I što mi je uopšte kriva ta kineska robna kuća?

0
268

Samo da vam kažem. Nemam ja nešto posebno protiv otvaranja te kineske robne kuće. Nije ni prva ni poslednja koja se negde otvorila. Ustvari više me je pogodila neka druga vrsta simbolike koju mogu razumeti samo oni koji su bar jednom u životu ušli u onu pravu, sjajnu robnu kuću, koja je bila nakrcana najkvalitetnijim proizvodima iz cele tadašnje Jugoslavije. E, baš na mestu te prave pravcate robne kuće nikla je kineska. Ta simbolika da je nekada u mom mestu mogao da se kupi najbolji frižider Gorenje ili televizor Ei Niš, najkvalitetnija trikotaža  Kluz, Mura, Rašica, Varteks, divni štofovi, pamučni veš iz Ivanjice, lonci Metalca, najbolja kozmetika, ploče, kasete…..i to samo jednim ulaskom u staru robnu kuću, a da je sada tu izložen najjeftiniji kineski bofl, to je ono što me je pogodilo. Predstavilo je u jednom potezu svu tugu i propast naših života od onih dana do danas.

Kada se samo setim tih trgovaca koji su do u sitnice poznavali svoju robu i znali da vam je preporuče i odaberu. Za mene je posebnu važnost imalo i to što je jedna od njih bila i moja baba tetka Ivanka Garčev. Često sam navraćala u taj, za mene u to vreme bajkoviti prostor novih, sjajnih stvari. Tu sam se malo motala oko Ike, kako sam zvala baba tetku, a onda kretala u obilazak lepo uređenih gondola i polica kao da obilazim neku veličanstvenu izložbu.

„ Onda su došle devedesete. Tužne i nesrećne….“ što bi rekao Balašević pogađajući,kao i uvek, suštinu svega i „Sve je otišlo u Honduras….“, kako bi to Đole objasnio. Tako je i naša robna kuća otišla. Ispraznila se. Dugo nije mogla da nađe novog stanara. Ogromni stakleni izlozi su služili kao panoi za predizborne kampanje ili najave novih koncerata nepoznatih pevaljki. Uselila se Ideje, pa odselila.

I na kraju kao kruna tog trnovitog puta te sasvim obične ali meni i verujem mnogim drugima vrlo drage robne kuće useljava se kineska robna kuća.

Ne znam.

Da su od nje napravilo bilo šta drugo. Poslovne kancelarije. Stanove. Igraonicu. Restoran. Ne bi mi tako teško palo, ali na mestu gde je nekad bio pravi ukras našeg mesta sa divnim, kvalitetnim, mirišljavim stvarima sada se nalazi najočigledniji prikaz naše propasti.

I to je danas bio glavni događaj u selu. Čerka me još juče pitala jel može na otvaranje. Kad se nisam šlogirala. E, majku mu. Ja išla na otvaranja izložbi u nacionalnim galerijama, svetske premijere filmova, muzičkih hepeninga klasične muzike na Kolarcu a njoj glavni doživljaj otvaranje kineske robne kuće. Šta ću, pustila sam je. Nije ona kriva što je tako.

A na repertoaru: sintetičke loše krojene ultra kurvanjski kratke haljine, kartonske cipele i patike, koje se raspadaju na prvoj kiši, najnekvalitetnija šminka, plastični džemperi, veštačko cveće i jelke, bižuterija…E, tugo.

Znam

da ljudi uglavnom nemaju para za skuplje stvari. Jedva nakupe i za to. Kada im govorim da za iste pare u Novom Sadu ili Beogradu mogu kupiti mnogo kvalitetniju robu, odgovaraju da nemaju ni para ni vremena za put i da im se ne isplati da putuju zbog jednih cipela u Novi Sad ili Beograd. Šteta je samo što ne žele da prihvate to da će se ove kartonske raspasti posle prve kiše. Da će se izguliti, izobličiti, da će im se odlepiti pola đona, da će one za koje daju samo nešto malo više kod dobrog proizvođača sigurno isplatiti svoju cenu dužim nošenjem i udobnijom podlogom za nogu. Ali ih razumem.

Ta jadna bespomoćnost i zatoreni krug nemaštine i nekvaliteta, to je ono što boli mnogo više od same činjenice šta se nalazi u nekom prostoru.

I zato evo otvoreno kažem svima -Baš mi je žao što se na mestu naše stare robne kuće otvorila kineska robna kuća.

A i ubi me taj karakteristično neprijatan miris njihove robe. Baš me zanima šta će biti sledeće posle njih. Ko zna možda dočekamo bolja vremena bez kineskih robnih kuća.

Nevena Subotić
Izvor: nevenasubotic.blogspot.com

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime