Sudeći prema izveštajima domaćih medija i brojnih režimskih analitičara povodom novonastale krize sa susednom Hrvatskom – biće izbora. Sinoć tačno u ponoć uvedena je zabrana ulaska hrvatske robe u Srbiju. Ako zanemarimo da većina hrvatskih tajkuna svoju proizvodnju obavlja i u Srbiji, gde sem toga ima monopol nad većinom velikih trgovinskih lanaca, ovaj potez nije ništa sem jeftin politički marketing, taman pred izbore.
Aleksandar Vučić i njegovi sitni poltroni već danima pred svetom glume brižne humanitarce, ali ne preko svoje grbače već preko svog gladnog i osiromašenog naroda.
Zahvaljujući njihovim nenormalnim postupanjem u ovoj situaciji, ne samo da su zemlju doveli u stanje kolapsa, već su uspeli bez po muke da nam uvedu one sankcije kojima su nas prethodno godinama plašili, da bi nas mogle zadesiti ukoliko skrenemo sa evropskog puta.
Ma koliko mi nemali sipmatija prema Hrvatkoj i Mađarskoj u ovom slučaju njihovim liderima treba čestitati na vođenju nacionalne politike. Bez obzira što ni Mađarska ni Hrvatska nemaju potpisan ugovor o redamisiji sa ostalim zemljama članicama Evropske unije, niti azilanti žele da ostanu u pomenutim zemljama, lideri ovih zemalja odlično znaju koliko košta jedan dan brige o desetinama hiljada azilanata i ne pada im na pamet da u jeku ekonomske krize svojim građanima na leđa doturaju i ovaj apsolutno nepotrebni teret.
Novac koji se izdvaja za zbrinjavanje izbeglica ne ide iz džepa Evropske unije. Iako ona, Evropska unija najavljuje pomoć, koja uzgred nije dovoljna ni za sedam dana brige o azilantima. Primera radi Makedonija je za pomoć zbrinjavanja azilanata do sada od EU dobila svega 90 hiljada evra. Srbiju zvanično jedan dan brige o azilantima košta preko 20 hiljada evra. (1)
Napitanje novinara “Politike” upućeno Aleksandru Vulinu koliko košta jedan izbeglički dan Srbiju, Vulin odgovara: Košta mnogo, ali MI se ne bunimo!
Verujem da milioni onih koji pune budžet Srbije, a u njih definitivno ne spadaju domaći politikanti, ne svrstava sebe u to “MI” Vulinovo koji se ne bune. Posebno imajući u vidu sve teže ekonomsko stanje u Srbiji, gde plate i penzije sada već prećutno padaju, verovatno da se narod ne bi previše uzbuđivao, ali zato računi, cene osnovnih namirnica, komunalije vrtoglavo rastu.
Doduše, čak i u slučaju da hoćemo da se otvoreno pobunimo, ne sumnjam da bi vlast digla oružje na sopstveni narod ne bi li zaštitili lične interese kod zapadnih nalogodavaca, koje u slučaju azilanata očigledno već ostvaruju.
Nijedan evropski lider ne želi da prihvati azilante. Zanimljivo je da otvorenu antizbegličku politiku vode upravo one zemlje koje su i izazvale izbeglički talas uvedeći “zapadnu demokratiju”. Poput Amerike i Velike Britanije, čiji analitičari već sugerišu da je “obaveza” Srbije i da Srbija mora od sebe da načini tampon zonu za azilante, a da će oni rado prihvatiti desetak hiljada azilanata.
U prilog ovome, već smo čuli povernicu za ravnopravnost Brankicu Janković koja je na velika vrata uvela “mogućnost naseljavanja nekoliko hiljada azilanata u nenaseljena područja po Šumadiji”. Na žalost, imajući u vidu šta sadrži sporazum o readmisiji, i sadašnjeg stanja, trajni prihvat azilanata nije samo mogućnost – već realnost.(2)
Prvi je o tome govorio Aleksandar Čepurin, navodeći da postoji velika opasnost od toga da Srbija postane tampon zona i da srpski politikanti treba da razmisle koliko je pametna ludačka ljubav prema Evropskoj uniji koja očigledno razara nacionalne interese Srbije.
Na šta je odmah stigao odgovor britanskog analitičara Džejms Ker-Lindzija , koji kaže:
„To je očigledan pokušaj stvaranja anti-EU raspoloženja, a brinem se da bi, ako Srbija shvati da je broj izbeglica previsok i da ne može da se izbori sa situacijom, šira javnost mogla da počne da se pita zašto je Srbiji prepušteno da se bavi onim čime bi trebalo da se bavi Unija“. (3)
Lindzi dalje navodi da bi prihvat azilanata u Srbiji bio nagrađen otvaranjem poglavlja. On naravno ne daje odgovor zašto bi Srbija trebala da sanira probleme koje je upravo Britanija izazvala učešćem svojih “mirovnih” snaga na Bliskom istoku, kao ni zašto Srbija ne bi vodila nacionalnu politiku kao što to radi Britanija, Mađarska, Hrvatska i sve ostale zemlje Evrope. I šta to Srbija dobija otvaranjem poglavlja od Evropske unije?
Upravo ovo sadašnje stanje u kom se nalazi naša zemlja najavljeno je još pre sedam dana, kada je u Evropskom parlamentu dogovoreno da će Srbija biti mesto za koncentraciju azilanata.
Nakon odluke o zatvaranju mađarske granice prema Srbiji, što je EU blago iskritikovala ali je ujedno i odahnula, visoki predstavnik UN , Antonio Gutereš otvoreno izjavio:
„Potrebno je da u Srbiji brzo ustanovimo kapacitete za sistematski prijem (izbeglica) i verovatno za program relokacije – prebacivanja izbeglica u treće zemlje ukoliko Srbija bude primila veliki broj „, rekao je Gutereš obraćajući se članovima Odbora za spoljne poslove EP.
„Srbija će biti mesto na koje ćemo se koncentrisati, to je neizbežno. Ako ne upotrebimo Srbiju takođe kao platformu za relokaciju – odnosno prebacivanje u treće zemlje i za vraćanje u zemlje porekla – u tom slučaju imaćemo veoma velike probleme.“(4)
Ovde treba napomenuti još jedan otvoreno licemeran stav zapadnih poličara i to u slučaju bivšeg francuskog predsednika, Nikole Sarkozija, čija zemlja je učestvovala u svrgavanju Gadafija, i zahvaljujući čijoj vojsci je u Libiji sada pustoš, a koji je rekao:
„Trebalo bi otvoriti i prihvatne centre u zemljama severne Afrike, kao i u Srbiji ili Bugarskoj, jer te dve zemlje nisu u šengenskom prostoru.“(5)
Dakle, sve ovo daje jasniju sliku na trenutnu situaciju sa zatvaranjem granica sa Hrvatkom. Odnosno, naši politikanti su odlično znali za moguće posledice, ne samo moguće nego očigledne. Hrvatska kao mlada članica Evropske unije, debelo zadužena kod MMF i Svetske banke, ne bi smela bez odobrenja Zapada da postupa na način na koji je postupila.
Tako da je trenutno navodno prepucavanje u kom smo mi kao narod jedini gubitnici, unapred dogovoreno a da je “politika” koju trenutno sprovodi Vučićeva Vlada blago rečeno besmislena i smešna.
Zbog zatvaranja granica prema Srbiji od strane Mađarske i Hrvatske, nijedna od zemalja nemaju neku veću štetu, ali zato Srbija nastavlja da trpi, ipak to ne sprečava Vučića da i dalje drži otvorene južne granice i zove azilante da dođu u Srbiju gde su dobrodošli.
Rezimirajući celokupnu situaciju i brojne nesagledive gubitke koje ćemo tek početi da osećamo, od njegovih “zuba koje je pokazao Milanoviću”, kako navode režimski mediji hvaleći “oštrinu“, koja doduše nije trajala ni čitavih 24 sata, jer dogovori ne smeju da se krše, sem marketinškog trika za lakoumne birače u navodnoj, već izgubljenoj , bici za granice sve ovo je samo još jedna tragična predstava.
———————————————–
1)http://www.vaseljenska.com/
2)http://www.vaseljenska.com/
3)http://www.vaseljenska.com/
4)http://www.vaseljenska.com/
5)http://www.vaseljenska.com/
Vesna Veizović
