Hitno potrebna pomoć

0
733

porodica-stanojevicNedavno sam saznala da u selu Sušići, u opštini Štrpce, živi mnogodetna porodica Stanojević. Moj mlađani prijatelj, petnaestogodišnji Nenad, napisao mi je nekoliko rečenica o tegobnom životu koji se odvija podno Brezovice, na Kosovu i Metohiji. Njegova je želja da o njima i njihovoj sudbini, čuje što više ljudi. Računa ovaj otresit tinejdžer, da bi se među mnogima možda mogao naći i poneko, ko osim dobre volje ima i mogućnosti, da im malo olakša svakodnevne muke. A, one su brojne. Nenad bi želeo da doprinese rešavanju životnih problema i da na neki način pomogne majci, koja je, inače, moja imenjakinja.

Ljiljana još nema punih četrdeset godina, a život ju je istrošio kao da je dvostruko duže živela. Rodila je četrnaestoro dece, ali je dvoje umrlo. Težak gubitak ostavio je dve duboke rane na srcu, iako je ostala čeda svakog dana nečim obraduju. Ljiljani život nikada nije bio lak, ali je od pre nekoliko godina postao znatno teži, od kada je njen muž zadobio ozbiljnu povredu glave, radeći u šumi. Od tada se čitavo domaćinstvo svalilo na nju i najstarijeg sina, Jovicu, koji je postao punoletan prošle godine, i koji je završio školu za ugostitelje, ali posao ne može da nađe. Lakše bi bilo kada bi on radio, ali u Sušiću, koji broji oko 150 stanovnika, to je nemoguće.

Ova požrtvovana majka je dve kćeri, Anicu i Zoricu, udala, a sa ostalih desetoro dece i mužem živi u kući od 30 metara kvadratnih. U skučenom prostoru jedva ima mesta da svi legnu, po više njih u krevetu, a počasno mesto sasvim sigurno zauzima kompjuter, poklon monaha iz manastira Dečani. Ta sprava je bukvalno prozor u svet starijoj deci, jer se putem interneta susreću sa brojnim prijateljima iz celog sveta. Tako uspevaju da saznaju za mnoge događaje, da se informišu, ali i obrazuju. Naravno da se na njemu i igraju, jer su oni ipak samo dečica, mada su ih uslovi života učinili starijim od njihovih vršnjaka.

Da Vas podsetimo:  Srbi i Rusi u svetlosti vaskrsenja

Ljiljana bi mnogo volela da skromna socijalna pomoć, od deset hiljada dinara, kao i dečji dodatak, upola manji, stižu redovno. To bi značilo kakvu-takvu sigurnost, a najveća želja njene dece je da imaju svoje sobe. Pored Jovice, tu su i školarci: Nenad (8 razred), Andreja (7 razred), Andrijana (5 razred), Natalija (4 razred), Darko (2 razred) i Jug Bogdan (1 razred). Svi oni idu do, sedam kilometara udaljene škole „Staja Marković“, a u školi je ukupno četrnaestoro đaka.

Kod kuće su, uz mamu i tatu, Anđelija kojoj je pet godina, Katarina sa manje od dve, i najmlađi Jovan, koji nema ni godinu. Katarina je često bolesna, bronhitis se uporno vraća, pa je stalno vode kod lekara. Nenad navodi da je to, verovatno, posledica njenog prevremenog rođenja, kao i činjenice da je imala brata blizanca koji je odmah umro, ali, šta god da je, za njene lekove mora da se nađe novac, makar odvajali svi od usta. Želeo je da to stavim u tekst, pa mu eto, ispunjavam želju.

———————–

Za sve one, koji pročitaju ovaj tekst, a čije srce nije otvrdlo od spoznaje da postoji bezbroj raznih slučajeva kojima treba pomoć, objavljujemo broj telefona porodice Stanojević, +37745648627 kao i račun kod Komercijalne banke 205-9001005976099-13. Takođe, paket se može poslati autobusom, koji svakodnevno, u 13,15 polazi sa perona osam, sa glavne stanice u Beogradu.

Oni će biti srećni ako im pokažete da nisu prepušteni sami sebi, da mogu da se nadaju boljem sutra i da veruju da će ih obasjati ljubav i dobrota.

Ljiljana Jovanović

facebookreportermonitor

like-button.net here

wordpress-themes.org here

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime