Hoće li doći i patrijarh?

1
933

Kampanja „Budućnost Srbije“ završiće se, uprkos svom nazivu, 19. aprila u Beogradu, velikim protestom vlasti protiv opozicije. Domaći uzurpator je poručio opoziciji da će propasti svaki pokušaj da se građanima uskrati pravo na protest i javno okupljanje. Biće „probijenа svаkа blokаdа koju pokušа dа postаvi opozicijа dа bi sprečilа ljude dа dođu u Beogrаd“. Da je iskrenije i doslednije razmislio, uzurpator bi verovatno došao do zaključka da je upotrebio neadekvatan termin kada je rekao „opozicija“ – budući da je dihotomija pozicija-opozicija svojstvena isključivo demokratijama. Ispravnije je kazati da će biti „probijena svaka blokada koju postave protivnici moje apsolutne vlasti“, ili jednostavno „pobunjenici“. I ono „da bi sprečila ljude“ zvuči suviše uopšteno. Namesto toga, preciznije bi bilo ovako: „da bi sprečila meni odane građane“, ili prosto „lojaliste“. U starim pojmovima sve je skučeno, a novi se još nisu ustalili.

Pita li se iko gde će srpski patrijarh? Hoće li se i on pojaviti na protestu 19. aprila, budući da mu se protesti opozicije nisu svideli. Ne bih potpuno isključio tu mogućnost, ali se ipak nadam da će sačuvati makar malo preostalog dostojanstva.

U vreme protesta opozicije i nezadovoljnih građana ispred Narodne skupštine prošle subote započela je poseta srpskog patrijarha eparhiji raško-prizrenskoj na Kosovu i Metohiji. U porti crkve Svetog Dimitrija u Kosovskoj Mitrovici patrijarh je govorio protiv kompromisa i podele, zastupajući zvaničan stav SPC: „Mi smo zа kompromis, аli onаkаv po kome će KiM ostаti u Srbiji jer srpskа zemljа ne može biti tuđа, već srpskа“. Interesantna je bila i ova izjava: „Nismo mi upаli nа ovu zemlju ili je oteli od nekogа, već nаm je ovu zemlju Bog dаrovаo i zаto ono što nаm je gospod dаrovаo morаmo dа čuvаmo“. Shvatanje da Bog daruje zemlju srpskom ali ne i albanskom narodu pravi je izvor likovanja – koje se pojavilo na društvenim mrežama i u režimskim medijima – povodom požara u katedrali Notr Dam u Parizu, jer se zvanični Pariz protivi Božijoj volji u vezi sa raspodelom kosovske imovine. Sledi da ukoliko svi narodi i zemaljski sudovi ne poštuju božansko pravo Srba na kosovsku zemlju, spor između Srba i Albanaca oko Kosova rešiće se na nadležnom Strašnom sudu.

Postoji više medija u vlasništvu SPC, ali oni kao da nemaju zadatak da svoju publiku blagovremeno informišu o zvaničnim stavovima i dešavanjima unutar te institucije. Zato se vernici, kao i ostali građani, moraju osloniti na druge medije u cilju informisanja o zbivanjima na saboru ili sinodu, crkvenim telima u kojima se donose – često i političke – odluke. Tako iz medija saznajemo i da patrijarh među „arhijerejima ima nemali broj kritičara zbog svojih izjava i odnosa prema kosovskoj politici predsednika Srbije Aleksandra Vučića“. Nepoznato je, međutim, sa kakvim se tačno kritikama patrijarh suočava.

Isprobajmo dva scenarija.

Možemo pretpostaviti da se argumenti kritičara gomilaju oko dokazivanja da je trenutni samodržac lažni vožd srpskog naroda, koji nema nameru da Srbima povrati njihovu svetu kosovsko-metohijsku zemlju. I da se patrijarhu poručuje da mu se ne treba klanjati, nego ga razobličiti, a zatim sve prepustiti vremenu: strpljivo čekati i Bogu se moliti da pošalje istinskog kosovskog Mesiju, osloboditelja srpskog Jerusalima. U tom političko-mesijanskom kontekstu patrijarh je naivan i bez razloga poklanja poverenje uzurpatoru.

Ali se među episkopima može odigravati i teološka borba sa sledećim rasporedom: njegova svetost je izgubila veru u boga Kosovskog zaveta i ispoveda je samo na rečima, a uzurpatora podržava u nadi da će se situacija sa Kosovom nekako politički rešiti – bez namere da on kao patrijarh preterano insistira na maksimalističkim stavovima Sabora SPC. Kritičari podozrevaju njegovu apostasiju od sekularne kosovske religije i meta kritike je patrijarhova hrišćanska vera u Nebeski Jerusalim. U ovako skiciranom idejno-teološkom kontekstu, patrijarh je hrišćanski osvešćen, ali politički realan i pragmatičan. Takav bi patrijarh bio od pomoći i demokratskim vlastima – ako se nekada uspostave – u rešavanju kosovskog pitanja.

Možda nećemo predugo čekati kako bi definitivno saznali u šta veruje srpski patrijarh. A na sutrašnji protest može i otići, ali samo ako baš mora.

Vladimir Veljković
Izvor: Peščanik.net

1 KOMENTAR

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime