Ovo sa Šešeljem liči na ludilo. Optužili ga, dobrovoljno otišao, sudili mu 11 godina, sad ga kao neosuđenog čoveka nude Beogradu ali traže kućni pritvor, još zahtevaju garanciju da ako to prekrši moraju naši da ga hapse. Ma nemaju pojma šta bi s njim, najbolje bi, čini im se, bilo da obije neku trafiku u Batajnici pa makar za to da odleži. Otprilike, ako je vreme za svilen gajtan, najbolje je da ga vi Srbi sami zategnete, možda vi znate kako sa ovom elementarnom nepogodom, mi umeli nismo.
Sedam dana ima država, odnosno stari vojvodini pajtosi Vučić i Nikolić da odluče šta će. A šta god urade izgleda neće valjati. Ako daju garancije, a davali su redom dosad za sve, sva je prilika, moraće Šešelja da hapse. Unapred im je poručio da se neće držati ni jednog slova sporazuma, sem što neće bežati iz zemlje. Ako ga uhapse, eto novog priloga biografiji za svu trojicu. Vučiću i Nikoliću izdajničkog, Šešelju dodatno mučeničkog. Bilo bi tu zbog eventualnog hapšenja, cenim, i uličnih radikalskih nereda, možda ne dramatičnih, ali ova vlada ne zna ni kud će ni šta će od brojnih problema, samo im još Šešelj fali.
Ako, pak, garanciju uskrate po sistemu “tražili ste ga, evo vam ga, pa se akajte s njim do kraja”, ili ga pustite kao slobodnog čoveka ili ga osudite, opet će biti optuženi za nehumanost i preuzeti dobar deo odgovornosti za sve što će se sa Šešeljem u budućnosti dogoditi. Taj jadni sud, čiji je krajnji rezultat – kažnjavanje najodgovornijih, pomirenje i normalizacija odnosa u regionu, još jadniji, očigledno nema rešenje za Vojislava Šešelja. Najodgovorniji za zločine u bivšoj SFRJ nisu kažnjeni, oni koji su se stvarno svađali i ratovali nisu se pomirili, a normalni za normalizaciju odnosa nisu ni imali potrebe. Prosto, nisu veze ni kvarili, ni prekidali.
Kakva god zadesi sudbina Šešelja, ovoj vladi neće ići naruku. Nije mi ih žao, ali primećujem da je nepravedno što su odgovornosti na ovaj način oslobođene neke prethodne vlade koje se takođe nisu pretrgle da svom državljaninu pomognu u ovom smešnom procesu, sa čijom se dužinom i argumentima optužnice nisu sprdali samo vrhunski svetski pravnici nego i malo obavešteniji studenti prava. Da se čovek dobrovoljno preda u februaru 2003. a da mu je predmet i dalje u pretresnom postupku, da se sam i narušenog zdravlja tako nosi sa kompletnim tužilaštvom, to viđeno do sada nije. On je svakako taj sud već pobedio, to nije sporno, ali očigledno nema dovoljno hrabrih u Haškom tribunalu ili “međunarodnoj zajednici” da to i priznaju. Mnogo je i u Srbiji onih koji neosuđenog, slobodnog Šešelja vide kao noćnu moru. Ne mislim tu na Vučića i Nikolića, odnosno, ponajmanje mislim na njih, već na dobar deo NVO sektora koji je na masnim pričama o zločincima iz našeg sokaka gradio i materijalni i moralni kredo.
Ako je takva optužnica slomljena, ako se sa tužiocima igrao godinama kao dete sa klikerima, svedoke uterivao u očigledne laži, sudije učio pravosuđu, ako je pokazao da ta optužnica ne valja, kako verovati da je bilo koja druga bila utemeljenija, a presuda nesporna. Haški sud se obrukao, sada pokušava da obruka i Srbiju. Treba im saučesnik u konačnoj blamaži. Samo se o tome radi.
Stojan Drčelić
