Mandat poslanicima Skupštine Srbije ističe 3. juna, ali to ne znači da će nakon tog datuma parlament biti nelegalan, ističu sagovornici Istinomera.
Osim pitanja kada će biti održani izbori koji su bili zakazani za 26. april i da li je pri proglašenju vanrednog stanja prekršen Ustav (o čemu se čeka izjašnjenje Ustavnog suda) u javnosti se pojavila još jedna nedoumica – u kakvom statusu će biti Skupština Srbije nakon 3. juna, jer su tog dana pre četiri godine poslanicima ovog saziva verifikovani mandati. To pitanje je u autorskom tekstu u “Danasu” otvorio profesor prava i lider Pokreta za preokret Janko Veselinović, koji je, između ostalog, citirao deo Ustava u kome se navodi da „izbore za narodne poslanike raspisuje predsednik Republike, 90 dana pre isteka mandata Narodne skupštine, tako da se izbori okončaju u narednih 60 dana“, te da Narodna skupština i Vlada imaju legitimitet do 3. juna.
Kako ističe profesor Ustavnog prava na Pravnog fakultetu u Beogradu Tanasije Marinković, upravo da ne bi došlo do ovakvih dilema, u zakonima je ostavljena formulacija da mandati narodnih poslanika važe do verifikacije mandata novih poslanika. Tačnije, stari saziv prestaje da bude validan onda kada se izabere novi, naročito kad su izbori redovni. Inače, u Zakonu o predsedniku Republike (član 16) jasno piše da vanredno stanje produžava mandat predsednika, dok se u Zakonu o izboru narodnih poslanika ili lokalnih odbornika, takav stav ne pominje.
Ipak, da teza o isteku poslaničkih mandata 3. juna nije bez osnova, ističe i profesor Marinković, dodajući da ona počiva na “ukrštanju jedne činjenice i jedne norme”.
“Činjenica je da je Skupština, u postojećem sazivu, konstituisana 3. juna 2016. godine, a ustavna norma propisuje da mandat narodnog poslanika počinje da teče danom potvrđivanja mandata u Narodnoj skupštini i da traje četiri godine (član 102 stav 1 Ustava). Međutim, Ustav propisuje i da ‘potvrđivanjem mandata dve trećine narodnih poslanika prestaje mandat prethodnog saziva Narodne skupštine” (član 101 stav 6). Tu istu normu, u osnovi, iskazuje i Zakon o izboru narodnih poslanika: ‘Danom potvrđivanja mandata novoizabranim poslanicima prestaje funkcija poslanika čiji mandat ističe’ (član 27 stav 2)”, napominje Marinković.
Dakle, kada se po ukidanju vanrednog stanja nastavi započeti izborni postupak, održe izbori i potvrde mandati novih poslanika, prestaće mandati aktuelnim poslanicima. Tako će zbog proglašenja vanrednog stanja saziv Skupštine trajati duže od četiri godine.
Međutim, dodaje Marinković, do takve situacije može da dođe i u manje dramatičnim okolnostima, onda kada se vode izborni sporovi, te zbog ponavljanja izbora ukupni rezultati novih izbora ne mogu da se objave u planiranom roku.
“Upravo da ne bismo u ušli u stanje bezvlašća, u kojem nema legitimne i legalne Skupštine, Ustav predviđa da mandat prethodnog saziva Narodne skupštine ne prestaje automatski – istekom perioda od četiri godine, već konstituisanjem novog saziva Narodne skupštine”, objašnjava Marinković.
I mandat odbornika prestaje izborom novih
Situacija je još jasnija kada je reč o lokalnoj samoupravi, tvrdi za Istinomer Saša Mogić, pomoćnik ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Prema njegovim rečima, zakonski jeste propisano da mandat gradskih odbornika traje četiri godine, ali da to treba tumačiti kao pravilo da se nekim naknadnim zakonom ili aktom taj mandat ne može skratiti.
“I Zakon o lokalnim izborima ne predviđa da osnov za prestanak mandata bude protek roka od četiri godne, već u članu 46 o prestanku mandata piše samo o razlozima prestanka mandata odbornika pojedinačno. Praksa prethodnih godina uvek je bila da mandat odbornicima prestaje tek potvrđivanjem mandata novih odbornika, a prvu sednicu zakazuje predsednik prethodnog saziva skupštine”, kaže Mogić.
On dodaje da su u praksi poznati slučajevi da izbori, iz nekog razloga, moraju da se ponove, da u međuvremenu isteknu prethodni rokovi za konstituisanje nove skupštine, ali da na taj način nikad nisu prestali mandati gradskim, odnosno opštinskim odbornicima.
Kako ističe Mogić, jedini način da odbornici ostanu bez mandata je kada lokalna skupština bude raspuštena odlukom Vlade, a svi ostali razlozi vezani su za odbornika lično. Prema njegovim rečima, dobra izborna praksa do sada je bila da se lokalna skupština ne sastaje dok traje izborna kampanja, ali da ni to nije zabranjeno.
Uostalom, kako je rekao Mogić, priroda propisa je takva da bi prestankom mandata skupštine prestali da budu validni i brojni drugi državni organi, a teško da će sve sada stati zbog vanrednog stanja.
