Beograd ima nerešen sporove oko granica i sa Hrvatskom i sa Bosnom i Hercegovinom, ali i sa Crnom Gorom, dok je Kosovo „nedefinisan“ slučaj.
Piranski zaliv, koji se sada nalazi u sastavu Hrvatske, posle arbitraže međunarodnog suda najverovatnije će da završi u Sloveniji. Spor oko ovog dela dve države vode unazad 20 godina, a sva je prilika da će sledeća država koja će morati da se bavi svojim granicama biti Srbija.
© Foto: Zvanični sajt Liberlenda
Čeh proglasio državu između Srbije i Hrvatske
Da naša država ima i te kakve probleme sa granicama nedavno je ustanovio i pretraživač Gugl, svrstavanjem Srbije među 31 državom sveta, kojima na Guglovoj mapi ne mogu da se „očitaju“ granice.
Srbija do sada nije rešila problem granica gotovo ni sa jednim susedom. Sa Crnom Gorom problem je u Sandžaku, jer ovaj region ne želi granicu preko svoje teritorije. Kosovo je „nedefinisan“ slučaj, jer ga Srbija smatra delom svoje teritorije, iako je proglasilo nezavisnost. Osim ovoga, Beograd ima nerešene sporove oko granica i sa Hrvatskom i sa Bosnom i Hercegovinom.
Posle raspada SFRJ takozvana Badinterova komisija je kao državne granice bivših Republika SFRJ prihvatila avnojevske granice. Međutim, neke sadašnje države, poput Hrvatske, traže da im se priznaju granice iz vremena Austrougarske.
S obzirom na to da Evropsku uniju pre svega zanimaju granice jedne države, pitanje je šta i gde su granice Srbije?
© Flickr/ Zdenko Zivkovic/ John S. and James L. Knig
Srbija i Hrvatska na sud zbog granice na Dunavu?
Primera radi, upravo zbog Piranskog zaliva, Slovenija, koja je odavno ušla u Evropsku uniju, Hrvatskoj je pravila velike probleme na putu ka EU.
Tibor Varadi, ekspert za međunarodno pravo, za Sputnjik kaže da sporne granice nisu bile međudržavne granice, te da stoga i nisu bile precizno definisane.
„Arbitraža je moguća samo ako se obe strane dogovore da idu na ovu opciju. To znači da, recimo, arbitraža može da odluči spor oko granice Srbije i Hrvatske, ako se obe strane slože oko toga. Postoji i mogućnost da se dve države neposredno slože, ali ako to ne ide onda je moguće ići na međunarodnu arbitražu, najverovatnije na stalnu arbitražu u Hagu. Takav spor ne bi mogao da bude završen za manje od tri godine, a posle toga bi obe strane morale prihvatiti odluke arbitraže“, objašnjava Varadi.
To bi, dodaje on, važilo i za Bosnu i druge države, odnosno republike bivše SFRJ.
Slovenija zatražila od Srbije povratak kulturne baštine
„Pitanje sa Kosovom je pitanje koje ima druge političke dimenzije, a ne samo one tehničke prirode. A drugih sporova, recimo sa Bosnom, ne bi trebalo da bude“, smatra Varadi.
Dogovor o razgraničenju Srbije i Hrvatske, o 145 spornih kilometara duž Dunava, nije postignut, iako Srbija i Hrvatska o tome razgovaraju još od 2003. godine, a najverovatnije je da će slučaj završiti na arbitraži.
Problem je sledeći — Srbija se u ovom slučaju drži odluke iz 1945, po kojoj „linija“ između dve države ide Dunavom od mađarske granice do Iloka. Hrvati se ne slažu sa tim, jer je reka promenila tok, pa je kako kažu deo njihove zemlje ostao u Srbiji. Hrvati zato traže oko 10.000 hektara na srpskoj obali reke, za koje tvrde da im pripadaju po austrougarskim katastarskim knjigama, dok Srbija polaže tapiju na 3.000 hektara na desnoj strani Dunava.
© Sputnik/ Natalya Grebenyuk
Skupština Kosova traži granicu iz 1974.
Ukoliko bi međa bila povučena kopnenim delom, po „katastarskom principu“, a ne srednjim tokom reke, delovi opština Apatin, Sombor i Bačka Palanka mogli bi preko noći da osvanu u Hrvatskoj.
Drugi problem je državna granica Srbije prema Bosni i Hercegovini. Ona je duga 391 kilometar od čega je 165 suvozemna, a 226 kilometara granice je na rekama. Granica Srbije i BiH je katastarski utvrđena i jasno definisana na oko 95 odsto dužine.
Međutim, na četiri sektora državna granica još uvek nije određena na funkcionalan način. Sporni su sektori granice kod HE „Zvornik“ i „Bajina Bašta“ na Drini (ovi objekti pripadaju Republici Srbiji, ali ih preseca državna granica, koja vodi koritom Drine); selo Štrpci u opštini Rudo (železnička pruga Beograd — Bar na dužini od 12 kilometara prolazi kroz teritoriju BiH).
Sela Međurečje i Sastavci između opština Priboj u Srbiji i Rudo u BiH, teritorija površine oko 400 hektara, koja pripada BiH, ali je sa svih strana okružena teritorijom Srbije.
rs.sputniknews.com
Brankica Ristić
