Prema svedočenju novinara kritičkih medija u Pančevu, političari se trude da im što više otežaju dolazak do informacija čije je objavljivanje u interesu Pančevaca, dok u gradskoj PR službi kažu kako je ovaj grad primer dobre prakse. U Nemačkoj, s druge strane, političari koji kriju informacije i ne žele da komuniciraju sa medijima bili bi politički mrtvi.
Na svega nekoliko desetina metara od kuće u kojoj žive, u subotu, 2. marta, buknula je vatra koja je gutala sve pred sobom. Ipak, stanovnike baraka smeštenih preko puta Železničke stanice Varoš Pančevo, tik uz baru Peskana, ovaj požar nije iznenadio. Samo od januara do marta ove godine taj prostor je goreo čak u 11 navrata.
Ovoga puta vatra je bila na samo 10 metara od pruge, kojom se kreću i cisterne Naftne industrije Srbije. Bez obzira na potencijalno ogromnu opasnost za stanovnike Pančeva, oni za tu informaciju nisu ni znali, jer nije objavljena u lokalnim medijima.
Evo i zašto.
Na društvenim mrežama su nakon požara počele da se pojavljuju fotografije izgorele Peskane, ali zvaničnih vesti o tome nije bilo. Već 4. marta novinarka lokalnog informativnog portala Panpress pozvala je Vatrogasno-spasilačku brigadu Pančevo, gde joj je rečeno da za detalje o požaru mora da se obrati Birou za saradnju sa medijima Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije radi dobijanja saglasnosti za razgovor sa načelnikom Vatrogasne brigade.
Istog dana poslat je mejl Birou, na koji niko nije odgovorio nekoliko dana. Nakon poziva kako bi videla da li će i kada biti dostavljena saglasnost, novinarki je rečeno da će odgovor stići do kraja sedmice.
To se nije desilo, pa je novinarka ponovo pozvala Biro…
Tako je tek 14. marta, gotovo dve nedelje posle požara, kada ta informacija za građane nije bila toliko važna kao što bi bila važna da je objavljena istog dana kada je požar izbio, dobila kakav-takav odgovor i objavila jedini tekst o toj temi u lokalnim medijima.
Beg od novinara
Slično se dogodilo i Draganu Vukašinoviću, dopisniku Radio-televizije Vojvodina iz Pančeva. Zbog nedostupnosti za izjave nadležnih iz gradskih službi i zaposlenih u Kancelariji za odnose s javnošću Gradske uprave Pančevo, priča o devojčici koju je u aprilu ove godine izujedao pas – ostala je neispričana.
Vukašinović ocenjuje da se u svakodnevnom radu teško dolazi do sagovornika.
„Oni što imaju ime i prezime ne ustručavaju se da govore, jer su se valjda izborili za neki status. Ostali uglavnom na sve načine beže od novinara. Kada je nešto škakljivo, a njima su i sitnice takve, ne možeš da uhvatiš sagovornika ni sudskim putem. Zato nam neke dobre priče propadaju. I tako ukrug“, zaključuje dopisnik RTV-a za Cenzolovku.
Za dopisnicu Politike iz Pančeva Olgu Janković, koja se novinarstvom bavi 25 godina, problematično je dobijanje informacija, ali i način njihovog plasiranja. Dok su nekada lični kontakti bili put do dobijanja izjava, a razgovori se obavljali oči u oči, danas su procedure prepreka za dobru komunikaciju između predstavnika vlasti i novinara i novinarki.
Sa gotovo istim problemima suočavaju se i novinari i novinarke lokalnog portala 013info. Aleksandar Stojković, urednik informative na tom portalu, izostanak odgovora, sa kojima se povremeno susreće, ne oseća kao pritisak, već kao „podmetanje klipova pod točkove“.
„Neka pitanja jednostavno ostanu bez odgovora, što i objavimo i na taj način obavestimo narod da smo pokušali da dobijemo informaciju. Uvek imamo o čemu da pišemo, a to što oni neće da se oglase, samo govori o njihovom odnosu prema građanima. Mi imamo oko 650.000 pregleda mesečno, najčitaniji smo u Pančevu, i ako ne žele da se njihov glas čuje u tom mediju, onda ne žele da građani znaju šta oni misle. Šta kriju, ja ne znam“, kaže Stojković.
Dom zdravlja Pančevo im, recimo, 10 meseci nije odgovorio na pitanje o broju pedijatara u toj zdravstvenoj ustanovi. U međuvremenu je, kako kaže Stojković, direktor prestao da se njihovoj saradnici javlja na telefonske pozive.
Čekanje na odgovore otežava im rad, ocenjuje Stojković. Ipak, ima i dobrih primera.
„Mi smo brz medij i treba nam kratka, jasna, objektivna i precizna informacija. Ja sam zahvalan tim ljudima koji komuniciraju sa nama jer oni zadovoljavaju potrebu građana da znaju šta ljudi na funkcijama misle i šta imaju nameru da rade. Ne razumem potrebu da se neki posao ili stav obavije velom tajne, da se mistifikuje i da narod nema uvid u to, jer puna su usta transparentnosti, otvorenosti, napretka i rezultata“, ističe Stojković.
NEMAČKI MODEL: DISCIPLINSKA TUŽBA ZBOG ĆUTANJA POLITIČARA
I dok u Srbiji novinari i novinarke moraju da se izbore za svaku informaciju, nešto zapadnije one im se sveže serviraju, jer „svaka vlada mora novinarima da daje informacije“.
Filip Rihter (Philipp Richter) je iz Ravenzburga. Novinar je i urednik u dnevnom listu Schvabische Zeitung, koji izdaje regionalna medijska kompanija Schvabisch Media.
Ravenzburg je gradić sa oko 50.000 stanovnika u južnoj Nemačkoj, blizu švajcarske i austrijske granice. Region je jedan od ekonomski najuspešnijih u Nemačkoj. Stopa nezaposlenosti je dva-tri odsto.
U takvim uslovima, novinari nesmetano rade i nemaju problema. Filip Rihter za Cenzolovku objašnjava kako izgleda komunikacija između predstavnika vlasti i novinara:
„Skoro svaki dan sam u kontaktu sa čelnicima sela, gradskih i područnih uprava jer su nam potrebne informacije za proizvodnju vesti. U Nemačkoj postoji zakon o slobodi informisanja. Dakle, svaka vlada mora novinarima da daje informacije. Ako to ne uradi, novinari mogu pokrenuti takozvanu disciplinsku tužbu. Ali nikada nisam bio u takvoj situaciji. Ponekad gradonačelnici ne žele da vam sve kažu, pa morate izvršiti pritisak, objasniti im svoja prava i tada će oni odgovoriti. Ako mi ne odgovore, i dalje mogu da objavim informacije koje imam i napišem u članku da mi nisu dali informacije koje sam tražio. Ali ovo je za političara najgori scenario. Generalno, uvek dobijem informacije koje želim. Zadovoljan sam situacijom. Nemam na šta da se žalim. Osećam se slobodno i dobro sam tretiran kao novinar. Ali, naravno, uvek postoje izuzeci.“
Razgovore uglavnom obavlja telefonski, ali gradskim funkcionerima nije nikakav problem ni da sednu i razgovaraju sa novinarima, kaže Rihter.
Na škakljive teme nemački predstavnici vlasti ponekad odgovaraju, ali je nekad potrebno izvršiti pritisak.
„Ponekad je potrebno i da počnete sa objavljivanjem svojih istraživanja kako biste stvorili pritisak. Ili morate pitati poslanike gradskih parlamenata i oni će vam davati informacije. Ali treba da imaju puno poverenja u novinara. To je težak posao. Ali ako vam ljudi veruju, to vas čini pouzdanijim. Ako pokažete političkim predstavnicima da znate mnogo, oni će vam odgovoriti više. I, naravno, to zavisi od osobe koja je na vlasti. Ista situacija može biti potpuno različita od osobe do osobe“, ocenjuje naš sagovornik.
