Halal-Srbi raščišćavaju Bošnjacima teren za likvidaciju Republike Srpske

0
162
Slobodan Antonić /Foto: printscreen (Media Centar)

JEDNOM SMO BILI NAIVNI, ZATO SAD MOŹEMO DA BUDEMO SAMO VIŚI PRIJATELjI

Dragan Bursać: „Śta je Republika Srpska? Tvorevina koja je uspjela u tri decenije napraviti genocid, masovne zloćine. totalno etnićko ćiśćeńe i nacifikaciju preostalog stanovniśtva; nastala u genocidu od Prijedora do Srebrenice, na vatri źivih ljudskih tijela u Viśegradu, u agoniji masovnih silovańa po istoćnoj Bosni, u ubijańu djece, masovnom protjerivańu, etnićkom ćiśćeńu“

* Na istoj talasnoj duźini je i Srđan Śuśnica: „Genocid ima svoje politićko ime i prezime, a to je `Republika Srpska`  (…). Građani u RS-u su potpuno pod indoktrinacijom i nisu u stańu odvojiti sebe od zloćinaćkog poduhvata kakav je RS“

„Halal Srbima“ tercira celo mnośtvo „ćistaća sopstvenog dvoriśta“ iz Beograda, koji Srpsku proglaśavaju ne samo za „epicentar rasizma i śovinizma“, već i za pretńu miru, jer „naoruźava narod uz pomoć Srbije i Rusije“ (!?). A pośto zvanićni Beograd, prema tvrdńi ovdaśńih autośovinista, „gleda na Srbe u susednim drźavama kao na Sudetske Nemce (!?), logićno je, valjda, da se i sudbina tih Srba reśi na isti naćin – trajnim proterivańem

* Ali, to ne moźe bez novog rata. Stoga sve ovo huśkańe lići na klasićnu propagandnu pripremu obraćuna. Paradoksalno je da halal-Srbi i ovdaśńi „ćistaći sopstvenog dvoriśta“ sebe predstavljaju kao bogzna kakve pacifiste. A oni su tek propagandni baśibozuk, prethodnica poslata da telima popuni ratne rovove, kako bi preko ńih mogla da prođe prava vojska

* Dobro je da toga postanemo svesni. Ne samo da bismo znali s kim imamo posla, već i śta i ko nastupa odmah iza propagandnih postrojbi

PRIVUKAO me je naslov na sajtu N1: „Arsenijević: Autośovinizam je lingvistićki besmislen pojam koji ne znaći niśta“. Pogledah tekst, kad ono Vladimir Arsenijević tvrdi da, takođe, „u isti takav korpus termina koji ne znaće niśta, spadaju i kovanice `druga Srbija` i `krug dvojke`“.

 – Eto śta znaći nedostatak formalnog obrazovańa, pomislih. Arsenijević i sam kaźe da „od zvanićnih diploma ima samo onu na kojoj piśe kuvar tehnićar“, pa je prirodno śto ne zna da reći imaju znaćeńe ćak i kada niśta u realnosti ne denotiraju (poput „jednoroga“ ili „babaroge“).

A autośovinizam i te kako denotira jedan realno postojeći fenomen. Onaj kada se, recimo, Arsenijević dići: „Ćińenicu da sam Srbin osećam samo po sramoti od te ćińenice. Nesrećan sam śto sam se rodio ovde i to je neśto s ćime ćitav źivot na razlićite naćine moram da se borim“.

Ili kada hvali prijatelja śto je martinkom gazio napis kojim se apeluje na oćuvańe ćirilice.

Da Vas podsetimo:  Nova direktorka niškog Gerontološkog centra ranije bila u sukobu interesa

Pośto piśem za sajt Sve o Srpskoj, hoću joś jednom, baś na primerima iz Srpske, da ukaźem na vaźnost prepoznavańa ovog fenomena i na neke ńegove prilićno opasne politićke funkcije.

 U tome će mi pomoći tekst Gorana Gavrića „Renesansa Alijinih Srba“. Tu Gavrić podseća da je muslimanskoj eliti zvanićnog Sarajeva „cilj cijela Bosna, naśa, samo za nas, pod naśom kontrolom, gdje će drugi nastaviti da se krune i iseljavaju, a mi ćemo im u tome pomoći“.

No, unitarizacija BiH nemoguća je sve dok postoji Republika Srpska. Zato je neophodno prikazivati Srpsku kao genocidnu tvorevinu, a ńene tvorce i branioce kao „ćetnike“ i „faśiste“. Stigmatizacija Srpske i dehumanizacija Srba za Gavrića je tek deo propagandnog rata kojim se priprema stvarni rat za uniśteńe Srpske – jer ona moźe biti ukinuta samo ratom.

U tom propagandnom ratu, ukazuje Gavrić, od posebnog znaćaja su Srbi koji neprestano ponavljaju mantre bośńaćkog śovinizma: „genocidna tvorevina”, „ćetnici“, „faśisti“…, pozivajući, u krajńem, i na ukidańe Srpske. „Trik je u tome da Srbinu koji śiri mrźńu prema Srbima ne moźeś prigovoriti da je, recimo, bośńaćki ekstremista“.

Na primer, Dragan Bursać: „Śta je Republika Srpska? Tvorevina koja je uspjela u tri decenije napraviti genocid, masovne zloćine, totalno etnićko ćiśćeńe i nacifikaciju preostalog stanovniśtva“; „nastala u genocidu od Prijedora do Srebrenice, na vatri źivih ljudskih tijela u Viśegradu, u agoniji masovnih silovańa po istoćnoj Bosni, u ubijańu djece, masovnom protjerivańu, etnićkom ćiśćeńu“.

Ili Srđan Śuśnica: „Genocid ima svoje politićko ime i prezime, a to je `Republika Srpska`. (…) Dodik i dio rusofilske elite u Bańoj Luci i Beogradu upravo na temelju uspjeśnog genocida i etnićkog istrebljeńa nesrba sa ovih prostora ućvrśćuje reźim i poziciju RS-a kao paradrźavne tvorevine. (…) To je politika apsolutne negacije genocida i politika oćuvańa RS-a (…). Građani u RS-u su potpuno pod indoktrinacijom i nisu u stańu odvojiti sebe od zloćinaćkog politićkog poduhvata kakav je RS“.

Kao śto se vidi, nije samo Srpska „zloćinaćka“ i „genoicidna“, već je i celo ńeno stanovniśtvo – koje Bursać pogrdno zove „republikosrbijancima“ – „ indoktrinirano“, „nacifikovano“ i „nije u stańu da se odvoji od zloćinaćkog poduhvata“.

  Niko od Bośńaka takve gadosti o Srbima ne bi smio da napiśe kao śto to Bursać, Śuśnica ili Puhalo sebi dozvoljavaju“, kaźe Gavrić. „I tako, prosjećan Bośńak sluśa kako su Srbi zloćinci, ćetnici, faśisti… a sve to mu prićaju sami Srbi. Pa, ako oni prićaju, valjda znaju sami sebe“.

Da Vas podsetimo:  Milutin Jeličić prekršio uslovnu kaznu: Devet godina krio da je vlasnik stana u centru Beograda

Dodatna funkcija ovih „halal-Srba“ je, kaźe Gavrić, i povratna radikalizacija Bośńaka. „Ako pogledate komentare ispod fejsbuk objava, tvitova i slićno, Bursaća i Puhala, to su uglavnom oduśevljene reakcije Bośńaka. Ne mora niko od Bośńaka da śiri mrźńu prema Srbima među Bośńacima – trpjeli bi sankcije, politiććke, pravne, moralne. A i zaśto bi, kad to savrśeno radi Bursać“.

Kao ilustraciju, naveśću tek neke od naslova Bursaćevih tekstova sa sajta Al Dźazire: „Naci-źurka u slavu tvorevine nastale na genocidu i zloćinima“; „Genocidna tvorevina protiv Srđana“; „Izvinite se Srbima śto su vas ubijali u Prijedoru“; „Bańaluko, sramiś li se ćetnićkog faśistićkog marśirańa? “; „Genocidna ruka oko Melihinog vrata“; „Poruka Dodiku: Republika Srpska nije trebala postojati“; „Kako su ćetnici postali dobri momci u pola BiH“; „Sjećańe na srpske zloćine neodvojivo od srpskog identiteta“; „Boźićni trijumf genocida“; „Srpskim stazama genocida“…

A onda, posle Bursaća, Śuśnice i Puhala, lepo dođe Ręf Bajrović i mirno zakljući: „Naśi svjetovi su nepovratno sukobljeni i dugoroćno nema mjesta na ovom komadu planete zemlje da oba ta svijeta preźive. Zero sum game. Ili će (BiH) biti drźava kako mi hoćemo – dakle dominacija većine – ili će biti po ńihovom, tj. nas neće biti. ‘Pomireńe’ samo otupljuje ośtricu realnosti“.

Satanizacija Srpske kao „genocidne tvorevine” i ńenog stanovniśtva kao „indoktriniranog“ i „nacifikovanog“ realno je poziv na ńenu likvidaciju uprkos legitimitetu koji proizlazi kako iz međunarodnog prava (Dejtonskog sporazuma), tako i iz demokratske volje ńenog stanovniśtva. I dok se glumi „ćiśćeńe sopstvenog dvoriśta“, zapravo se u celosti staje na stranu bośńaćkog śovinizma i svojski se podupire ńegov projekat unitarizacije i majorizacije bh. druśtva.

Zaboravlja se da su govorni akti sastavni deo ćinidbe: ćim neko kaźe „Srpska ne treba da postoji“ ili „Stanovniśtvo Srpske je nacifikovano“ on je time već otpoćeo akte agresije i dehumanizacije, koji se po pravilu zavrśavaju proterivańem ili genocidom.

 A ako mislite da Gavrić i ja preterujemo, evo izvatka iz teksta Dragana Bursaća, ćiji je naslov „Lićna karta Republike Srpske“, a jedan od međunaslova „Zloćinaćka za sva vremena“:

„Nastala sam u planski pripremanom, elitocidu, urbicidu i na koncu genocidu. Nastala sam na domovima protjeranih nesrba od Novog Grada do Trebińa. Nastala sam na dimu iz autobusa i kamiona, koji su `humano premijeśtali` svakog ko se drugaćije zvao i prezivao. Naselila sam tuđe kuće, tuđu zemlju, tuđe posjede, nekim drugim ljudima, samo zato śto su se Srbima zvali. Prije toga, u logore sam strpala svakog ko mi se nije htio pokloniti. Ćuli ste za Omarsku i Trnopolje, ćuli ste za planska masovna silovańa, ćuli ste za źive lomaće. E, to sam ja, to je moj identitet, to je moja narav. Srebrenica je moje genocidno ishodiśte. O da, to sam ja, Republika Srpska, kako me ne prepoznajete?“

Da Vas podsetimo:  Epidemiolozi: Moguće da je broj preminulih od virusa korona veći od zvaničnog

A u drugom tekstu Bursać, prizivajući Oluju, predviđa i za BiH nove „kolone srpskih izbjeglica (…) na traktorima“, uz opasku da će „sa sobom ponijeti dio BiH samo koliko se zakači na opanak, cipelu i traktorsku gumu“, a „i to je previše“.

Ovo je u toj meri huškačka i šovinistička propaganda, da nije ni čudo da takve autore Aleksandar Lambros naziva „autonacošima“ i „Srbima-ustašama“ – „oni koji srpsku državu nazivaju genocidnom uprkos činjenici da počiva na neprebrojanim jamama punih kostiju zaklanih Srba, uprkos činjenici da je u Sarajevu bilo oko 93.000 Srba a da ih je danas desetak hiljada (a u FBiH ih je manje za 420.000! – S. A)… Čudan neki genocid“.

Da, baš čudan, te u „genocidnoj“ Republici Srpskoj Hrvata i Muslimana danas ima 17%, naspram samo 2% Srba u „multikulti“ FBiH-u.

Naravno da „halal Srbima“ tercira celo mnoštvo „čistača sopstvenog dvorišta“ iz Beograda, koji Srpsku proglašavaju ne samo za „epicentar rasizma i šovinizma“, već i za pretnju miru, jer „naoružava narod uz pomoć Srbije i Rusije“ (!?). A pošto zvanični Beograd, prema tvrdnji ovdašnjih autošovinista, „gleda na Srbe u susednim državama kao na Sudetske Nemce“ (!?), logično je, valjda, da se i sudbina tih Srba reši na isti način – trajnim proterivanjem.

Ali, to ne može biti bez novog rata. Stoga sve ovo huškanje liči na klasičnu propagandnu pripremu obračuna. Paradoksalno je da halal-Srbi i ovdašnji „čistači sopstvenog dvorišta“ sebe predstavljaju kao bogzna kakve pacifiste. A oni su tek propagandni bašibozuk, prethodnica poslata da telima popuni ratne rovove, kako bi preko njih mogla da prođe prava vojska.

Dobro je da toga postanemo svesni. Ne samo da bismo znali s kim imamo posla, već i šta i ko nastupa odmah iza propagandnih postrojbi.

Jednom smo zbog naivnosti kostima napunili vrtače. Zato sad samo možemo da budemo viši prijatelji.

Slobodan ANTONIĆ
Izvor: Sve o Srpskoj

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime