Nova provokacija
MTBJ je 1. decembra organizovao zanimljivu manipulaciju: jedno sudsko veće[1] je donelo odluku o skidanju oznake tajnosti sa rešenja drugog sudskog veća.[2] Tajno rešenje nosilo je oznaku tajnosti skoro godinu dana – ono je bilo doneto u decembru prošle godine. Radi se o novoj provokaciji tužilaštva Haškog tribunala u predmetu protiv Vojislava Šešelja.
Formalno je Pretresno veće na čelu sa sudijom Kvonom (to isto veće koje u ovom trenutku priprema presudu Radovanu Karadžiću) izdalo nalog za hapšenje tri saradnika Srpske radikalne stranke (SRS), Petra Jojića, Jova Ostojića i Verice Radete. Oni se terete da su, navodno, vršili pritisak na svedoke tužilaštva i čak ih pokušavali korumpirati. U celini, priča izgleda ovako: Ljubiša Petković je tražio od svedoka tužilaštva da postanu svedoci odbrane. Vrlo prosto, zar ne? Pa ne može nalog za hapšenje koji je izdao međunarodni tribunal biti zasnovan na eto takvoj “priči”. I ne može biti zasnovan na taj način. Tačnije – ne biti uopšte zasnovan!
Prvo, odluka suda ne sadrži zasnovanost njegove jurisdikcije. Prema Statutu MTBJ taj tribunal može da sudi samo onima koji snose glavnu odgovornost za počinjeno kršenje međunarodnog humanitarnog prava za vreme oružanog sukoba na teritoriji bivše Jugoslavije. Podvlačimo – samo toj kategoriji lica i nikome više. Ni jedan od ova tri optužena ne podleže pod tu kategoriju lica. Oni nisu počinili kršenje međunarodnog humanitarnog prava, tim pre ne nose glavnu odgovornost za izvršenje istog. Štaviše, oni su se nalazili na teritoriji Srbije u kojoj nije bilo oružanog sukoba. Međutim, za Haški tribunal – odsustvo jurisdikcije je uobičajena stvar. Jer taj tribunal je bio stvoren – i nastavlja da postoji – nezakonito (ni jedno poglavlje Statuta OUN ne može se razmatrati kao pravno zasnovano za stvaranje međunarodnog sudskog organa). A za nezakoniti organ delovati nezakonito – predstavlja njegovo prirodno stanje. Tribunal je pokušao da obrazloži postojanje svoje jurisdikcije u odnosu prema troje optuženih poetičnom frazom o tome da navodno u ovom slučaju on ostvaruje svoju “prirodnu” jurisdikciju. Ne sporimo. Za nezakoniti organ delovati nezakonito – zaista predstavlja prirodno delovanje.
Pored toga, navodi sadržani u rešenju suda predstavljaju jednostavno spisak optužbi. To je prosta priča koja nije potkrepljena nikakvim dokazima! U tekstu nema ni jednog ukazivanja na svedoke, dokumente, druge dokaze krivice. Štaviše, tužilaštvo i sud neprekidno brkaju sopstvena “svedočenja”. Prvo se govori o svedocima prema osnovnom predmetu protiv V. Šešelja, a zatim o svedocima po sasvim drugom predmetu – u vezi sa neuvažavnjem suda o strane samog Šešelja. Problem takve konfuzije (ne isključujemo da je stvorena sa predumišljajem) ogleda se u tome što Šešelj nije imao nikakve neophodnosti ne samo za pritiskom na svedoke, nego ni za svedocima uopšte, jer on se nikada nije ni spremao da se opravdava protiv tih optužbi koje su protiv njega pokrenute po delu o nepoštovanju suda. Sva ta priča izgleda apsolutno glupo i nelogično. I čak ni mnogobrojna redaktiranja teksta sudskog rešenja sa koga je skinuta tajnost, ne spasava sud zaključka – ovo delo protiv članova SRS predstavlja provokaciju. I verovatno je ta provokacija demonstrativna. Sudeći prema smišljenoj priči – to je upravo tako. Uzgred, interesantna je još jedna manipulacija tužilaštva Haškog tribunala: oni nisu predstavili optužbu u formi “optužujućeg akta” (indictment), nego u formi «naloga umesto optužnice» (order in lieu of indictment). Ranije se takva zamena vršila s ciljem da se izbegne izdavanje naloga za hapšenje: kao, predlažemo da se dobrovoljno javite u sud… Međutim, ovaj put su nalozi za hapšenje bili napisani. U čemu je smisao zamene? On je očevidan: da se uopšte ne bi predočavali nikakvi dokazi!
Neizvršavanje naređenja o hapšenju ukazane trojke od strane vlade Republike Srbije, zvanično je navedeno kao razlog zbog koga je skinuta oznaka tajnosti sa rešenja iz decembra 2014. godine. Međutim, u tom predmetu ima jedan pikantan detalj: on sadrži ime nekog Aleksandra Vučića, koji je nazvan kao “jedan od glavnih članova odbrane Vojislava Šešelja”. Međutim u timu odbrane Vojislava Šešelja nije bilo nikakvog drugog Aleksandra Vučića osim današnjeg premijera Srbije. U optužnici tužilaštva ime Aleksandra Vučića se pominje u vezi sa pokušajem da se reguliše problem jednog od neimenovanih svedoka na najvišem nivou Srpske radikalne stranke. Na taj način ovaj predmet protiv troje funkcionera SRS u potpunosti može da se odnosi takođe i protiv sadašnjeg premijera Srbije.
Kako je postalo poznato iz poslednjeg izveštaja predsednika MTBJ Savetu Bezbednosti UN, presuda u predmetu Vojislava šešelja ponovo se odlaže. Ranije je bilo obećano da će se presuda izreći do kraja 2015. godine, sada u prvom kvartalu 2016. godine. No, ni to nije garantovano. Samo od izlaska sudije Harhofa iz sastava Sudskog veća, Haški tribunal prenosi rok izricanja presude već po treći put. Pritom, argumenti koji se predočavaju za takvo odlaganje su u visokoj meri ponižavajući. Evo šta je, na primer, napisao T. Meron za objašnjenje još jednog produženja roka: “Sudija Mandilje Nijang (koji je zamenio sudiju Frederika Harhofa krajem 2013. godine) potvrdio je krajem juna 2015. godine da se na propisan način upoznao sa materijalom sa sudskog veštačenja kako bi bio u mogućnosti da uzme učešće u razmatranju tog predmeta. Zajedno sa tim, neprekidni odliv članova grupe za pravnu podršku tokom računatog perioda (koji se smatraju čuvarima institucionalne pameti u ovom predmetu) izazvao je zadršku tokom procesa prezentacije sudijama kompletiranih projekata dokumenata, na osnovu kojih sudije treba da vode razmatranje. Konkretno, u izveštajnom periodu rukovodioci grupa su se smenjivali dva puta – posle odlaska iskusnog rukovodioca grupe u julu 2015. godine, a zatim saradnika koji su postavljeni kao njegova zamena. Od tada je grupa bila ojačana na račun prijema na rad novog rukovodioca na dužnosti klase S–4, u avgustu 2015. godine i saradnika o pravnim pitanjima na dužnosti klase S-3, a takođe i niza mlađih saradnika po pravnim pitanjima, koji rade sa ugovorom na određeno vreme. Ta nova grupa pravnika dobija od sudija konkretne instrukcije u odnosu na procese pripreme presuda i neprekidno rade kako bi obezbedili sudijama faktične i pravne projekte do novembra 2015. godine. Sudsko veće očekuje da dobije kvalitetne projekte i iz toga sledi da planira da donese presudu u tom predmetu u pismenom vidu, u prvom kvartalu 2016. godine”.[3] Ukoliko to sa jezika pravnika prenesemo na svakodnevni ljudski, to znači da sudije same ne pišu presudu, nego to za njih rade drugi saradnici koji su odnekud došli. Ako govorimo o realnom smislu sličnih “razjašnjenja”, onda to znači da T. Meron govori Savetu Bezbednosti UN: mi ćemo raditi sve što želimo i ionako nećete ništa uraditi sa nama. U SB UN 9. decembra će se održati rasprava o delatnosti MTBJ i drugih međunarodnih krivičnih tribunala ad hoc. Još jednom ćemo slušati fraze sa izražavanjem “zahvalnosti za predočeni izveštaj”. A 17. decembra taj isti SB UN će razmatrati projekat rezolucije o produžetku punomoćja tim vodećim lažovima i licemerima u svojstvu sudija tribunala. Da li neko sumnja u ishod glasanja?…
Aleksandar Mezjajev
Fond strateške kulture
_______________________
[1] U sastavu Alьfonsa Orija (Holandija), Džastisa Molota (Južno-Afrička Republika) i Kristofa Fljuge (Nemačka)
[2] U sastavu O-Gon Kvona (Južna Koreja), Hovarda Morisona (Britanija) i Meljvilja Bэjrda (Trinidad i Tobago).
[3] Sm.: «Pisьmo Predsedatelя Meždunarodnogo tribunala dlя sudebnogo presledovaniя lic, otvetstvennыh za serьeznыe narušeniя meždunarodnogo gumanitarnogo prava, soveršennыe na territorii bыvšeй Юgoslavii s 1991goda, ot 16 noяbrя 2015 goda na imя Predsedatelя Soveta Bezopasnosti OON» // Dokument OON: S/2015/874
