Ko god je pomislio da će Bojan Pajtić i resto jahača demokratske apokalipse sedeti skrštenih ruku nakon svetogrđa na Cvetnom trgu, kad je Vučić svečano otrkio spomenik Borislavu Pekiću, pomalo razočaran u vajara kojem je lepo objasnio: “Vidi, nemam ništa protiv da na prvi pogled liči na tog Pekića, ali već na drugi bi trebalo da asocira na mene u onoj pozi kad besane noći provodim sedeći na krevetu i zamišljeno gledam kroz prozor u bolju budućnost, koju već za dve godine očekujemo najkasnije za četiri…”- taj se grdno prevario!
Naime, demokrate se možda jesu ogrešile o Pekića, ali i Pekić o njih što nije grčevito držao onu plahtu ne dozvoljavajući da je Vučić povuče, ali su već sutradan na sred Vračara, nedaleko od Hrama Svetom Savi svečano otvrili ulaz zgrade, tačnije pastisrke čakmare, sazidane na “pašnjaku prve kategorije” koji je Dragan Šutanovac, iako “pradedovinu”, nesebično darivao za spomen objekat koji naizgled podseća na stambeni od nekoliko hiljada kvadrata, ali je zapravo tek spomen soba, sobičak, u slavu demokratije u Srbiji, same stranke, i još jednog od njenih osnivača- Dragoljuba Mićunovića, potpredsednika vlade u senci i jedinog živog svedoka trenutka kada se prvi Krkobabić uspravio na dve noge i oformio upravni obor u doba jure!
– Čast nam je i zadovoljstvo da otkrijemo Mićuna, doduše delimično jer mu zebu krsta i ubi promaja pa će samo na kratko izviriti zbog fotografisanja, ali ako budete uporni i sačekate možda će se pojaviti još koji put- kad ogladni, ili ako načuje: “Ajmo svi na blagajnu, stigle dnevnice”…- naglasio je Bojan Pajtić, otkrivši na kratko Dragoljuba Mićunovića u sedećoj pozi, dok je Dragan Šutanovac na pradedovskim dvojnicama izvodio “Nizamski rastanak”, čuvenu melodiju komponovanu u slavu nedavnog sastanka kada su nekadašnje demokrate pokušale da se spoje u jednu pazl slagalicu, koja bi na posletku ličila na nešto između Pepeljuge i Vilerovih “Konja na pojilu”, no…
Kako do čuvenog ujedinjenja božanski demokratskih čestica nije došlo, nekadašnji predsenik Srbije i aktuelni lider jedne od stranaka za poneti- Boris Tadić nije prisustvovao ceremoniji, već je ogrnut u čaršav i u pratnji Čedomira Jovanovića svečao otkrio sebe u parku nadomak Predsedništva Srbije, čučeći između dve tuje kako ga obezbeđenje ne bi primetilo i oteralo iz parkića!
Nakon što je ceremonijalno otkrio čaršav i poplašio neke babe sa klupe, koje su manito počele da beže i zaurlavaju: “Egzibicionista, egzibicionista…”, Tadić je utrao u Predseništvo, baš u trenutku kada je Toma Nikolić prelistavao katalog pogrebnog preduzeća, birajući sanduk na kojem će potisati ukaz o aspuštanju parlamenta i vandrednim izborima, dok je gospa Dragica pravila cvetni aranžman, sećajući se srećnih dana u Kragujevcu, kada bi se Tomislav vratio s posla, ostavio lopatu u kadu i rekao: “E, vala, dosta mi je ilovače, Dragče der nazovi neki fakultet i vidi šta gde mogu do ponedeljka da diplomiram, al posle tri, do tad su sahrane”?..
Svečana otkrivanja su, dabome, nastavljena, pa je tako ministar Tasovac otkrio da ipak ume da govori i brže- bolje zaćutao da se ne pročuje; Maja Gojković je otkrila da već tri godine nije promenila stranku izneverivši svoje principe; Siniša Mali je svečano otvorio još jednu slavinu za “Beograd na vodi”; Vuk Drašković je otkrio da će opet na listu sa SNS-om, mada je želeo samostalno da izađe na izbore ali se razočarao u Vuka Draškovića čuvši šta nudi kao poltički program; tablodi su otkrili da će biti akcije “Rezač 2”, koja nema nikakve veze sa kampanjom, samo se pogodilo da u proleće afere i krimilaci procvetaju ko muškatle; Dačić polako otkriva da će posle zbora imati viška vremena za šetanje Kaletom, što u prevodu sa turskom znači: “Buco, probamo za film, biće i za tebe mesta u vladi, samo sutra”; a narod je svečano otvrio nove rupe na cipelama, u želudcu i na kaišu, uz svečano otkrivanje da u novčanicima nema ništa, izuzev fotografija porodice i eventualno 20 dinara, koliko da džeparoši ne kunu kad ukradu novčanik…
Dakle, sve je počelo s Pekićem, pa nek se s njim i završi- otkrio ga je Vučić, obećavši da se neće zaistaviti na njemu, već se svakog talenta kojeg otkrije lično stipendirati i pomoći u daljoj karijeri!
– Evo, čovek je na pravdi Boga toliko godina bez posla, a dosta talentovan pisac mogu vam reći! Lično ću se postarati da mu se što pre nađe adekvatno radno mesto među botovima, kako više ne bi bespolen i zamišjen sedeo ovde na hladnom betonu, iako smo povećali penzije i pružili mogućnost starijima da uživaju u “trećoj mladosti”, koja nije postojala za mandata prošlih vlasti! Kod njih si samo jednom mogao da budeš mlad i to je to, nisu imali viziju da si mlad onoliko koliko se osećaš, jer ti je isključena struja zbog mizernog duga pa ne možeš da se istuširaš, no”…
A, Pekić, Pekić je mudro ćutao i slušao, nadajući se da će neko ljubazno vratiti plahtu preko njega!
Otkrili su ga oni koje je pokušavao da razotkrije, a bagatelisali oni koje je na nesreću uspeo da otkrije…
Mihailo Medenica
Dvaujedan
