Hod po mukama Žarka Grujića

Zamislimo sledeću situaciju: U susret vam naiđe neko ko vam je ranije naneo neko zlo. Taj isti vam se onda, u prolazu, iskezi u lice, a vi ga potom upitate: „Šta se smeješ jajaro!“ Na ove reči, onaj neprijatni „poznanik“ vam, nenadano, raspali žestok šamar. Kako biste se osećali i šta biste u takvoj nezavidnoj situaciji preduzeli?

Žarko Grujić, žestoko povređen, dijabetičar, sa šinama u nogama, dva meseca je u pritvoru zbog navodne opasnosti da će “ponoviti delo“, koje on nikada nije počinio.

Prvo, verbalni sukob je jedna stvar, a fizički je sasvim nešto drugo, zar ne? Podsmevanje nekome bez korišćenja reči takođe je uvreda, ovog puta ona koja je izvršena određenim gestom koji u sebi sadrži uvredljivu notu. Dakle, ovde se neverbalno i verbalno vređanje može staviti u istu ravan. Na uvredljiv gest odgovorite uvredljivim rečima i tu ste onda „nerešeno“, ako se ne uzme u obzir ko je prvi počeo.

Isto tako, nikako se ne sme zanemariti ključni momenat u kome je neki konflikt generisan. Da li je ta „varnica“ sukoba nastala u dalekoj prošlosti ili neposredno pre samog verbalnog ili fizičkog sukoba, čini se, nije od prevelikog značaja za utvrđivanje istine. Otuda je daleko najvažnije ono što je prethodilo samom događaju i što se, eventualno, može nesporno utvrditi.

U drugoj polovini februara ove godine Žarko Grujić (63) šetao je psa u ulici Jovana Ilića na Voždovcu (Beograd). Usput se mimoišao sa sudijom Zoranom Šešićem, sa kojim se znao od ranije. Ovde ćemo zasada preskočiti deo verbalne komunikacije između Grujića i Šešića, da bismo odmah konstatovali da je sudija Šešić u izjavi policiji priznao da je prvi udario Grujića.

Zapravo, uvidom u ozledni list koji je Žarko Grujić dobio u Gradskom zavodu za hitnu pomoć, videćemo da je sudija Šešić krvnički pretukao Žarka Grujića; to jeste, sudija Šešić je udarao Žarka Grujića šakama. pesnicama i nogama. Treba takođe napomenuti da je sudija Šešić dvadesetak godina mlađi i neuporedivo snažniji od čoveka kojeg je izbatinao bez milosti.

Pogledajmo kakve je sve povrede doživeo Žarko Grujić. Ovde je reč samo o spoljnim povredama koje su bile vidljive golim okom, a sud nije dozvolio da se Grujić detaljnije pregleda, da se urade RTG snimci i da se vidi da li je bilo povreda (lomova) kostiju.
– posekotina na čelu iznad levog oka dužine 1cm, ivica prekrivenih skorelom krvlju
– posekotina u korenu nosa dužine 1cm sa oguljotinom (trag od naočara) bez aktivnog krvarenja
– nos, mesnati deo, modar i otečen
– na nogama: obe potkolenice oguljotine i hematomi (na desnoj u donjoj trećini potkolenice hematom veličine kokošijeg jajeta, a na levoj dva manja hematoma)

Postoji li igde pravosuđe u svetu koje bi žrtvu, koja je dobila takve teške batine, strpalo u pritvor? I to samo zato što je nasilnik sudija, koji ima veze u pravosuđu, koje koristi kao mehanizam (oružje) protiv čoveka kojeg je divljački premlatio. Da li je ovo slika Srbije u XXI veku ili je ovo slika iz najmračnijeg doba ljudske istorije, kada je inkvizicija spaljivala ljude na lomači ukoliko im se neko za bilo šta zameri? Da li Srbija ovako misli da uđe u sastav zemalja civilizovanog sveta, u kojima se shvata da je pravosuđe jedan od osnovnih stubova društva?

Ovde je, pored Šešićevog siledžijskog ponašanja i čina premlaćivanja daleko fizički slabijeg čoveka, daleko strašnija činjenica da su se u zaveru (nameštanje slučaja) protiv divljački pretučenog (i Šešićevim udarcima unakaženog) Žarka Grujića uključile ne samo sudije (Šešićeve kolege) nego i ljudi iz tužilaštva i lekari zdravstvenih ustanova. Naime, u izjavi policiji, na mestu incidenta od 19. februara 2016, Šešić napominje da ga je Grujić zakačio povocem po licu, a policija konstatuje da na licu sudije Šešića nema vidljivih povreda. Nešto docnije Šešić dobija uverenje da je zadobio oguljotinu gornje usne, kao i hematom na laktu desne podlaktice.

