Hvala PISI

0
239
Foto: Slavica Miletić, printscreen (pescanik.net)

Ako se čitalac brinuo, može da odahne. Srbija je stabilna zemlja. Barem ako je suditi prema konačno pristiglim rezultatima sa PISA testiranja iz 2018. Gotovo u brojku ti rezultati testiranja kompetencija domaćih učenika iz matematike, prirodnih nauka i pismenosti poklapaju se sa rezultatima iz 2012. Srbija je onda bila 43, danas je 45. Istina, onda su na test izvedeni đaci iz preko 60 zemalja, dok ih je ovaj put bilo iz gotovo 80. Pa onda bolje zvuči kad kažete 45. od 79, nego 43. od 60 i nešto. Ali, činjenica je da je Srbija, što se obrazovanja tiče, zakucana u mestu i ne mrda.

Čitalac će se setiti da je Srbija preskočila testiranje iz 2015. Tada se spekulisalo da stvar nije bila samo u tome što je nedostajalo novca da se sprovede ispitivanje. Naprotiv, izgleda da je bila prevagnula odluka ondašnje vlade (sa sadašnjim nelegitimnim predsednikom republike na čelu) da se ne dozvoli još jedno u nizu međunarodnog brukanja domaćeg obrazovnog sistema. Pošto je odahnuo, čitalac ponovo može da se suoči sa istinom: Srbija stabilno propada.

Sve to, naravno, pod uslovom da verujemo da su rezultati PISA testova relevantni. Ovde smo već razgovarali o tome. Zato sad treba da se fokusiramo na nešto drugo. Ako se s dobrim razlozima i može sumnjati u motive, načine i rezultate tih testiranja, van svake sumnje je činjenica da su i prethodni ministar obrazovanja Srđan Verbić i njegov aktuelni naslednik Mladen Šarčević sebi za cilj postavili da Srbija na PISA testovima mora bolje. Dolazak Verbića na mesto ministra prosvete bezmalo se slavio zbog toga što je on bio autor jednog zadatka za probni test za PISU. Kao takav, verovalo se, on će pomoći da se Srbija podigne na rang listi PISE.

Da Vas podsetimo:  Roditelj 1, dete 2

Videli smo, nije se desilo. Ali se barem izbeglo brukanje sitnim šibicarenjem ondašnje vlade. Za razliku od Verbićeve kakve-takve kompetencije za realizaciju makar i krivo postavljenog cilja, Šarčević je u ministarstvo prosvete doneo buku i bes. Novi ministar se nalupetao iz sve snage. Od toga da domaća prosveta hvata korak za svetom, preko uvođenja male i velike mature, do nigde viđenog, autentično srpskog testiranja na svake dve godine, što će domaće srednjoškolce konačno osposobiti za uspešno rešavanje međunarodnih testova.

Na sve to, Šarčević je prošle godine, pred samo testiranje, obznanio i da su prethodne 2017. đaci vežbali da rešavaju PISA testove. Tako se stvorilo očekivanje da će na testovima iz 2018. ukupni rezultat Srbije biti znatno bolji. Dakle, ništa od toga. Iz ugla dobronamernog čitaoca, reklo bi se, dobro je što rezultati nisu još lošiji nego što su bili. Pre nego što se vratimo na to, da zaključimo: koliko god da su sumnjivi, rezultati najnovijeg PISA testiranja nedvosmisleno su potvrdili nekompetenciju, nesposobnost i prevarantsku prirodu tekućih vlasti. Čak i kada sami sebi postave besmislen i ne previše težak zadatak, oni nisu u stanju da ga realizuju.

Da ponovimo još jednom, ovde ne elaboriramo samu ideju PISA testiranja, nego merimo učinak prosvetnih vlasti unutar parametara koje su one same sebi postavile. Rekli su, Srbija može i mora bolje na PISA testovima. Niko to od njih nije zahtevao. Ali, kada su već rekli, sada možemo da vidimo i šta su uradili. Dakle, ništa. Par godina praznih priča i šupljeg busanja u prosvetne grudi.

Za to što rezultati na testovima nisu još i lošiji, pak, treba zahvaliti samim prosvetnim radnicima. Zadivljujuća je njihova otpornost na štetočinstvo tekućih vlasti. Ta vlast im naprosto ne dopušta da budu bolji, to jest da rade svoj posao bolje, a sigurno je da to mogu. Ali, sa svim svojim idiotskim merama, od priglupe digitalizacije, preko platnih razreda, do stalno novih najava testiranja, ova vlast ne uspeva da spusti prosvetne radnike ispod standarda koje oni sami održavaju. Ako ni za šta drugo, onda zbog toga vrede rezultati koje smo upravo dobili. Kao što pokazuju pogubnu nesposobnost – u ovom konkretnom slučaju – prosvetnih vlasti, oni pokazuju i posvećenost poslu prosvetnih radnika uprkos očajnim prilikama u kojima obrazuju decu.

Da Vas podsetimo:  Stari zakon se nije ni ohladio, a majke traže novi

Ako ih je Verbić i slomio, okončavši njihov štrajk nezakonitim merama, Šarčević ih ipak nije dotukao. Kao po pravilu, sada već iz godine u godinu više desetina hiljada ljudi u susednoj Hrvatskoj izlazi na ulice da bi podržalo zahteve prosvetnih radnika. Istu podršku zaslužuju i domaći nastavnici i nastavnice. Ako smo i skloni da posumnjamo u ovdašnje prosvetne radnike, rezultati sa PISA testova pokazuju da za to nema razloga. Oni ljudi rade sve što mogu. Rezignirani čitalac će sada dobaciti – pa i Šarčević radi sve što može, ali naopako.

Dejan Ilić
Izvor: Peščanik.net

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime