Heroj srpskog otpora NATO paktu: Godišnjica smrti majora Radosavljevića

0
2772

Major-Zoran-Radosavljevic-ispred-aviona-1997Telegraf.rs, wikipedia/Dias011, avijacija.com

– Šta je čovek ako izgubi svoju domovinu? Mi piloti moramo da preuzmemo prvi udar na sebe i tako spasemo bar neko dete u ovoj zemlji – rekao je Zoran majci dan pred pogibiju.

Zoran Radosavljević je bio major i pilot Ratnog vazduhoplovstva Vojske Jugoslavije, koji je poginuo braneći srpsko nebo na početku NATO bombardovanja, 26. marta 1999. godine.

Major Radosavljević rođen je 1965. godine u Prištini, a budući da mu je otac bio vojno lice pri JNA, pa je, zbog potrebe službe, često menjao mesto stanovanja, Zoran se, zajedno sa majkom Radojkom i sestrom Snežanom, često selio. Osnovnu školu “Starina Novak” završio je u Beogradu, a Vazduhoplovnu opštu srednu vojnu školu “Maršal Tito” u Mostaru. Vazduhoplovnu vojnu akademiju studirao je u Puli i Zadru.

Po završenoj vojnoj akademiji karijeru vojnog pilota započinje u Beogradu 1986. godine kao pilot-lovac na avionu MiG-21. Godine 1992. biva unapređen u čin kapetana prve klase. Iste godine Zoran završava preobuku na avionu MiG-29 i postaje jedan od najmlađih pilota u eskadrili Migova 29 Jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva. Posthumno, na Aerodromu Batajnica svake godine dodeljuje se nagrada koja nosi njegovo ime najboljem odeljenju.
Foto: avijacija.com

Major-Zoran-Radosavljevic

Godine 1996. upisao je poslediplomske studije na Saobraćajnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, gde je i magistrirao u junu dve godine kasnije. Na ovom fakultetu se od 1999. godine dodeljuje godišnja nagrada za najboljeg studenta na Vazdušnom saobraćaju koja nosi njegovo ime.

U vreme početka NATO agresije na SRJ, 24. marta 1999, Zoran je bio u svojoj jedinici, 127. lovačkoj avijacijskoj eskadrili “Vitezovi”, koja je bila smeštena na Vojnom aerodromu “Batajnica”.

Kako je njegova majka jednom ispričala, dan pre pogibije odnela mu je doručak u njegov stan na Novom Beogradu, gde je živeo sa devojkom, i molila ga da ne leti.

– Mama, moram. Šta je čovek ako izgubi svoju domovinu? Mi piloti moramo da preuzmemo prvi udar na sebe i tako spasemo bar neko dete u ovoj zemlji – rekao joj je Zoran.

Sledećeg dana, 26. marta 1999. godine, dobrovoljno se javio da ode na borbeni zadatak. Zoranov MiG-29 oborili su višestruko jači agresori u rejonu Majevice, na teritoriji Republike Srpske. NJegovo telo iste večeri pronašli su dečaci nadomak Bijeljine.

Trup aviona bio je na livadi, kljun na jednoj planini, a njegovo telo sa sedištem na drugoj. Dečaci su uzeli merdevine i ćebe od jedne bake, umotali ga i predali vojsci Republike Srpske. Vojnici su ga peške preko njiva preneli u bolnicu u Loznici.
Foto: defense.gov

Da Vas podsetimo:  Priče mladih ljudi koji su iz grada otišli na selo

Kako je za Telegraf ispričao njegov saborac Dragan Ilić, major Radosavljević bio je svestrana ličnost i voleo je sve aspekte žviota.

Zoran Radosavljević je bio pasionirani jedriličar i osnivač JK Polaris. Posle njegove pogibije, u septembru 1999. jedriličari iz JK Polaris i beogradskog JK Lamar započeli su sa održavanjem memorijalne jedriličarske regate koja nosi ime “Zokijeva regata”. Prvih godina regata je održavana na crnogorskom primorju, a od 2009. godine održava se u Beogradu.

***

Besmrtni Heroji neba

četvrtak, 03. mart 2011.

Srbiji su potrebni uzori da bi ponovo pronašla svoj identitet i treba joj podsećanje na prošlost da bi znala kako da odabere pravi put u budućnost.

Srbski Heroj – Pukovnik Milenko Pavlović

Bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije zatekla ga je na dužnosti komandanta 204. lovačkog puka, čije je sedište bilo izmešteno u Staru Pazovu. Letačka tehnika je bila na izuzetno slabom nivou održavanja i nesigurna. Do tog 4. maja nekoliko aviona je izgubljeno usled raznih kvarova koji su se obično dešavali neposredno po uzletanju. Većina pilota je uspela da se spase, poginuo je jedino major Zoran Radosavljević.

4. maja 1999. oko 12 časova primećena je veća grupa NATO aviona koja je dejstvovala u pravcu Valjeva, uglavnom na fabriku municije Krušik, kao i na vojna skladišta u selu Pričević. Komandu da poleti dobio je jedan od mlađih oficira.

Međutim, potpukovnik Pavlović je telefonskom vezom naredio da se pozvani pilot zadrži i umesto njega je on poleteo ka Valjevu sa svojim avionom MiG-29, № 18109. Ubrzo se našao nad Valjevom, međutim, posle samog uzletanja mu se pokvario generator naizmenične struje tako da je ostao bez radara. Pavlović se upustio se u neravnopravnu bitku protiv 16 NATO aviona, uspeo da ih zbuni i čak natera u bekstvo smelim nastupanjem ali je, nažalost, ubrzo, oko 12:45, bio pogođen sa tri rakete, ispaljene od strane holandskih pilota sa aviona F-16 fajting falkon koji su bili zapadno od Tuzle te ih on nije ni primetio. Poginuo je još u vazduhu. Ostaci njegovog aviona pali su u selo Petnica. Sahranjen je 6. maja 1999. na Bežanijskom groblju.

U rodnom selu Milenka Pavlovića, Gornjem Crniljevu, napravljen je spomen kompleks koji obuhvata:

1. Spomen česmu sa pločama pilotu Pavloviću i majoru Aleksandru Stefanoviću (poginulom 1991. kod Tovarnika) kao i vojnicima izginulim u ratovima za oslobođenje 1912. – 1918. Na spomen česmi se nalazi krilo sa aviona MiG-29 pilota Pavlovića

2. Lovački spomen-dom Milenko Pavlović Pilot

3. Avion tipa Super Galeb

Da Vas podsetimo:  Seoska škola je ponovo ponos Velikog Polja

Srbski Heroj – Potpukovnik Života Đurić

“Komandant 241. lovačko – bombarderske eskadrile potpukovnik Života Đurić poginuo je 25. marta 1999. godine posle napada na kamp za obuku terorističke tzv. OVK. U trenutku pogibije upravljao je borbenim avionom tipa J-22 “Orao“, evidencijskog broja 25104.

Citat iz knjige S. Smiljanića, o pogibiji heroja majora Živote Đurića.

*****

„U napadu na položaje terorista tzv. OVK na planini Čičavica, u rejonu sela Likovac njegov avion je pogođen i Života je poginuo.
Pilot Slobodan Dimovski, Životin „klasić“ (generacija), koji ga je tada pratio na zadatku, priča:
„Leteli smo iznad ispresecanog terena, u uslovima otežane navigacije na samo pedesetak metara relativne visine. Sunce je bilo na zalasku. Planine na granici s Albanijom već su pravile senke. Đurić je već izvršio dejstvo, bio je u manevru na gore kada je pogođen. Video sam da je pao na položaj terorista, koji su imali podršku NATO avijacije iz vazduha.“
Po oceni i pretpostavci pilota iz Đurićeve eskadrile, kada nije mogao da izvuče avion, komadant Đurić nije želeo živ teroristima u ruke, već se zajedno sa avionom obrušio na neprijatelja.“

*****

Ovo je priča o još jednom pilotu koji nije rekao: “Neću“. Nije se uplašio.
Odgovorio je na poziv u pomoć nekim drugim herojima na zemlji. Morao je da im olakša situaciju, barem na kratko. Položio je život, par trenutaka nakon tog desetina života vrednog vatrenog dejstva…

Srbski Heroj – Pukovnik Slobodan Perić

Dana 26. marta 1999. godine dobrovoljno se javio da poleti na borbeni zadatak da bi se suprotstavio NATO avionima koji su bombardovali Srbiju. Posle 12 minuta vazdušne borbe i manevara nad Zapadnom Srbijom, Perićev MiG-29 je pogođen a on se katapultirao na teritoriji Republike Srpske. Preživeo je pad sa visine od 7.000 metara.

Tog istog dana, nekoliko kilometara dalje, na istom zadatku poginuo je njegov prijatelj i kolega major Zoran Radosavljević. Perić je uz pomoć lokalnog stanovništva prebačen posle nekoliko sati na teritoriju Srbije. Po penzionisanju 2004. godine posvetio se proizvodnji rakije na svom rodnom imanju a bio je i vlasnik autoperionice. U znak sećanja na karijeru pilota, najboljoj rakiji iz svog programa dao je ime „stari vitez“.

Penzionisani pilot pukovnik Slobodan Perić nastradao je 29. maja 2010. godine u saobraćajnoj nesreći koja se dogodila na autoputu Osečina — Gornje Crniljevo u blizini Valjeva. Nesreća se dogodila kada je džip „ford kampanjola“ kojim je upravljao Slobodan Perić sleteo sa puta, udario u bedem i prevrnuo se.

Da Vas podsetimo:  Kada on prošeta ulicom svi se okreću i dive

Srbski Heroj – General Ljubiša Veličković

Za vreme NATO agresije na SRJ obavljao je dužnost pomoćnik načelnika Štaba Vrhovne komande Vojske Jugoslavije za RV i PVO.

Dana 1. juna 1999, za vreme obilaska položaja raketnih baterija PVO-e u, okolini grada Pančeva, nakon dejstva NATO avijacije na ovaj grad i položaje RV i PVO Jugoslavije, jednim od projektila, smrtno je pogođen i general LJubiša Veličković.

Sahrana posmrtnih ostataka LJubiša Veličković obavljena je 3. juna 1999. na groblju u njegovom rodnom selu.

Srbski Heroj – Major Zoran Radosavljević

NATO bombardovanje počelo je 24. marta 1999. godine. Zoran je te večeri bio u svom stanu na Novom Beogradu gde je živeo zajedno sa svojom devojkom. Sledećeg dana odlazi na vojni aerodrom „Batajnica“ i pridružuje se svojim drugovima iz 127. lovačke eskadrile „Vitezovi“.
Narednog dana odlazi kod svoje majke i sestre. NJegova majka Radojka tada ga je zamolila:
— Sine moj nemoj da letiš.
— Šta je čovek ako izgubi domovinu? Mi piloti moramo da poletimo i preuzmemo prvi i najjači udar agresora kako bi spasili bar jedno dete u ovoj zemlji, rekao je Zoran svojoj majci.
Sledećeg dana, 26. marta 1999. godine dobrovoljno se javio da ode na borbeni zadatak. Zoranov MiG-29 oboren je u rejonu Majevice, na teritoriji Republike Srpske. Sahranjen je dva dana kasnije na groblju u Beogradu.

Srbski Heroj – Pukovnik Iljo Arizanov

Iljo Arizanov je bio jedini pilot Vojske Jugoslavije u ratnom sumraku 24. marta 1999. nad Kosmetom. Oboren je u vazdušnoj borbi sa NATO agresorskim avionima. Katapultrirao se iz oštećenog aviona iznad reona Drenice, jakog šiptarskog uporišta. Tek trećeg dana provlačeći se teritorijom posednutoj od šiptarskih terorističkih bandi OVK, stigao je do prištinskog vojnog aerodroma Slatina.

Narušenog zdravlja sa teškim srčanim problemima, kao posledice rata i obaranje, penzionisan je u činu pukovnika.

U svojoj 52 godini penzionisani pilot-lovac pukovnik Vojske Jugolsavije Iljo Arizanov preminuo je 04. 09. 2011. u Beogradu od posledica srčanog udara. Odlikovan je Ordenom za hrabrost, a Radio-televizija Srbije je o herojskom podvigu Arizanova i njegovih kolega snimila dokumentarni film Niko nije rekao neću.

Nova vlast u Srbiji nije ga udostojila ispraćaja koji priliči heroju,izostao je prelet aviona MiG-29 iz eskadrile kojoj je i sam pripadao.

Sramota za državu Srbiju i njenu vojsku – Iljo Arizanov je leteo u ratu, borio se i bio oboren, država Srbija za njega nije mogla da leti ni u miru na poslednjem ispraćaju u večnost heroja srpskog neba.

Ne zaboravimo naše Heroje.

___________________
Izvor: Dan Veterana – Vidovdan

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime