Dobitnik Nobelove nagrade za književnosti za 2019. je austrijski književnik Peter Handke, objavila je Švedska akademija, javljaju mediji u regionu. Takođe, zbog seksualnog skandala prošle godine nije dodeljena ova nagrada, pa je sada za 2018, dodeljen Nobel i poljskoj književnici Olgi Tokarčuk. Handke je među Srbima na KiM-u, pre svega na jugu, poznat kao veliki dobrotvor i prijatelj, dok u samoj Srbiji uživa ugled i zbog toga što je bio jedan od retkih, ali i najsnažnijih glasova protiv bombardovanja 1999. Potpuno suprotne reakcije su u Prištini, kao i u regionu, gde se prvenstveno ističe da je bio „obožavalac“, odnosno „podržavalac“ Slobodana Miloševića.
Kako se ističe u obrazloženjima Švedske akademije, Olga Tokarčuk nagrađena je za „narativnu imaginaciju koja enciklopedijskom strašću predstavlja prelaženje granica kao oblik života“, a Peter Handke za „uticajan rad koji je lingvističkom inventivnošću istraživao periferiju i specifičnost ljudskog iskustva“, javljaju Hina i N1.
Odluku o dodeli nagrade doneo je prošireni odbor u kojem su bila četiri člana Akademije i pet spoljnih stručnjaka.
Ove su godine dodeljene dve nagrade jer je Švedska akademija prošle godine, prvi put nakon sedamdeset godina, odlučila da odloži proglašenje dobitnika Nobelove nagrade za književnost zbog skandala vezanog za seksualno zlostavljanje.
Nobelova nagrada Nagrada se dodeljuje od 1901.
18:30 – U međuvremenu, BIRN iz Beograda objavio je tekst autorke Milice Stojanović „Simpatizer Slobodana Miloševića dobio svetsku nagradu za književnost“ u kojem su izlistane negativne reakcije na dodelu Nobela Handkeu.
Protiv bombardovanja, prijatelj Velike Hoče
Handke je jedan od retkih svetski poznatih zapadnoevropskih intelektualaca koji javno podržava Srbe. On se snažno protivio bombardovanju Srbije 1999, kada je iz protesta vratio nemačku književnu nagradu „Georg-Bihner“, tada u vrednosti od 10.000 nemačkih maraka, napustivši rimokatoličku veru i prešavši u pravoslavlje. Prozapadna javnost nije imala mnogo razumevanja za Handkeove simpatije prema Srbima, a posebno mu je zamereno to što je 1996. godine posetio Radovana Karadžića na Palama, a 2006. i grob Slobodana Miloševića.
Kroz pet knjiga, svojevrsnih putopisa, pisao je i o raspadu Jugoslavije, a posebno o zapadnoj „kampanji“ protiv Srbije – „Oproštaj sanjara od devete zemlje“, „Zimsko putovanje na reke Dunav, Savu, Moravu i Drinu ili Pravda za Srbiju“, „Letnji dodatak za zimsko putovanje“, „Kroz suze pitajući“ i „Oko velikog tribunala“.
Po svom intelektualnom kapacitetu i književnom umeću, upoređuju ga sa Ezra Paundom, ali su istovremeno osuđivali njegov „promiloševićevski stav“, upoređujući ga sa „profašističkom naklonošću“ Ezre Paund.
Hendke je dobio sve važnije nagrade za književnost, a danas i Nobela, a 2014, dobio je i prestižnu međunarodnu Ibzenovu nagradu, koju dodeljuje norveška vlada ličnostima, ili institucijama koje su pružile značajan doprinos razvoju pozorišne umetnosti.
Njegovo najpoznatije delo je „Golmanov strah od jedanaesterca“.
Nakon 1999. ovaj pisac je često obilazio srpske manastire i crkve na Kosovu i Metohiji.
„Bio sam na Kosovu u aprilu i bio sam tamo četiri puta nedavno. Ja sam ostao istinski zapanjen onim što sam video u enklavama Velika Hoča – selo sa velikom pravoslavnom crkvom i u Orahovcu. One su dve enklave, jedna blizu druge i onda razumete kako Srbi žive, kako provode svoje vreme, nemaju ništa, jer su opljačkani, prinuđeni da izađu napolje samo u četiri ujutru, sve vreme pod terorom“ govorio je pre više od deset godina.
Nastavio je da dolazi na Kosovo, pre svega u Veliku Hoču, kojoj je dva puta, 2007, i 2015, donirao ukupno 100000 evra. Prvi put, 2007, poklonio je svoju novčanu nagradu „Hajnrih Hajne“, i tada je sa meštanima proslavio Vaskrs. I 2015. je ovom mestu poklonio deo svoje novčane nagrade „Henrik Ibzen“ za pozorišno stvaralaštvo koju je donirao za izgradnju bazena u ovom mestu.
Na pitanje šta je to što ga veže za Veliku Hoču i Srbe, Handke je odgovorio da je još kao dete, gledajući fudbalske utakmice, navijao za one koji gube.
„Srpski narod na Kosovu je tragičan narod, takođe gubitnik, i ja sam jednostavno na strani gubitnika,“ odgovorio je tokom posete 2015, jedan od najvećih današnjih pisaca nemačkog jezika.
Na pitanje šta preporučuje ljudima u Velikoj Hoči, Handke je kazao da on nije ambasador i da nema poruku, ali da oseća da je poruka ljudi iz tog sela za njega opuštenost, izdržljivost i inat.
„Pomagati ne znači uvek nešto dobro. Opasnost je da ljudi, kada pomažu, upadnu u zamku svoga ponosa i da postanu uobraženi. Ali ne pomagati je gore nego ništa ne uraditi. Ja bih rekao da je bolje od pomaganja – deliti s nekim, i zato ja delim,“ kazao je Handke u Velikoj Hoči 2015.
Henke u kosovskim medijima i javnosti: „Podržavalac Miloševića“
Vest o dodeli Nobelove nagrade Handkeu privukla je dosta pažnje i u kosovskim medijima koji u svom izveštavanju apostrofiraju njegove stavove protiv bombardovanja SRJ Jugoslavije 1999., navodeći da je Handke bio „podržavalac Miloševića“.
Oglasila se među prvima ambasadorka Kosova u SAD, Vlora Čitaku ,navevši da je odluka da se Nobelova nagrada za književnost dodeli Handkeu „nečuvena i sramna“.
„Komitet za dodelu Nobelove nagrade odlučio je da nagradi Petera Handkea – čoveka koji je glorifikovao Miloševića poznatog kao ‘Balkanski kasapin“’i podržavao njegov genocidni režim, ovogodišnjom nagradom za književnost“.
Čitaku ga je potom u drugoj objavi citirala: „Ponekad bih želeo da budem srpski pravoslavni monah koji se bori za Kosovo“, navevši da je u svetu „prepunom sjajnih pisaca, odbor za dodelu Nobelove nagrade odlučio da nagradi propagandistu etničke mržnje i nasilja.
“Sometimes I would like to be a Serbian Orthodox monk fighting for Kosovo” – Peter Handke , the brand new #Nobel prize laureate
Bog ga blagoslovio i podario mu zdravlja! On je 1998.god. dosao u Visegrad da pomogne „Udruzenju iseljenih Srba iz Srednje bosne“, pomagao je na gradnji zgrade za izbegle Srbske porodice – dodavao je crep za pokrivanje prve zgrade u naselju „Novo Zoranovo“. Srbi iz tog udruzenja su ga pozvali da sa njima proslavi zasluzenu Nobelovu nagradu u Visegradu – Andricgradu. „Nikada ne mozemo i necemo zaboraviti Vase djelo – srcem iskazano. Mi smo ponosni, kao da ste je zasluzili za nas.“ Izmedju ostalog receno u toj poruci gospodinu Peter-u Handke.
Covek koji ima srce i dusu moze jedino da pravilno razmislja.
Dokaz je upravo ovaj divni knjizevnik i Nobelovac. Henke je branio istinu a srbomrzci mogu da mu pljunu pod prozor.
Oni koji su u sastavu otomana, austrougara, treceg rajha jurisali na srpski narod, otimali srpske teritorije, pocinili najgori genocid na balkanu, nemaju pravo nikog da kritikuju. Isti ti podrzavaju ID, i finansijski i u borcima, ubijaju hruscane po Iraku, Siriji i Kurde.
To sto je medjunardno pravo tek nakon drugog svetskog rata sluzbeno definisalo genocid ne pere ih od njihovog zla koje poslednjih godina ponovo vaskrsava, budi se najpre ksenofobija i mrznja prema srpskom narodu sada i antisemitizam.
Milosevic nije bio ratni zlocinac a to su dokazali u haskom (namerno malo slovo) kazamatu kad su ga ubili.
Da je bio krv nebi ga likvidirali vec bi sa puno zara osudili i strpali ga u neki od engleskih kazamata.
Ovih meseci smo svedoci kurdskih stradanja.
Kurdi prolaze u Aziji isto kao sto smo mi na balkanu, zajednicko nam je da zivimo u vise zemalja a da nas mrze u svim zemljama. Zemlju otimaju a njih i nas tretiraju na isti nacin, ubijaju, proteruju satanizuju.
Kurdi su 8 puta bili americki saveznici i uvek su ih amerikanci izdali, pa vi verujte jenkijima i njihovim sporazumima i obecanjima.
Steta sto ovom coveku Nobel nije dodeljen koju godinu ranije.
I najgore od svega jeste sto siptari, muslimani i ostali srbomrci mrze i one koji su slobodni ljudi ovog sveta koji koriste svoje demokratsko pravo da kazu svoju istinu. Ne znaju oni da se svako zlo na kraju obije o glavu onom ko ga cini.
Cestitke i dubok naklon Henke, pravednice i prijatelju nas!