U ovaj četvrtak (16. februara 2017. godine), na administrativnom prelazu kako govore srpski zvaničnici, ili na graničnom prelazu prema zvaničnicima republike Kosovo, polaže se kamen temeljac izgradnje, kako je saopšteno iz Kancelarije EU na Kosovu, „stalne prelazne tačke na prelazu Merdare u okviru integrisanog upravljanja granicama“, a prenosi portal Kossev. Izgradnja započinje u „skladu sa sporazumima o integrisanom upravljanju granicama“ koji je postignut u okviru dijaloga Beograda i Prištine. Evropska unija finasiraće ovaj i još tri stalne prelazne tačke između Kosova i Srbije, prenose mediji na Kosovu. Prema tim navodima, gradiće se prelazi Merdare, Mutivode i Brnjak. Vrednost radova je 9,42 miliona evra.
Još se navodi kako će početak radova na ovom, nema sumnje najvećem i najprometnijem graničnom prelazu („stalne prelazne tačke“, „administrativnom prelazu“, „granični prelazi“), biti obeležen ceremonijom polaganja kamena temeljca, koju inače, ko bi drugi, organizuje Kancelarija Evropske unije i kosovsko ministarstvo za dijalog. Za sada se zna da će ceremoniji prisustvovati Hašim Tači, predsednik Kosova, dr Isa Mustafa, predsednika vlade i Kadri Veselji, predsednik Skupštine republike Kosovo. Da li će ovom značajnom događaju, dogovorenom u Briselu, prisustvovati i predstavnici vlasti iz Srbije, nije poznato.
Međutim, poznato je da je još 2015. godine u okviru tehničkih pregovora u Briselu, dogovoreno otvaranje prelaza od Zubinog Potoka prema Novom Pazaru (Rajetić Izvor) i Kosovske Kamenice, prema Medveđi (Svirce), gde su objekti izgrađeni, ali je prelaz, još uvek nefunkcionalan, kako pišu mediji. Što se tiče prelaza prema Novom Pazaru, on nije postojao sem punkta za kontrolu. Ali, prema Kancelariji Kosova i Metohije, otvaranje prelaza prema Novom Pazaru je zahtev beogradskih pregovarača, a otvaranje onog prema Medveđi je zahtev kosovske pregovaračke strane. Osnovni cilj je, kako je prilikom razgovora dogovoreno da bi se pojednostavila sloboda kretanja. Kancelarija KiM, s obzirom na to da kosovska strana stalno insitira na terminu „granični prelazi“, još je odavno demantovala informaciju Kosovske vlade, da je u Briselu dogovorena izgradnja šest trajnih graničnih prelaza. Naime, saopšteno je da se sa partnerima iz EU nastavlja sa radom na ranije dogovorenom projektu „proširenja postojećih administrativnih prelaza“, a reč je o izgradnji novih saobraćajnih traka, parking prostora i drugo, čime će se omogućiti brži protok ljudi i roba između centralne Srbije i Kosova i Metohije.
Na Briselskim dogovorima u okviru tehničkog dijaloga, Beograd i Priština, usaglašen je zahtev Beograda o uspostavljanju carinskih punktova na prelazu „Mutivode“, zbog toga što pre dogovora carinska služba nije postojala, niti na jednom prelazu od „Merdara“ do „Končulja“, što je inače usporavalo i poskupljivalo promet, što je bio jedan od razloga beogradske delegacije u Briselu da postavi na dnevni red izgradnju „stalnih prelazinh tačaka“.
Ipak, bez obzira na sve Kancelarija za KiM smatra da je nepobitna istina da svi administrativni prelazi ostaju potpuno isti, kao i do sada, odnosno statusno neutralni. Na ovim prelazima neće biti zastava, rampi itd. Sa svoje strane vlada Kosova saopštila je da je dogovoren plan u Briselu o izgradnji šest graničnih prelaza između Kosova i Srbije, po IBI modelu/integrisani/. Otvaranje prelaza „Svirce“ će pomoći da se poboljša „ekonomska situacija stanovnika iz ovog graničnog pojasa“, jer je reč o terenu koji je veoma „pogodan za razvoj seoskog turizma“. Istovremeno izgradnjom graničnih prelaza na severu Kosova, pojačava se granična kontrola i to će doprineti borbi protiv negativnih pojava-krijumičarenja i nezakonitih porelazak, a „ova tačka je korišćena i za šverc“.
Kako kosovska strana ima drugačiji pogled u vezi sa vođenjem razgovora, a pre svega odlukama i nazivima dogovorenog, ne samo po pitanju izgradnje, prelaza, kancelarija za KiM , demantovala je da je u Briselu bilo reči o graničnim prelazima. „Moramo odgovorno i precizno da informišemo javnost da na sastanku nije bilo reči o „izgradnji šest trajnih graničnih prelaza, niti se termin granični prelaz pominjao tokom razgovora u Briselu“.
Bilo kako bilo, već je postala navika da se posle svakog razgovora u Briselu bilo na tehničkom ili najvišem nivou, daju u javnost potpuno oprečne izjave ili saopštenja. Za Kosovo, sve što se dogovori, pa i ovo oko „administrativnih prelaza“ je granični prelaz. Međunarodni broj je za jedne dodeljen „geografskoj oblasti“, a za druge on znači još jedan vid jačanja državnosti republike Kosovo. Za Evropsku uniju, sem pet članica, Kosovo je država, oni govore o uklanjanju svih paralenih institucija o normalizaciji odnosa, o potrebi da se formira vojska, na tome insistira i Amerika, a svi oni skupa zainteresovani su za normalizaciju odnosa između Beograda i Prištine, odnosno, normalizaciji između Srbije i Kosova. Jedni govore da se o nečemu razgovaralo, drugi da nije bilo reči baš o tome o čemu govore u Prištini, ili Beogradu, svejedno. Ipak, kako god da se sve shvati svakim razgovorom Kosovo sve više jača svoje državne institucije.
Pa i dogovor oko izgradnje prelaza. Prelaze, bilo administrativni, bilo granični, integrisani, prelazne tačke i drugo, grade samo države i samo ih one imaju. Dogovor koji je postignut u Briselu, moguće je da govori i o nečemu što još uvek u Srbiji nikome nije jasno, a to je njihova izgradnja baš na mestima na kojem će se jednog dana, kada se o demarkaciji povede reč, biti, možda, ustvari granična linija. Inače, što bi se gradili prelazi, zbog čega bi i druge države uopšte gradile zgrade, dovodile carinske službenike i policiju, ukoliko to nije razdvajanje između dve države, i zašto bi u tome, kada je reč o republici Kosovo, učestvovala Srbija i zašto bi na tome insistirala Evropska unija. Još ako se u Srbiji prizna da će upravljanje biti integrisano, da će tamo biti carinski službenici i jedne i druge strane, pripadnici policije i to u različitim uniformama i sa različitim obeležjima, koji su neminovni, to znači da se sve čini da se Kosovu da obeležje države, bez obzira da li je reč o „geografskoj oblasti“, ili „graničnim tačkama“, „tačkama“ ili… Ili sve jedno, kako ih koja strana nazivala. Još ako se i sa jedne i sa druge strane prolazi različitim putnim ispravama na kojima piše „Republika Srbija“ ili „Republika Kosovo“, ako se poštuje Ustav i zakoni Kosova, ako se izbori obave po zakonima „geografske oblasti“, sve nekadašnje strukture integrišu u Ustavni i pravni sistem Kosova, onda, znači da je Srbija sve dalje od svoje nekadašnje AP, a Kosovo već uveliko u sistemu državne infrastrukture, pogotovu što je Priština postigla, ono što se nekada činilo nemogućim, a to je integracija severa u politički i pravni sistem Kosova.
Stoga izjave, saopštenja, teški razgovor, povremeno dizanje tenzija bilo oko zida ili voza, neće gotovo ništa promeniti u činjenici da Srbija ima kao strateški cilj članstvo u EU i da na tom putu koji je inače pun neizvesnosti i brojnih prepreka, koje će se tek pojaviti, ne samo oko Kosova,morati da donosi još mnogo teških odluka. Jedno je ipak sigurno, ova vlast neće odustati od evropskog puta, a svaka druga koja dođe, pozivaće se na nju i njene odluke, kao što se ova pozivala na sve što je započeto pre 2012. godine, ili ona, pre ove godine, koja je gotovo jednu deceniju krivila vlast do 2000. godine, i tako u nedogled, sve do kraja pregovora, pa kome zapadne potpis.
Zejnel Zejneli
www.vidovdan.org