Rihter kaže da bi predstavnici vlasti koji ne žele da razgovaraju sa novinarima bili politički mrtvi i morali bi da podnesu ostavku, ali dodaj da on nije imao takvo iskustvo.
Od poteškoća sa kojima se suočava u dobijanju informacija izdvaja kašnjenje odgovora, pa je nekad potrebno da dva, tri puta postavi pitanje da bi dobio informacije koje traži.
PR služba: Pančevo primer dobre prakse
Novinari pančevačkog dopisništva RTS-a i nedeljnika Pančevac kažu da uglavnom nemaju takvih problema.
Siniša Trajković, novinar nedeljnika Pančevac, saradnju ocenjuje osmicom.
„S obzirom na to da postoji zatvoren sistem unutar lokalne vlasti koji funkcioniše po vertikalnoj liniji, sve se svodi na to da li ciljani sagovornik sme da iznese svoje stavove ili podeli informacije s novinarima ili mora da se ’konsultuje’ s nekim ko je na hijerarhijski višem položaju u stranci“, ističe Trajković.
Dodaje da nikakvih problema oko dobijanja informacija nemaju, osim eventualno oko dogovaranja termina sastanka, što ponekad ume da potraje.
Šef dopisništva RTS-a u Pančevu Goran Jovičić kaže da oni u većini slučajeva dolaze do informacija bez poteškoća.
„Mada kada je neka škakljiva tema u pitanju, odugovlači se i traži izgovor zašto se nešto ne može, pa se izmišljaju službena putovanja i sastanci, ali upornost se na kraju isplati. Neki su shvatili da je uvek bolje dati izjavu za RTS, jer mi ćemo napraviti priču i bez njih, a onda su u još većem problem“, smatra Jovičić.
Sa procedurama se susreću jedino kada su u pitanju centralizovane institucije, poput Pošte, Zatvora, EPS-a, kada je potrebno mejlom uputiti zahtev za snimanje.
Saradnju sa medijima, Jasmina Radovanović, savetnica za odnose s javnošću u Gradskoj upravi Pančevo, ocenjuje kao dobru, sa prostorom za unapređenje.
„Na osnovu svakodnevne prakse možemo reći da su otežavajući faktori i za nas i za novinare – rokovi. Vrlo dobro razumemo neophodnost brzine protoka informacija, ali iako se trudimo da na sve odgovorimo maksimalno brzo, ne možemo uvek garantovati da će to biti u skladu sa redakcijskim rokovima. U najvećem broju slučajeva od nas se očekuje da sve završimo istog dana ili eventualno narednog”, ističe Jasmina Radovanović.
To, kako kaže, nije uvek moguće, iz objektivnih razloga, koji se odnose „na prethodne obaveze i aktivnosti potencijalnih sagovornika, ili je potrebno više vremena da se prikupe neophodne informacije, ili nisu zaokružene sve aktivnosti po nekom pitanju da bi mogla da se da celovita i jasna informacija za javnost u datom trenutku“.
Kada je reč o procedurama, Jasmina Radovanović napominje da svaka ozbiljna organizacija ima svoje komunikacione procedure, koje nisu komplikovane, već su precizne i tu su da bi pomogle i uredile komunikacijske tokove u cilju pravovremenog i tačnog informisanja i organizacije rada u ovoj oblasti, što je u interesu svih učesnika u tom procesu, a pre svega u interesu javnosti.
„Grad Pančevo odavno ima svoje pisane politike koje uređuju ovu oblast u saradnji sa medijima, po čemu smo prepoznati kao primer dobre prakse u Srbiji, ali i šire, od strane međunarodnih institucija i organizacija“, navodi Jasmina Radovanović i dodaje da je i Transparentnost Srbija, na osnovu otvorenosti i dostupnosti informacija javnosti proglasila Grad Pančevo za najtransparentniju lokalnu samoupravu za 2017. godinu (među 15 opština, prim. nov.).
