Hrvatska kultura i srpsko poštenje

0
422

Vucic-i-Milanovic-620x330Od kako sam se jutros probudio čuo sam (ili pročitao) reč „ustaša“ najmanje 20 (i slovima dvadeset) puta.

Sve se sažima oko te strašne, jezive, sramotne reči i rečenice koja manje – više glasi „E, nek smo pokazali ustašama!“

Eh, narode…

Stvari su, zapravo, mnogo jednostavnije.

Zamislite se samo: Većina u ovoj zemlji doživljava socijal-demokratu iz Zagreba kao ustašu, a presvučenog radikala iz Beograda kao najvećeg Evropljanina. Ili, ako hoćete, EUropljanina.
I istoj toj većini nije bitno što do juče mnogi od njih nisu bili za tu Evropu, nego za Evro-azijsku uniju. Iako imaju člansku kartu trenutno najjače političke stranke u Srbiji.
Nešto tu ne štima, zar ne?

Zoran Milanović, premijer Hrvatske (sada već u tehničkom mandatu, jer je Sabor (tamošnji parlament) juče raspušten), poljuljanog ugleda i smanjenih izgleda da na narednim izborima pobedi i osvoji vlast pred jurišom HDZ-a, zaigrao je na nacionalnu kartu i potpuno bezrazložno zatvorio granicu sa Srbijom.

Da li su mu izbeglice/migranti/azilanti i dalje nadirali u zemlju? Jesu: kroz njive, kukuruze.
Pa čemu to onda?

Zato što – baš kao što mnogi ovdašnji „novinari“ i „urednici“ (o političarima da ne govorim) uživaju da Hrvatima kače epitet ustaše, sa one strane granice postoje oni koji smatraju da smo varvari i naravno četnici.

I dovoljno je pomenuti kako su Srbi varvari, a da se na licu velikog dela hrvatskoga pučanstva pojavi osm(ij)eh. Ili podigne obrva.

Dovoljno je pomenuti u Beogradu kako su Hrvati ustaše, pa da se takođe podigne obrva…
A Milanoviću, izbušenom najviše na nacionalnom programu, trebao je barem deo glasova tih braniteljskih snaga (tako se nazivaju) pa je „pokazao Srbima“.

Bez efekta.

S druge strane, Aleksandru Vučiću je ova situacija došla kao „kec na 11“. Zbog „Drugog carinskog rata“ sa Hrvatskom, kroz noge nam je proturio potpuno nezakonit ugovor o izgradnji Beograda na vodi. Na ovom sajtu smo objavili i analizu tog ugovora koju su uradili članovi udruženja Ne da(vi)mo Beograd.

Zbog „Drugog carinskog rata“ odluka Ustavnog suda da je smanjenje penzija u skladu sa Ustavom takođe je prošla gotovo bez reakcije.

Zamislite: u nekoliko zemalja EU je takva odluka proglašena neustavnom. Ali kod nas je to u redu.
Čak je i pravoverni Reformator Veliki dodelio packu šefu sopstvene odborničke grupe koji je rekao za „opoziciju“ da je peta kolona. E, to se ispratilo kao poseta pape Sjedinjenim Državama. A Babić je samo na pristojan način izgovorio ono što su nekadašni radikali govorili o opoziciji godinama: znate ono – strani plaćenici i domaći izdajnici…

A razgovori sa Bananom?

A pad vrednosti plata u prošlom mesecu za realnih 4.1 osto?

A još mnogo, mnogo toga?

Cirkus je upotpunio dolazak Johanesa Hana u Beograd koji nije hteo da kaže Milanoviću eksplicitno „to što radiš je protiv načela EU, diži rampe“, nego je rekao kako „u Evropi nema varvara“.
To je predstavljeno kao velika pobeda srpske diplomatije.

Ne ostaje mi ništa drugo nego da se smejem, jer znam da je hrvatski ambasador u Beogradu samo dan ranije odbio da primi protestnu notu – što je takođe pokazatelj nepoštovanja.

Igranje devedesetim će se nastaviti u narednih nekoliko meseci.

A vi – samo posmatrajte…

Aleksandar Bećić

Kolumnista

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime