Haška partija pokera nastavlja se u Ujedinjenim Nacijama

3
631

piše Milan Lučić iz Njujorka

U životu, kao i u pokeru, pobeđuje onaj ko bolje vara ili “blefira” i onaj ko ima “najdužu ruku”- što znaci najviše para.

Broj “kibicera” ili navijača takođe je važan jer oni daju podršku… A ona, “podrška”, može da bude različita od “logističke” do “bombarderske”, novčane, moralne – manje ili više I td…

Naravno važno je I da li je ta “kibicerska” podrška Evropska, Američka ili Rusko-Kineska…

Dakle sve je važno sem karata.

Kako u pokeru, tako je u životu, pa tako i u sudovima.

Sve karte u prvom deljenju karata u igri “Oluja” bile su na našoj strani.

250 hiljada Srba proterano je bukvalno pod pretnjom granatiranja iz Hrvatske. To niko ne osporava, niti može da ospori. Hrvatska je tako postala etnički ili nacionalno “najčistija” zemlja u Evropi. Sada ima samo 2 procenta stanovništva koji nisu hrvatskoga roda, a nekada je samo Srba bilo 16 procenata.

Ko ne veruje neka proveri u bilo kom statističkom kalendaru bivše Jugoslavije.

Prvostepeno veće Suda u Hagu, koji su formirale UN da se procesuiraju i kazne ratni zločini učinjeni tokom građanskog rata koji je doveo do raspada Jugoslavije, to je sve proverilo, ne jednom već nekoliko puta. Svedoci su svedočili o brutalnim ubistvima civila, o paljenju srpskih kuća, o pljačkama i o suzama, naravno. Pronađeni su i dokumenti gde vrhovni komandant i tvorac “Nove Hrvatske” poručuje da Srbima treba otvoriti vrata da iziđu iz Hrvatske i da ih treba ispratiti (isprašiti) tako da se nikada više ne vrate…

I tako i bi.

Generali Gotovina i Markač, obaviše svoj krvavi ili krvnički posao sa zadovoljstvom.

Prvostepeno veće osudilo je na osnovu svega toga, znači na osnovu utvrđenih činjenica, generala Gotovinu i generala Markaca na dugogodišnji zatvor.

Za prognanike pravda je bila zadovoljena i igra gotovo dobijena.

Onda je sledilo produženje i žalba. Dolazi do novog deljenja karata.

Na scenu stupaju, “kibiceri”, odnosno navijači jer im postaje jasno da kvalifikacija ” Oluja je Udruženi zločinački poduhvat” ne odgovara Hrvatskoj državi koja namerava da uđe u Evropsku Uniju.

“Kibiceri” iz Evrope vide da ni njima ne odgovara da u svoje “ciste – neokaljane” redove prime nekoga ko organizuje najveće etničko čišćenje posle Drugog svetskog rata. Ne odgovara im da to bude takozvana “Demokratska Hrvatska” jer su još uvek živa sećanja na Jasenovac, Jadovno, Gradišku Staru…Možda će se neko setiti da pokrene pitanje i tog genocida. E to ne bi valjalo.

Pa i Tompson o tome još uvek peva, nekažnjeno – zar ne?

A njega, Tompsona, primio je i Papa I to dok je Tadić čekao u predvorju…

Pa nije zgodno, kazaće neko, da se javno govori da se genocid iz Svetskog rata ponavlja. –

“Smislite nešto”, poručuju iz Svete Stolice.

Amerikanci, “kibiceri” sa ove strane okeana, javno izjavljuju da nisu učestvovali u Oluji, već da su logističku podršku i pomoć u obuci Hrvatima davali privatno neki “penzionisani oficiri”.

Svi, odjednom, zaboravljaju da je Bil Klinton u svojoj knjizi objavio da je simpatisao Hrvate I da im je pomogao u organizovanju Oluje.

Ni to nije baš zgodno zar ne? Naročito kada se radi o Udruženom zločinačkom poduhvatu.

Bivši ambasador u Hrvatskoj, Piter Galbrajt, zato, brže – bolje, izjavljue da je akcija “Oluja” odobrena zbog onoga sto se desilo u Srebrenici…

Jasno, Zar ne?

A sada nešto i o “dugačkoj ruci” odnosno o uloženim novcima.

U odbranu Gotovine i Markača uloženo je preko trideset miliona evra direktno iz Budžeta “Lijepe njihove domovine”. U odbranu svih Srba koji su bili optuženi u Hagu uloženo je svega 500 hiljada evra. Oni koji nisu umrli, u “prisustvu vlasti”, još robijaju.

Dakle hrvatska ruka bila je mnogo, mnogo puta duža od srpske…

Eto, sada vam je možda jasnije zašto u pokeru nisu najvažnije karte, u životu istina i na sudu činjenice.

I još nešto važno o Pokeru, Politici i Pravdi.

Sve što se tu događa, događa se na zelenom stolu i sve izgleda čisto i džentlmenski.

Lepo zar ne? Da lepo, skoro krasno. Samo sad svi znamo da se one nelegalne stvari, varanja na sitno i na krupno, muckanja, lobiranja i velika međunarodna trgovina ne obavljaju javno već onako, “ispod stola”.

Ima li šanse da u nekoj drugoj partiji ili nekom novom mešanju karata bude drugačije?

Vreme igre se promenilo.

U celom svetu se nešto namrgodilo, natmurilo. Afričko proleće došlo je u nepredviđeno “zelenu” jesen i ulazi u Bilskoistočnu zimu koja će izgleda biti “oštrija” od prethodnih.

Gospođa Hilari, koja obično “vedri i oblaci” odlazi sa scene. Mnogi nisu zadovoljni njenim učinkom.

Na Pacifiku se dele neke nove karte, kažu Kineske.

Južni tok kreće u decembru iz središta Balkana uz blagoslov patrijarha Kirila i Mihaila…

Znaci menja se i podloga za igru, a ne samo igrači. Istina podloga ostaje zelena jer i skupštinska sala Ujedinjenih Nacija obložena zelenim mermerom.

Ujedinjene nacije imaju pravo da kontrolišu ovo novo deljenje karata u “Haškoj partiji pokera”. One su osnovale kazino u Hagu i plaćaju to prilično dobro.

Onaj ko plaća ima pravo i da traži izveštaj i da ga oceni. Nadam se nepristrasno i pošteno.

Za nas, Srbe i Srbiju biće i te kako važno ko nas predstavlja u ovoj velikoj poker igri i zato se nadam da Vuk Jeremić, Toma Nikolić i Ivica Dačić neće opet za naše glavne igrače koristiti male, sitne šibicare i jajare, kao do sada. Treba naći prave igrače, iz Amerike, iz Rusije, iz Izraela, iz Brazila i, zašto ne, iz Kine. Vuk Jeremić je shvatio da je ova partija karata, igra njegovog života i da pobeda može da ga odvede do mesta Generalnog sekretara UN. Vuk je veliki igrač i zna “znanje”, a ima i talenta. Problem je samo da nađe dobru, adekvatnu, pratnju u Srbiji

Bilo bi dobro da i naša Otadžbina shvati značaj ove partije i da nikako ne dozvoli da je izgubimo. Gubitkom ove partije “pokera” teško da ćemo se ikada vratiti za pravi sto za bilo kakvu novu međunarodnu igru.

Mi smo nekada imali dobre pravnike poput Slobodana Jovanovića, Dragoljuba Jankovića, Ljubice Kandić, doktora Aleksandra Firu… Ne možemo dopustiti da nas i dalje u igri života predstavljaju nedorasli kao bivša ministarka pravde, pripravnica, gospodin Varadi koji sve slučajeve predaje unapred i slični…

U ozbiljnim partijama pokera ne menjaju se samo mesta, karte i stolovi. Menjaju se igrači!

Moram podsetiti da smo jednu partiju pokera u zelenoj sali UN izgubili samo zato što naši igrači nisu znali, ili nisu smeli, da postave na sto pravo pitanje. Trebaju nam igrači koji znaju “znanje” i žele da pobede. Naravno ako da Bog.

Na zalost, postoji velika šansa da se “Haški poker” ne završi nikada, kao što nikada nije završen ni Drugi svetski rat, kao što nikada nisu prebrojane žrtve u Jasenovcu i kao što Hrvatska, nezavisna, odnosno “NDH”, pa ni ove takozvana “Nova” nije i neće biti osuđena…

Izgleda da “Pacovski kanali” postoje i da funkcionišu i u ovoj “Haškoj partiji pokera”.

PODELI
Prethodni tekstSa Facebook-a (9)
Sledeći tekstBeskonačni rat

3 KOMENTARA

  1. E moj Milane! znalacki si napisao i sve sto si uradio stoji. Samo se pitam sta da se uradi a da tvoj i svi ostali napisani, istiniti tekstovi dopru do sirokih masa i pravih adresa. Tvoj tekst je odlican kao i uvek, postavlja se samo pitanje kako provesti tvoj i sve ostale pametne predloge.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime