo u tesnoj ekonomskoj saradnji sa Rusijom. EU za sada nije spremna za takvu saradnju, a to znači da se opasnost od ekonomske katastrofe za EU povećava.

Rostislav Išćenko

Fakti

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime