Haški tribunali pred SB OUN

1
618

hagProtekle nedelje održano je još jedno zasedanje SB OUN na kome je bila razmatrana delatnost Haških tribunala – Međunarodnog tribunala za bivšu Jugoslaviju (MTBJ) i Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične tribunale (MRMKT).

Savet je razmatrao izveštaje koje su dostavili predsednik MTBJ K. Agius i predsednik MRMKT T. Meron. Međutim, prvi put u SB OUN je stigao još jedan izveštaj koji je sastavila Služba za upravu unutrašnjeg nadzora OUN (SUUN). Postojanje ovog izveštaja trebalo je suštinski da izmeni uobičajeni tok razmatranja delatnosti krivičnih tribunala u Savetu.

Tako je SUUN doneo zaključak o tome da su se podaci po kojima se može suditi o dostignutim rezultatima, pokazali kao “veoma nejasni”. U odnosu na to kako tumačiti rokove ostvarivanja strategije završetka rada, postojala su različita mišljenja, pored toga, “odsustvovali su jasni pokazatelji koji bi omogućili sprovođenje transparentne ocene toga koliko je proces završetka rada u skladu sa grafikom”. Ocena efikasnosti i rezultativnosti je bila osnovana uglavnom na rezultatima delatnosti MTBJ za protekli period, a ne u poređenju sa drugim međunarodnim ili nacionalnim ustanovama ili nacionalnim sudovima. Koncepcija upravljanja, orjentisana na konkretne rezultate, nije bila jednostavna. Štaviše, nije bilo podataka koji ilustruju na koji način su se sprovodile dugogodišnje operativne i proceduralne reforme koje su omogućile povećanje efikasnosti delatnosti MTBJ. Tribunal je zaista izveštavao o svojoj delatnosti i dostignutom progresu u ostvarivanju strategije završetka rada, ali on izveštava o stanju svoje delatnosti umesto da demonstrira rezultate.

Kao što vidimo, kritika je veoma ozbiljna – praktično SUUN govori o tome da Haški tribunali samo imitiraju izveštavanja.

Međutim, do objektivnog razmatranja delatnosti MTBJ/MRMKT nije došlo.

Članovi zapadnog bloka i njihovi sateliti radije “nisu primećivali” postojanje ozbiljnih primedbi na račun izveštaja SUUN.

Treba istaći da nije predočena nikakva kritička analiza situacije ni od strane takozvane Radne Grupe SB OUN za međunarodne tribunale. Bez obzira što ta Grupa egzistira već više godina, rezultati njene delatnosti su samo jednogodišnji izveštaji o tome da se Grupa okupi jednom-dvaput godišnje. Tako je i ovaj put predsednik Grupe – predstavnik Urugvaja – izjavio da “Republika Urugvaj podržava rad MTBJ i Rezidualnog mehanizma” i “priznaje njihov važan doprinos međunarodnom pravosuđu”. Tužan rezultat rada onih koji su dužni da ukazuju na probleme i predlažu puteve njihovog rešavanja.

Da Vas podsetimo:  Dok se Vučić sprema za pregovore, Agnela Merkel naoružava Kosovsku vojsku

Za vreme razmatranja delatnosti MTBJ/MRMKT posebna pažnja bila je dodeljena predmetima troje članova SRS u okviru procesa protiv V. Šešelja.

Podsećamo da je posle hapšenja generala Ratka Mladića i bivšeg predsednika Republike Srpske Krajine Gorana Hadžića tokom 2011. godine Haški tribunal pobedonosno izjavio da više nema lica koja se terete za ozbiljna kršenja normi međunarodnog humanitarnog prava. Međutim, sada se ispostavilo da nisu bili ispunjeni zahtevi za hapšenjem troje lica optuženih pred MTBJ: Petra Jojića, Jove Ostojića i Vjerice Radete. U vezi s tim, predsednik MTBJ Karmel Agius koji je nastupao na sednici SB OUN, kao da je imao napad histerije.

On je pokušao da stvori utisak o tome da Srbija manipuliše svojim sudovima. Podsećamo da je 18. maja 2016. godine predstavnik Republike Srbije informisao MTBJ o odluci koju je istog dana donelo Veće za ratne zločine Vrhovnog suda u Beogradu, koje je presudilo da nisu ispunjeni uslovi za predaju i hapšenje optuženih. Tu presudu je 18. maja potvrdilo veće tog istog suda u sastavu troje sudija i Republika Srbija je predala obe te odluke Tribunalu 20. maja. Međutim, Agius je bez ikakvih osnova izjavio da to predstavlja “mešanje u stvari pravosuđa”, “podriva same osnove mukotrpnih i teško ostvarenih zajedničkih napora SB i MTBJ”, a takođe i “onemogućava tribunalu da izvršava svoje 0baveze na efikasnoj i pravednoj osnovi”.

Agiusu je bilo neophodno da po svaku cenu optuži Srbiju, izvrši na nju pritisak i zato on pokušava da mutnim aluzijama stvori utisak da Srbija narušava nekakve zahteve međunarodnog prava. “Takođe je karakteristično – nije mogao da se smiri Agius – da je uprkos njegovim sopstvenim prethodnim odlukama, Vrhovni sud u Beogradu na moje veliko iznenađenje, potvrdio da Srbija nije u obavezi da sarađuje sa Tribunalom po pitanjima koja se tiču neuvažavanja suda. To je veoma uznemirujuća činjenica i moja je dužnost da izrazim svoju duboku zabrinutost. Smatram to ozbiljnim korakom unazad od status-kvoa u saradnji sa Tribunalom i vapijućim neuvažavanjem primata odluka Tribunala nad unutrašnjim zakonodavstvom Srbije, sankcionisanog Savetom Bezbednosti. Republika Srbija je obavezna da u potpunosti sarađuje sa Tribunalom u skladu sa rezolucijama Saveta Bezbednosti i Statutom Tribunala. To znači da je Srbija u obavezi da preduzima sve mere koje su potrebne kako bi se ostvarile odredbe rezolucije SB OUN i Statuta, pa tako i da postupi po zahtevu o pružanju pomoći ili nalogu Pretresnog veća, u skladu sa Članom 29. Statuta.

Da Vas podsetimo:  Može li Milo opstati posle hapšenja sveštenstva?

Razjašnjavajući poziciju Srbije, predstavnik srpske vlade Obradović je saopštio da je zahtev za hapšenje bio izdat svega dva meseca pošto je “na slobodu pušten uz uslove bez presedana o svom boravku na teritoriji Srbije lider opozicione političke partije Vojislav Šešelj”. Obradović je rekao da je “kompetentnim organima bio dat ukaz da ne kontrolišu njegov privatni život i njegovo učešće u političkoj delatnosti i odmah posle svog oslobođenja V. Šešelj je počeo da stvara teškoće vladi, posebno u oblasti bilateralnih odnosa zemlje sa njenim susedima. Vreme izabrano za hapšenje njegovih bliskih saradnika svedoči o ignorisanju političkih i socijalnih realija Srbije”.

“Zbog toga – zaključio je Obradović – savesno postupajući sa molbom MTBJ, naša vlada je proanalizirala stanje stvari u oblasti bezbednosti i donela odluku o nemogućnosti ispunjenja po zahtevu za izručenjem u tako kritičnom momentu, jer je to bilo praćeno sa rizikom za nacionalnu bezbednost. Vlada smatra da za odlaganje izvršenja zahteva postoje ozbiljni i osnovani razlozi, posebno ako uzmemo u obzir da se istraga o tom predmetu vodi već nekoliko godina. U takvim slučajevima otadžbinsko zakonodavstvo u delu koje se tiče saradnje sa MTBJ predviđa mogućnost ulaganja protesta na odluku Međunarodnog tribunala”.

Objašnjenje Obradovića bilo je u suštini istinito, međutim, samoponižavajuće po svojoj formi: “Dozvolite mi da još jednom istaknem da Srbija nikada nije molila Tribunal da je oslobodi od ispunjenja međunarodnih obaveza; Srbija je samo molila za odlaganje izvršenja, jer je optuženi Šešelj bio uslovno oslobođen, a izvršenje naloga za njegovim hapšenjem bi moglo dovesti pod pretnju bilateralne odnose sa zemljama regiona bivše Jugoslavije”.

U stvari je pravna zasnovanost odluke srpskih vlasti kristalno jasna. Vrhovni sud u Beogradu je 18. maja prvi put za svu istoriju saradnje Srbije sa MTBJ presudio da pravni uslovi tribunala za ispunjenje zahteva za hapšenjem, u ovom konkretnom slučaju nisu bili poštovani, pošto se Zakonom o saradnji sa Tribunalom predviđa da pravni osnov za postupanje po zahtevu za hapšenjem od strane MTBJ treba da bude isključivo optužnica o počinjenim teškim zločinima, to jest, ozbiljnim kršenjima Ženevske konvencije iz 1949. godine, kršenjima zakona i običaja rata, i genocida i zločina protiv čovečnosti – u koje ne spadaju optužbe za neuvažavanje suda.

Da Vas podsetimo:  Pismo sa Kosova ili o uzurpaciji srpske imovine

Sve je čisto i jasno. Međutim, glavni problem nije bio u pravnoj argumentaciji, nego isključivo u želji haških karatelja da optuže Srbiju. Kao što je poznato, sve se poznaje u poređenjima. Podsećamo da je Š. Kabaši koji se skrivao od pravosuđa u SAD, pojavio u sali zasedanja MTBJ četiri godine posle izdavanja naloga za njegovim hapšenjem zbog neuvažavanja suda. No, tadašnji predsednik MTBJ iz nekog razloga nije saopštio Savetu Bezbednosti o tome da SAD odbijaju da sarađuju sa MTBJ. Nisu saopštavali ni da Francuska ne želi da sarađuje sa MTBJ, kada je odbila da postupi po zahtevu Tribunala za hapšenjem F. Artman…

Na taj način, haške krivično-tribunalne vlasti zajedno sa zapadnim članovima SB ponovo su pretvorile razmatranje delatnosti MTBJ/MRMKT u njihovo hvaljenje bez kakvih osnova i u sklanjanje od rešavanja realnih problema.

Aleksandar Mezjajev

FSK

1 KOMENTAR

  1. Razumljivo je da zapadne zemlje nisu zainteresovane da se obelodani njihova (tj. americka) zloupotreba institucije medjunarodnog sudstva kroz Haski UN tribunal. Ali zasto ostale zemlje cute? E pa tu pre svega nedostaje karika u lancu, koja se zove Srbija, i koja bi, kao clanica UN i ostecene stranka, trebalo da ulozi zvanicni prigovor. Samo tako bi dala priliku prijateljskim i nepristrasnimm zemaljama da je podrze i usprotive se ovom sudskom kriminalu. Ako Srbija cuti, kao sto cuti, samim tim uskracuje tu mogucnost i sebi i drugima. A zasto Srbija cuti? E to cemo vec morati da pitamo vrapce na grani…

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime