Iako za Srbiju važi da je za Zapad — „kapija Istoka“, a za Istok — „kapija Zapada“, višedecenijsko loše stanje srpskih puteva i pruga učinilo je da naša država nije koristila svoj povoljan geografski položaj.
Kao da se stvari postepeno kreću nabolje. Kako koji državnik poseti Srbiju, razgovara se i o izgradnji pruga i novih putnih pravaca koji bi od naše zemlje trebalo da načine veliku saobraćajnu raskrsnicu od evropske važnosti.
Dakle, šta bi Srbija od najavljenih kapitalnih infrastrukturnih projekata mogla da dobije u narednoj deceniji:
Pruge
Najvažniji pravac koji bi od Srbije trebalo da napravi važno železničko čvorište je onaj koji povezuje grčke luke Solun i Pirej sa prestonicom Mađarske, Budimpeštom.
Za ovaj pravac zainteresovani su kineski investitori, koji su i vlasnici grčkih luka. Prva faza izgradnje podrazumeva modernizaciju deonice između Beograda i Budimpešte, a Srbija je obećala maksimalnu brzinu u projektovanju i gradnji kako bi delovi deonice zaživeli do juna 2017.
Druga deonica bi trebalo da se modernizuje i gradi od Niša, preko Skoplja do Soluna i Atine.
Cilj je, prema rečima srpskog premijera Aleksandra Vučića da se vreme putovanja robe od Budimpešte do Soluna skrati sa sadašnjih 49 sati na 30 sati, a da putnici od Beograda do Soluna stignu za 6 sati. Ovo bi, u najboljem slučaju, trebalo da se završi do 2020. O svemu su u protekla dva dana pričali premijeri Srbije i Grčke Aleksandar Vučić i Aleksis Cipras.
Putevi
1. Niš—Priština—Tirana—Drač
Pre četiri godine izgrađen je auto-put sa četiri trake između Tirane i Prištine. Još 120 kilometara trebalo bi da bude izgrađeno kroz Srbiju na deonici Niš—Kuršumlija—Prokuplje—Merdare. Tako zamišljen auto-put povezaće Niš sa lukama Drač i Valona, o čemu su premijeri Srbije i Albanije, Aleksandar Vučić i Edi Rama, u nekoliko navrata razgovarali, a sve je podržala i Evropska unija.
2. Beograd—Sarajevo
Izgradnjom auto-puta Beograd—Sarajevo skratilo bi se putovanje između dve prestonice sa pet sati na tri i po sata. Auto-put će na srpskoj strani prolaziti pored Požege, odakle će do Beograda biti povezan Koridorom 11, a ići će do Višegrada u dužini od oko 100 kilometara. Vlasti BiH bi trebalo do početka marta da odrede rutu kojom će prolaziti auto-put. O tome je Vučić prošle nedelje razgovarao i sa premijerom BiH Denisom Zvizdićem.
3. Beograd—Podgorica—Bar
Putovanje od Beograda do crnogorskog primorja postala je prava noćna mora za mnoge turiste — traje oko 12 sati, jedini put za Crnu Goru je Ibarska magistrala, u letnjim mesecima prezagušena, i na njoj su saobraćajne nesreće bile brojne. Kada konačno pređu u Crnu Goru, turisti moraju da savladaju deonicu puta kroz kanjon Morače, takođe veoma rizičnu.
Međutim, kada bude završena deonica auto-puta od Požege do granice sa Crnom Gorom i ako auto-put na crnogorskoj strani od Bara do Boljara bude završen, biće znatno skraćen put od Beograda do Jadranskog mora.
Nikola Joksimović
www.rs.sputniknews.com
