Hrvatska „UVREĐENOST“

1
593

U maniru „uvređene plavuše“ (bez namere vređanja lepšeg pola, jer je to odomaćeni izraz), hrvatski mediji i ličnosti komentarišu izjavu iz Beograda, da se do daljnjeg odlaže poseta faktora mira i stabilnosti u regionu, starom gradu Agramu (pardon, Zagrebu)!

Kao nebeski dar, pala je svečanost otkrivanja spomenika majoru Tepiću u Beogradu na vidno uznemirenu hrvatsku političku scenu, ustalasalu žustrom raspravom u saborskim klupama.

Priterani argumentima o oživljavanju neoustaštva, naročito spomen tablom u Jasenovcu, vrisnuše do neba na „povampirenje srpskog četništva“ koje vređa hrvatske „namere da podrži razgovore o svetloj budućnosti“, naravno pod uslovom da se brzopotezno zaboravi mračna prošlost, ali samo jednostrano, jer je hrvatski narod ni nema, kako tvrde razni eksperti za maglu!

Argumenti srpske strane, suzdržano i oprezno saopšteni, sa namerom da ne zaoštravaju već zategnute odnose, koje je dodatno cementirao predlog zakona o hrvatskim braniteljima i „srpskoj agresiji“, i to baš u trenutku kada vladajući koalicioni režim očekuju izbori u Beogradu, te je svaki potez vlasti na meti opozicije.

Predlog hrvatskog zakona, nije međutim nikakva novina u odnosima, jer je to podavno od reči do reči zapisano u Deklaraciji o domovinskom ratu, koju je sabor usvojio a da tadašnja srbijanska vlast nije ni zuba probelela, sve se nadajući da će za svoju kooperabilnost ipak dobiti veliku šargarepu iz Brisela, ali oćeš jest, zato će sadašnja vlast usvajanjem ovog zakona dobiti poveliku kamenčinu u međuodnosima!

Naime, u predlogu zakona decidirano stoji da je i BiH izvršila agresiju na Hrvatsku, ali i stav da je većina Srba iz Hrvatske podržala tu „agresiju“, a raspadajuća EU, ćorava i nema, nikako ne želi da vidi svoje greške, počinjene zlonamerno u procesu nasilnog rasturanja zajedničke države Jugoslavije!

Međutim, ovaj se zakon nije baš slučajno sada stavio na dnevni red, što pokazuje sled događanja naoko nepovezanih, ali kad se slože daju jasnu sliku, ko i zašto vuče konce! Ionako opterećene odnose, podgrejala je najpre spomen tabla sa pozdravom ZDS i to baš u „hrvatskom oporavilištu“ za Srbe, Židove i Rome, koja je izazvala burnu reakciju židovskih udruženja u svetu, što baš i nije bilo očekivano u tolikoj meri od postavljača, ali je odmah zalegla uticajna RKC i udruge branitelja na „prvoj crti odbrane hrvatstva“, kao da je pitanje biti ili ne biti, sad!

Verbalne note i razmena argumenata koji su potom usledili između Srbije i Hrvatske, pobedili su letnju vrelinu i brojne požare, ne smanjujući svoj tempo.

Ipak, čim najzad pažljivo ukloniše tablu da se ne daj bože i malo okrnji, podnese nekadašnji političar, ne slučajno iz HSP, predlog za referendum o načinu izbora predstavnika nacionalnih manjina u hrvatski sabor, tretirajući podobne kao bezmalo čipovanu marvu, a bez da usledi osuda takozvane „jake hrvatske antifašističke levice“.

Ne slučajno, upravo u to vreme u Evropskom parlamentu imenova je Ruža Tomašić, istaknuta članica šovinističke stranke HSP, na funkciju predsednika odbora za dodelu sredstava pristupnog fonda članicama i kandidatima EU, što pokazuje da se tako vrši i dodatni pritisak na najavljeni srpski pristupni „maraton“, jer izbegavaju „demokratske savete o usklađenosti“ (čitaj ispravno, odbijaju da uvedu sankcije Rusiji!).

Baš pred ovu nemilu briselsku epizodu, hrvatska NATO plavušica cvrkutala je u medijima da radosno očekuje posetioca iz Beograda, jer treba da se dogovore o rešavanju granice, nestalim u ratnom sukobu i još o nekoliko sitnica, pa da živimo kao sav normalni svet!

Ali, kad se pažljivo prouče ove „slučajnosti“, stiče se zaključak da se nisu slučajno pojavile.

Prvo, od samog početka oružanih,terorističkih napada hrvatskih paravojnih formacija ZNG na JNA i miliciju Krajine, uporno se tvrdilo iz EU da je u pitanju „srpska agresija“, a Hrvatska tada bila samo jedna republika u međunarodno priznatoj državi Jugoslaviji!

Srbi u Hrvatskoj, tamo gde su to mogli, odazvali su se na mobilizaciske pozive da u redovima ratnih brigada TO brane svoju Otadžbinu, a ne da vrše agresiju, a JNA je bila zakonom priznata jedina oružana sila, u čijim redovima je i TO i milicija u ratu.

Zato su hrvatske formacije bile nelegalne, te je reč o građanskom ratu, a nikakvoj agresiji.

JNA je imala zakonsko pravo i obavezu, da upotrebi brigade TO iz jedne republike po svom nahođenju na prostoru čitave Jugoslavije, te nema priče o nikakvim „agresorima“ iz Srbije!

Drugo, usvajanje zakona o braniteljima je samo hrvatski manevar da se prisili vlast u Beogradu da odustane od iznošenja argumenata za stvarnu pljačku Krajine posle VRA „OLUJA“, te bi se izvršilo nasilno poravnanje, stvarna pljačka za izmišljenu „ratnu odštetu“, naravno opet na srpsku štetu!

Treće, priča o nepostojećem problemu granice na Dunavu je planirana hrvatska pakost, da uz pomoć „međunarodne arbitraže“ otme deo teritorije Srbije, pritom joj otežavajući i status podunavske zemlje!

Problem sa promenom toka korita reke koja je državna granica, odavno je rešen, međunarodnim stavom da se granica određuje sredinom reke, te Hrvati uzalud sakupljaju stare posedničke listove još iz vremena Austro-Ugarske, pokušavajući međunarodnu arbitražu, pa da i to bude novi „jedinstven slučaj“ u primeru Srbije, jer će dobronamerna EU odmah zahtevati saradnju na delu, za eventualnu buduću članicu koju ipak tretira kao kokošku, a poznato je kako Srbi definišu tu živinu!

Hrvatska kao članica NATO poslušno izvršava svaki nalog, imaju vekovnu poslušnost u nasleđu, slušali su i Beč i Peštu, slušali su i Berlin i Rim, sada slušaju komandu iz Brisela, a imaju u nasleđu i mržnju naspram pravoslavnih Srba, uporno pokušavajući da silom nature stav da nisu počinili genocid nad njima, a usvajali antisrpske rasne zakone odmah po proglašenju NDH, i to aklamacijom!

Hrvati ne kriju svoju radost što su odabrani da budu natoovska okosnica u regionu, željni da ikako, ako okolnosti to omoguće, najzad popune „kiflicu“(žargon za geografski oblik njihove države), težeći da vrate onaj san iz vremena NDH kada je Banja Luka službeno proglašena za prestonicu, samo su ti pobunjeni Srbi onemogućavali preselenje institucija iz Zagreba!

Na njihovu veliku žalost, i ovog oktobra, u Beogradu će biti održana svečanost obeležavanja oslobođenja i to u prisustvu ruskog ministra odbrane, tako obeležavajući ratno bratstvo ruskog i srpskog naroda iskovano u krvi, i to kroz više vekova!

Tu sitnicu, ni „humani“ NATO, ni raspadajuća EU, a naročito Hrvati, ne praštaju Srbima!

Od onog režiranog holivudskog susreta između NATO plavušice i faktora mira i stabilnosti u regionu, na Batinskom mostu tačno u podne, kada su odabrani novinari pisali da nastupa era budućnosti, koja će sinuti kao polarna svetlost, plavušica ne prestaje da daje provokativne izjave, ali je napokon „Dara prevršila meru“ kako Srbi kažu, te je zaista ogoljena hrvatska uloga u „disciplinovanju“ Srba za potrene novohrvatskih gospodara, koji baš i ne kriju svoje namere, te se upravo spušta gusta polarna pomrčina na hrvatsko-srpske odnose, najavljujući dugu polarnu noć!

Vladimir FROLOV

fsksrb.ru

1 KOMENTAR

  1. Da pojasnim : Kolinda Grabar Kitarovic je otkazala predvidjenu posetu Srbiji zbog neodmerenih i uvredljivih izjava Alekasandra Vulina. Kad god stigne, taj covek ubacuje cepanice u vatru srpsko-hrvatskih odnosa.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime