Uvek se Milena Dravić trudila da u inostranstvu prezentuje i neka obeležja ovdašnje tradicije. Na uručenju nagrade u Kanu 1980. veliku je pažnju privukla i njena haljina.
– Bila je to haljina od prizrenske svile, božanstvenih boja, koju mi je kreirao, po modelu starih srpskih haljina, naš čuveni kreator Aleksandar Joksimović. Imala sam na sebi i stari srpski nakit. Tamo je, razume se, bilo puno stranaca. Ljudi su bili oduševljeni haljinom, što bi se reklo, kumili su me i molili da im nabavim isti takav materijal.
Po povratku u Beograd kupila sam – ako se još iko seća prodavnica po gradu koje su se zvale “Duga resa” gde se prodavalo srpsko platno i slične stvari – poručenih čitavih 40 metara prizrenske svile i slala je u London, Pariz…
To me podseti na Ameriku, gostovanje sa predstavom “Milena u svetu muškaraca” koju sam radila po tekstu Duška Radovića. Tamo sam upoznala Lajzu Mineli. Divan susret, dirljiv razgovor… Poklonila sam joj za uspomenu suvenir, mali par srpskih opanaka.
*iz monografije “Milena Dravić”, autora Tatjane Nježi