Sudski veštak potpuno zamenjuje uloge i „okrivljuje“ Grujića da je šakom udario sudiju Šešića po licu, iako je potpuno jasno iz iskaza „oštećenog“ Šešića i lažno okrivljenog Grujića, da Grujić nije šakom udario Šešića, već je bilo obrnuto. Dakle, čitava četa bezdušnka se zdala da optuži nevinog čoveka za nešto što nije uradio (nije udario sudiju Šešića), a sa druge strane, sa pozicije vlasti, položaja i državnih institucija (što je užasavajuće!), ignorišu se povrede koje je pored Hitne pomoći primetila i policijska patrola koja je izašla na lice mesta, napisavši u svom izveštaju da Žarko Grujić ima „na licu crvenilo i modrice i da krvari“. Policija konstatuje na kraju da je savetovala Grujiću da ode u Urgentni centar.
Bez obzira što je prava istina u ovom slučaju potpuno jasna, sudija Šešić se čak u određenom smislu i ponosi onim udarcima koje je zadao svom „protivniku“ posred čela, po nosu i po donjim ekstremitetima. Sudija Šešić je toliko samouveren i siguran da mu niko ništa ne može, pošto zna da je sud, to jeste, ustanova u kojoj radi, stopostotno na njegovoj strani.

Nisu važne činjenice i neporeciva istina koja jasno ukazuje da je sudija Šešić siledžija, nasilnik i čovek opasan po okolinu, već je bitno gde ko radi i kakve veze ima u institucijama u kojima se deli (ne)pravda. Otuda ne treba da nas čudi kada iz zapisnika policije saznajemo koliko je sudija Šešić arogantan i bezdušan, gde se on posprdno obraća policiji rečima: „Ako, i ja odgovaram pred zakonom!“

Nastaviće se…

Nikola Momirov

Koreni

Napomena: Danas 19.04.2016. počinje suđenje Žarku Grujiću za krivično delo, koje on nije počinio. Portal Koreni će vas i ubuduće redovno izveštavati o ovom kafkijanskom procesu, kakav se danas retko može sresti u civilizovanom svetu. Od dokumenata koji potvrđuju potunu nevinost Žarka Grujića Koreni u svom posedu imaju:

1) Izveštaj patrole policij sa mesta događaja (izjave sudije Šešića i Žarka Grujića)
2) Zadržavanje 48 sati (Ž. Grujića)
3) Rešenje sudije Nebojše Bajića
4) Potvrda o preuzetom snimku sa obližnje nadzorne kamere
5) Rešenje o produžavanju pritvora od 13. aprila 2016.
6) Saslušanje sudije Šešića u sudu
7) Lekarski nalazi sudije Šešića (čovek se javio u Urgentni centar tek u 22 i 30 naveče, osam sati nakon incidenta?!)
8) Lekarski nalaz sa opisom povreda Žarka Grujića – Gradski zavod za hitnu pomoć
9) Grujićeva žalba na produženje pritvora
10) Veštačenje navodnih povreda sudije Šešića koje je naložila zamenik javnog tužioca Snežana Bilalović
11) Veštačenje o psihičkom statusu Žarka Grujića

Nismo uspeli da dođemo u posed snimka sa obližnje kamere koji je dostavljen u predmet, ali, izgleda, određeni ljudi u sudu i tužilaštvu imaju nameru da taj snimak nekako uklone, pošto je jasno da se na tom snimku jasno vidi šta se uistinu desilo pri susretu Šešića i Grujića 19. 02. 2016.

______________

U međuvremenu dobili smo  pismo supruge Žarka Aleksića koje objavljujemo  u celini, a čitaoce ćemo informisati u potpunosto o ovom slučaju, kao i o suđenju koje počinje danas 19.04.2016.

Reč bespomoćne žene…

Golgota moga supruga Žarka Grujića se nastavalja. Sudije sprovode svoje obećanje da će ga posle objavljivanja priče u medijima držati u zatvoru do kraja, bez obzira na dokaze. Pritvor mu je produžen već treći put. Optužni predlog je napisan tj. prepisana je izjava sudije Zorana Šešića, bez dokaza. bez svedoka. Našoj advokatici je dozvoljeno kopiranje predmeta tak u petak 15.04. tj. tri dana pre suđenja. Do sada nam nije omogućeno da dobijemo lekarsko uverenje i pored toga što je zahtev podnet 03.03.2016. god, kada je tražen i snimak kamere koji nije ni do danas dostavljen. Nije bio u predmetu.

Četvrti put je, ovom optužnicom, promenjenja kvalifikacija dele. Policajci na terenu (dva izuzetno korektna pozornika koja su ostala pri svom zapisniku i pored pritisaka) su napisali prekršajnu prijavu protiv obojice, konstatujući da je moj muž Žarko prebijen, sa vidljivim povredama a da se na sudiji ne vide povrede. Onda su u stanici milicije, po nalogu Tuzioca, prekvalifikovali delo u nasilničko ponašanje moga supruga. Treći put su ga prekvalifikovali u napad na službeno lice, gde je kazna 3-5 godina i sada četvrti put u ugrožavanje bezbednosti sa zaprećenom kaznom od osam meseci. Naterali su zamenika tužioca Ljiljanu Devrnju da potpiše ovakav zahtev, za kaznu što smo naveli medijima da se izvinjavala pri određivanju prvog pritvora, jer je videla da nema elemenata za to i izjavila da je trpela veliki pritisak. Pokazala je malo ljudskosti, to je u ovakvom svetu zabranjeno.

Optužni predlog počinje krajnje nebuloznom izjavom “ Dana 19.02.2016. god., oko 16 i 15 časova u Beogradu, u ulici Jove Ilića, kod broja 106, u stanju bitno smanjene uračunljivosti, usled psihoorganske razgradnje ličnosti, svestan svoga dela i da je ono zabranjeno i čije je izvršenje hteo ugroziti sigurnost oštećenom, sudiji Višeg suda u Beogradu, Zoranu Šešiću, PRETNJOM DA ĆE NAPASTI NA NJEGOV ŽIVOT, na taj način što se navedenog dana i mesta, na ulici mimoišao sa oštećenim, koji je kuckao poruku na mobilnom telefonu i nije obraćao pažnju na njega i uputio mu uvredu „Jajaro“, zbog čega je oštećeni stao i okrenu se i zapitao ga „Šta si rekao?“, na šta mu je okrivljeni rekao… niz uvreda koje navodi sudija, koje ne sadrže ni jednu jedinu pretnju, a da ne govorimo da je to direktno navođenje onoga sto je sudija izjavio, sto nema veze sa istinom. Da nije pokušaj ubijanja moga supruga bilo bi stvarno smešno. Da li prostakluci iz domena rečnika sudije Šešića tipa Pičko i Smradu predstavljaju PRETNJU ŽIVOTU?  Zaboga šta radite?!

Isto veče je Šešć u policiji izjavio: „Međusobno psovanje je trajalo dvadesetak sekundi, nakon čega krećemo da se obostrano guramo rukama i ja sam tada njemu udario dva šamara, levom i desnom rukom, ne želeći da čekam da on mene prvi udari.“

Priznao je da ga je prvi udario.

Dalje kaze: “ Kada mi predočavate iskaz okrivljenog da me je uhvatio rukama za lice i usnu (branio se jer je Šešić krenu da ga udari glavom u lice), izjavljujem da me je okrivljeni uhvatio rukom za lice, ali po licu nisam imao ogrebotine. SIGURAN SAM DA ME JE SA METALNIM DELOM POVODCA UDARIO PO USNI, JER ME JE PECNULO. (Toliko o povredi).

Ali ta povreda je ”stručno” veštačena, čak je u izveštaju navedeno da je Žarko sudiju udario dva puta po licu?! Imao je i modricu na laktu, za koju navodi da mu je zadata metalnom kukom povoca? Pre će bit da ju je zadobio dok je pribijao mog supuruga uz ogradu.

Moj suprug Žarko je šetao sa rukama u džepovima i povocem (platnenim) oko vrata. Kada je primetio Šešića, prošao je praveći se da ga ne vidi, ali je Šešić počeo da ga provocira, što je i ranije činio pri svakom susretu. Smejao mu se i pokazivao međunožje. On nije mogao da izdrži i dobacio mu je „jajaro“. Nije bilo nikakvog guranja, već mu je Šešić prišao i udario dva šamara, a pošto su mu ruke bile u džepovima, nije uspeo da se odbrani. To bi trebalo da se vidi na snimku kamere koji je volšebno nestao. Zatim sledi da je sudija krenuo ulicom na gore, a Žarko za njim. Navodi da je bežao 15-20 metara, a da ga je Žarko jurio. Veliki sudija je bežao od Žarka koji je invalid i teško hoda zbog višestrukih preloma. Da li sudija veruje sam sebi kada izjavljuje ovakvu glupost jer nema šanse da ga je moj suprug jurio, nego je samo krenu za njim.

Onda se sudija okreće i tvrdi da ga je Žarko udario povodcem po usni tj. pecnulo ga je i po zglobu i onda ga je on udarao pesnicama u lice, oborio ga je i šutirao divljački po nogama – lekarski nalaz povrede lica, nosa, otekline i modrice, posekotine, modre i otečene noge sa jednim hematomom veličine kokošijeg jajeta i dva manja. To nije navedeno ni u jednom rešenju o pritvoru i zato nam i nije dat pristup lekarskom uverenju. Ali ono što je najgore, policajci su odmah uputili mog supruga na hitnu pomoć, ali on je morao da odvede psa kuci, i kada je posle skoro sat stigao u hitnu pomoć njegov pritisak je bio 180 sa 120 i puls 100. Koliki je njegov pritisak bio tokom napada? Moj suprug ima 63 godine, leči se od srca i povišenog pritiska, šećera i invalid je. Mogao je da umre na licu mesta, zbog jednog bahatog, bezočnog čoveka bez elementarnog morala. I to je i takav čovek je sudija Višeg suda države Srbije?!

I pored svega gore navedenog Tužilac, očigledno po nečijem nalogu, pokreće postupak protiv moga supruga (a ne protiv sudije Šešića?) i pokušava da ga još strapa u zatvor da bi osveta bila potpuna. Upućuje ga na psihijatrijsko veštačenje, jer je sudija naveo da on sigurno nije normalan. Pa poštovani sudijo, ako ste mislili da nije noramalan, što pretukoste bolesnog i nenormalnog čoveka?

Veštačenje vrši psihijatar bez da obavesti stranku da je u pitanju veštačenje i ne obaveštava advokata, na šta je obavezna po zakonu. Ali ko se ovde obazire na zakon. Kroz veštačenje mu se nudi mogućnost da ga proglase neuračunljivim, pred opasnošću dugogodišnjeg zatvora (prethodna varijanta 3- 5 godina). Važno je samo da on prizna krivicu, da sistem nije pogrešio. Neće dozvoliti da moj suprug bude oslobođen, jer bi time priznali šta su uradili, a da ne govorimo da bi morali i da isplate odštetu.

Pri tom se sudija koji je tukao bolesnog čoveka, ne veštači. Moj suprug je mali čovek, ne utiče na sigurnost drugih. Ali ovaj čovek, koji je i dalje sudija, upravlja sudbinama drugih ljudi. A svi zanemaruju da je on, sudija koji je na slobodi, izjavio: „Onda sam ja iskoristio trenutak i pesnicom desne ruke udario okrivljenog po sred čela, od kog udarca se okrivljeni zaustavio što sam iskoristio da ga savladam, pa sam ga ja okrenuo, gurnuo na ogradu kućnog broja 106, gde je okrvljeni nalegao grudima na ogradu, a ja sam ga obgrlio tako što sam se držao rukama za ogradu i mojim telom gurao njega uz ogradu… Dok policija nije stigla nekih 6-7 minuta, ja nisam puštao okrivljenog iz mog zagrljaja.. a okrivljeni je vikao „Silovanje ljudi“.  Nigde ne navodi da je tih 6-7 minuta pravio pokrete telom da pokaže Žarku šta ga čeka u zatvoru. MISLITE LI DA OVOME NE TREBA DEBELO PSIHIJATRIJSKO VEŠTAČENJE?

Znači optužnica je samo prepisano svedočenje Šešića. Jer njemu se može verovati, a tužilac traži da se Žarkovo svedočenje odbaci. Šta raditi sa svedočenjem policajaca?  Gurnuti ga negde, kao i snimak video kamere?  A Šešić izjavljuje istog dana uveče nakon incidenta, da je u prethodnom periodu Grujića video dva puta u kraju, gde mi se nije obraćao, ali je gledao u mom pravcu i klimao glavom. (To su susreti gde ga je provocirao).  Imamo svedoke da ga je pri tim susretima provocirao, da ne govorim da se on svima žalio šta mu Šešić radi.

U izjavi pred Tužiocem kaže posle navedenih uvreda „u tom trenutku ja sam shvatio da mi je poznat ovaj čovek i setio sam se da je isti dolazio u Prvi sud, kada sam bio zamenik predsednika suda i postupao po pritužbama… Odjednom ga sada taj isti sudija Šešić ne seća i ne pominje susrete na ulici. Nije dobro razmislio u policiji pa mu je izletelo, gde izjavljuje:

„Žarko mi je poznat iz vremena… gde sam kao zamenik predsednika suda primao stranke po pritužbama, gde je isti nekoliko puta dolazio i sa kojim sam obavljao razgovor po pritužbama, gde je on stalno bio drčan i bezobrazan”.

U izjvi kod Tužioca izjavljuje: da je jedini profesionalni kontakt sa okrivljenim imao kao zamenik predsednika suda kada je postupao po pritužbama i da ga je primio SAMO JEDNOM U KANCELARIJI.

Moj suprug se, evo već 10 godina, dopisivao i služio svim pravnim sredstvima da bi dokazao da je nevino osuđen u slučaju jedne saobraćajne nesreće. Tu je priča tekla skoro identično sa ovom – razrađen sistem pakovanja. Ali moj Žarko nikada nije nikome pretio ili učinio nešto ni protiv Ognjanović Srđana, koji ga je isto skoro ubio, niti protiv postupajućeg sudije.  Da je on takav agresivac i zlotvor, kakvim ga Šešić predstavlja, valjda bi napao njih, a ne nekog sudiju kome se obraćao za zaštitu, a njih je bilo jako mnogo, sve do Ministra. Ali podneo je disciplinsku prijavu protiv Šešića, jer ga je fizički napao tokom prijema stranaka i izbacio ga napolje iz kancelarije.

Tretiraju kao ludaka samo zato što je tražio pravdu. Valjda je to u ovim sadašnjim uslovima stvarno nenormalno. Pri tom je u dopisu Visokom savetu sudstva od 13.11.203. god naveo:

„Posebno Vam skrećem pažnju na dopise zamenika predsednika suda Zorana Šešića i posebno na poslednji dopis od 21.10.2013. iz koga izbija bes i zloba.“

U policijskom izveštaju stoji da je Žarko uhapšen u ulici Jove Ilica, što nije tačno. Pozornici su samo uzeli podatke i napisali prekršajne prijave i uputili su ga da ide odmah u Hitnu pomoć, da uzme uverenje o povredama. Upozorili su ga da se čuva, jer se suprotna strana legitimisala kao sudija i komentarisali su njegovo ponašanje. On je i pored svega što je preživeo, došao kući, sredio se i otišao na posao, jer nije imao ko da ga zameni. Policija je uveče došla i uhapsila ga na poslu. Priveli su ga u stanicu milicije gde su ga ispitivali bez prisustva advokata i bez prava da telefonira. Tek me je kasno uveče kontaktirala službenica policije da me obavesti da je uhapšen i da je pas u stanu sam. Zvali su i firmu gde radi i maltretirali vlasnika, tako da dobije otkaz. GDE MI TO ŽIVIMO I KAKVI SU TO LJUDI?

I na osnovu čega je zamenik tužioca Snežana Bilalović odredila da je Šešić oštećeni, a Žarko okrivljeni? Svi dokazi govore da je Žarko oštećen, sudija daje iskaze gde sam sebe demantuje i samo je on merodavan da kaže istinu?  Ali oni se štite među sobom i očigledno je da su sudije odlučile da će da osvete svoga kolegu i tu nema pozivanja ni na istinu ni na logiku, ni na zakon.

Advokatica je napisala žalbu, na koju se nisu ni obazreli. Očigledno im se može. Tužilac zna da neće odgovarati za ovo, mada ima sve elemente krivičnog dela. A za onoga gore očigledno ne brine.

Molim Vas objavite izjavu policajaca i izveštaj iz hitne. Suđenje je sutra, tako da mislim da nema smetnje da se ove moje reči objave, jer će se suđenje završiti pre nego izađe tekst mog pisma.

Nada Aleksić,

supruga Žarka, koga skoro dva meseca drže u pritvoru, što je kriv samo što ga je veliki i snažni sudija suda države Srbiji pretukao bez razloga i bez presude.