Tek završeni parlamentarni izbori u Hrvatskoj još jednom su pokazali da je opredeljenje za HDZ kao vladajuću stranku većinska odluka njenih birača, iako neki naručeni zagrebački analitičari (navodne leve orjentacije!) uporno ističu kako su neke tobož nove stranke iskoračile još desnije!
Ubedljiv neuspeh SDP kao nekakve leve stranke, jasno kazuje da je borba za vlast vođena zapravo samo na desnici hrvatske izborne scene, koja vidljivo jača kako stasavaju nove generacije hrvatskih glasača!
Znatan broj političara iz evropske „zajednice srećnih naroda“ dao je otvorenu podršku HDZ, tokom trajanja ove predizborne kampanje u Hrvatskoj, iako se oni jelte nikako ne mešaju u unutrašnje odluke svoje članice, ali eto ipak da se zna ko je njihova simpatija!
Ona neprijatna sitnica, da se ta dosadašnja vlada HDZ nije nikako odlučila da zakonski spreči vidljivo ispoljavanje proustaških istupa sa pozdravom ZDS (Za dom spremni), brojnih otvorenih pretnji Srbima koji su maltene dežurni krivci za sve i svašta, naravno loše u „demokratskoj Hrvatskoj“, pritom se ne računa!
Uostalom, i sama teta Ursula koja je novi gaulajter porodice „evropskih srećnih naroda“ je lično učestovala u takvoj podršci HDZ, što upućene nimalo ne čudi, jer od 1990. godine podrška nemačkih vlasti je bila javna u procesu nasilnog razbijanja države Jugoslavije, tada članice OUN, tačnije jednog od osnivača, koji je imao gorko iskustvo sa nemačkim nacizmom i hrvatskim klerofašističkim ustaštvom, kao njegovim najvernijim saveznikom u Jugoslaviji!
Onu sitnicu, da je tokom trajanja NDH nad Srbima, Židovima i Romima počinjen genocid, zlonamerno će pokvareni Britanci oprati perfidnom kampanjom o „Hrvatima kao anti komunističkim borcim“ tokom trajanja „gvozdene zavese“, te nimalo ne čudi da su Nemci opet bili terenski organizatori tokom razaranja Jugoslavije devedesetih godina prošlog veka, jer oni su poznati po detaljnim izvođačkim radovima još od vremena čika Bizmarka!
Zato nimalo ne čude brojne pohvale sadašnjem, budućem premijeru takve demokratske Hrvatske, koji se hvali da se uspešno odupro pretnji da pobedi još desnija opcija pevača Miroslava Škore, koju jelte takva demokratska EU ipak ne bi mogla tako radosno da hvali!
Naravno da će nova vlada HDZ nastaviti sa svojom dosadašnjom praksom otvorene podrške lažnoj šiptarskoj samoproglašenoj državi u južnoj srpskoj pokrajini, nastaviće i otvorenu podršku Milovoj „crvenoj Hrvatskoj“ (kako ustaški ideolozi nazivaju Crnu Goru) koja se „opravdano bori protiv mračne SPC“ koja nikako neće da mirno ustupi svoju viševekovnu imovinu za eventualne turističke rajeve belosvetskih investitora, kojima će nevladina organizacija nazvana CPC (Crnogorska pravoslavna crkva) baš rado izaći u susret za izgradnju hotelskih kompleksa uz Jadran, samo da se nekako i otme ta imovina, naravno sve po zakonu!
Ta nova vlada HDZ će podržati i sve namere bošnjačkih političara iz Sarajeva da svedu Republiku Srpsku na praznu dejtonsku ljušturu, kako bi se napokon dragi NATO proširio do Drine (ko nekad mila Austrougarska!) da spreči „maligni ruski uticaj“, i onemogući miris tamjana u srpskim zemljama, jer navodna demokratizacija nema alternativu!
Sudeći po najavama, za te buduće složene zadatke biraće se i potpredsednik vlade HDZ iz reda SDSS (Srpska samostalna demokratska stranka), da ih kao dokazani proeuropski politički „Hrvat“ i sprovodi!
Ovakav vatikanski model, već viđen i uspešno korišćen na brdovitom Balkanu, nečudi u ovom času koordinisanog pritiska na Srbe iz centara moći čika Soroša, koji uporno provode prekompoziciju država koje nisu kooperabilne za njihove „demokratske preporuke“.
Pridružujući se tim brojnim evropskim čestitkama, i beogradski faktor mira i stabilnosti u regionu i šire čestitao je pobedu HDZ kao partneru u zajedničkoj evropskoj porodici stranaka narodnjačke orjentacije, iako slavljenici baš nešto mnogo i ne mare za tu čestitku!
Oni će svoju domaću zadaću i dalje prilježno izvršavajti, makar faktor čestitao ili ne čestitao, taj i takav Beograd i dalje ima status parije za sve vatikanske poslušnike na Balkanu, jer vatikanci nikako ne zaboravljaju da su još srpski srednjovekovni vladari odbili da se pokoravaju rimskom papi, ko izabranom nasledniku na tronu Svetog Petra.
Vladimir FROLOV
Izvor: Srpski Stav
