Hoće li nas glad osvestiti

0
1248

Uskoro ćemo po ko zna koji put na izbore. Ne znam da li osećam muku ili strah ili čemer ili gorčinu, ne znam kako da opišem osećanje proisteklo iz nemoći da upravljam svojim životom…

americki-vazali

Pitam se da li je bolje biti glup? Ne nerviraš se jer ti do malog mozga ne stižu informacije iz spoljnjeg sveta, bar ne one sa skrivenim značenjem.

Da li smo mi narod? Pred medijima – jesmo. Pred Skupštinom – takođe, kada treba da se plaća, naravno ili da se glasa. Ali šta smo mi, realno, osim broja u ličnoj karti ili na glasačkim listićima?

Zamislite situaciju gde je Ivica Dačić izjavio da ne želi da rizikuje svetlu evropsku budućnost zbog par hiljada Srba sa Kosmeta… Onako ljutit, samo što nije rekao – sram da vas bude da se bunite izrodi jedni?

Zamislite da je Ivica umesto brojke pročitao svako pojedinačno ime i prezime – koliko bi mu vremena trebalo? Čitao bi nekoliko dana i tek tada bih mu poverovala da govori o ljudima… ovako stičem utisak da smo mi za njih cifre i ništa drugo, kao u koncentracionom logoru. Molim Vas, ispravite me ako grešim.

Pa onda, medijske kampanje. Nekada, u ne tako prošlim vremenima, kada je u gradu nastupao cirkus „Medrano“, kružio je gradom kombi sa razglasom sa koga se čulo „čujte i počujte, danas u našem gradu gostuje čuveni cirkus“, a „cirkuski aktivisti“ su lepili plakate sa vremenom nastupa.

U čemu je razlika? Ponovo svira orkestar – počinje cirkuska izborna trka. Ko preživi pričaće. A nikom ništa za naše srpski logoraše pogubljene na Jasenovcu i drugim stratištima, za proterane, prognane, obespravljene, povađenih organa… To su samo brojevi koji se brišu novom gumicom svetle evropske istorije, kao što obrisaše stradale iz prethodnih ratova koji položiše živote za tu istu Evropu koja nas ucenjuje kao poslednje bednike, a mi smo u stvari više u Evropi nego što su oni, i nego što će to ikada biti!

Da Vas podsetimo:  Nema nezavisnih sudija i samostalnih tužilaca

Ne znam da li da se smejem ili da zaplačem…

Posmatram Vučića. Svaki me put iznenadi svojom drskošću. Bespogovorno traži da bude podržan a nije uzeo ogledalo da se pogleda u njemu i da sam sebi postavi pitanje – da li bi on sam za sebe glasao kada bi mogao da bira? Ja isključim zvuk na TV-u i tek ga onda pažljivo pogledam njegovu gestikulaciju sa sklopljenim rukama kao da duboko misli o onome što govori usnama koje se miču ne praveći pri tom grimasu.

Njegov lik govori sve, otkriva nam želju za priznanjem i diktaturom. Hladan, jasan i bez srca. Može li čovek bez emocije da bude motivisan da se za išta drugo bori osim za sebe i svoj lični interes? Možda je neophodno da ulicama Srbije padaju leševi od gladi i da zavlada kuga i pomor da bi se konačno srpski narod osvestio i shvatio da nema tog vođe i te strane sile koja će želeti da nas vadi iz blata.

Vidite li da niko nije pokušao (i da ne pokušava) da se obračuna sa korupcijom?

Odakle kreće njihova borba? Od sitne boranije, parking servisa, otimanja imovine siromašnih građana, sečenja struje, izbacivanja iz gradskog prevoza? Gde su porezi na ekstraprofite? Gde su porezi za estradu? Kako je moguće da mi, fakultetski obrazovani ljudi, moramo da molimo za koru hleba a da mlade zvezde Granda kupuju stanove i vile za godinu dana rada?

I šta drugo običan čovek da zaključi nego – da Srbiji nije neophodno školstvo, već Srbiji treba moderna „škola“ za lopove i sponzoruše!

Šta je profesor u današnje vreme? Osoba koja služi deci kao primer zbog čega ne treba da uče, čovek bez ličnog prava na dostojanstvo i na rad. Profesor prodaje nešto što se najteže stiče – znanje, a za uzvrat dobija vređanje i prezir. Naspram njega, Ceca ima i poštovanje i obožavanje i status i posećene koncerte.

Da Vas podsetimo:  Firmi koju je osnovao Nebojša Krstić ponovo 90 miliona za oglašavanje

I neka je tako. Zaslužila je. Ja bih nju predložila za narednu ministarku kulture, skidam joj kapu. Dok je ona živela, ja sam učila, dok ona radi, ja životarim. Ko je onda pametan?

Svaka roba ima kupca, a znanje je roba koja Srbiji ne treba.

Srbiji samo trebaju evroatlantske integracije, despot Aca, predsednik Toma i njegova Živka i ostala klika za hepi end!

Slađanina kolumna

facebookreporter

like-button.net here

wordpress-themes.org here

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime