Dok ministar zdravlja pokazuje javnosti donirane najskuplje laboratorije i aparate, na kojima nema ko da radi, jer su stručni ljudi pobegli u inostranstvo, stvarno stanje u srpskom zdravstvu je porazno: pacijenti gladuju, bez higijenskih su uslova boravka, a zaposlene terorišu jurišnici Srpske napredne stranke. O tome govori i pismo koje su nam dostavili zaposleni.
VD direktora dr Ivana Karličić Stašević na funkciju je stupila u septembru 2017. Zaposleni ni slutili nisu da će za tako kratko vreme od Klinike napraviti repliku „Doma za smeštaj starih lica“! Odmah po dolasku na funkciju rukovodeća mesta je poverila sebi bliskim ljudima, ne samo zaposlenima na Klinici, nego i one sa kojima je sarađivala u njenim privatnim domovima za smeštaj starih lica. Neki su bili angažovani pored posla u Klinici dr Laza Lazarević i u privatnim domovima kao dopunsku delatnost .
Zanimljivo je da je na mesto pomoćnika direktora za nemedicinske poslove postavila dipl ecc Bojanu Smiljković, inače suprugu funkcionera SPS-a, koja je upošljena na ugovor o radu na određeno vreme, pod čudnim okolnostima.
Naime, kabinet ministra zdravlja je dao saglasnost da Klinika uposli diplomiranog ekonomistu, ali uz obavezu da VD direktora pribavi saglasnost od „Komisije za kadrovska pitanja“ koja je osnovana pri Ministarstvu zdravlja, sa ciljem da se transparentno i racionalno postupa kod zapošljavanja nemedicinskih radnika u resoru Ministarstva zdravlja.
Nije poznato da je VD direktora tražila pomenutu saglasnost, a mesto pomoćnika je poverila osobi koja radi na određeno vreme do šest mesec, i što nije ranije bila praksa. U Klinici je pre dolaska B. Smiljković postojalo četvoro zaposlenih, sa istom kvalifikacijom.
Pomenuta Smiljković kao dokaz o stečenom obrazovanju donela je diplomu sa fakulteta u Bugarskoj, nije poznato da li je diploma nostrifikovana. Inače svekar pomenute je bio ambasador SRJ u Bugarskoj. Odmah po dolsku na funkciju svoju rođenu sestru i zeta postavlja na rukovodeća mesta i ako nemaju zakonom predviđeni broj godina radnog staža predviđen za te funkcije, minimum je pet godina radnog iskustva kao lekar specijalista.
U prvim danima mandata VD direktora od resornog Ministarstva Klinici su odobrena sredstva za prijem medicinskih tehničara u radni odnos, što je bilo prijatno prihvaćeno kod velikog broja zaposlenih, jer je do tada Klinika bila u uzlaznoj putanji i ličilo je da se radi na podizanju kvaliteta usluga za lečenje pacijenata, što je verovatno i bio cilj nadležnih iz resorne uprave.
Problem i neverica su nastupili kada je jedan od članova komisije za prijem u radni odnos imenovan Goran Mladenović, inače glavni tehničar prijemne službe, sa završenom srednjom medicinskom školom pozicioniran je visoko u strukture jednog od sindikata i obavlja poslove instruktora u jednoj privatnoj medicinskoj školi, polaznici škole praksu obavljaju u Klinici dr Laza Lazarević.
Prioritet i glavna „kvalifikacija“ za prijem u radni odnos bila je diploma te škole, period za koji su polaznici ostvarivali diplomu je rekordno kratak. Najbliži srodnici aktivista sindikata koji predstavlja Goran Mladenović su po tome konkursu primljeni u radni odnos, a imali su završenu privatnu medicinsku školu.
Tako su radna mesta medicinskih tehničara poverena braći, sinovima i kćerkama članovaizvrsnog odbora sindikata, i ako su do skoro radili kao mesari, vozači ili birotehničari,diplomu te privatne škole su pribavili u kratkom roku. Pominje se da je zapošljen sin jedne od estradnih umetnica koji je do ubrzanog školovanja u privatnoj školi za medicinske sestre- tehničare radio kao građevinski radnik.
U Klinici je veliki odliv medicinskih sestara i tehničara, često odlaze u inostranstvo, njihova mesta zauzimaju školovani na sumnjiv način. Veći broj glavnih medicinskih tehničara na odeljenjima u Klinici nema završenu Višu ili Visoku zdravstvenu školu, ta mesta obavljaju srednjoškolci koji žele vlast i ako znaju da za to nisu kvalifikovani.
U prethodnoj deceniji o trošku Klinike izobrazovan je veliki broj Visokih strukovnih medicinskih tehničara, ali nisu spremni da krše etičke norme, pa im rukovodeća mesta nisu nikada ni poverena, na taj način je osujećena namera Ministarstva da se nivo zdravstvene nege podigne u korist kvaliteta.
Kroz Kliniku se proneo glas da je VD direktora odobrila i uplatila sredstva za školovanje Gorana Mladenovića u inostranstvu, što je protivzakonito i neracionalno, jer u Srbiji postoji više obrazovnih ustanova koje školuju kadrove za taj obrazovni profil.
Nije poznato da je resorno Ministarstvo odobrilo plaćanje školarine pomenutom medicinskom tehničaru. Zaposlenima je sve to bilo čudno , a neretko su bili svesni da VD direktora „kupuje mir sa jednim od sindikata“ ostala tri sindikata trpe pritisak i odliv članova. U isto vreme predstavnici drugih sindikata bivaju pomereni sa svojih radnih mestana slično kategorisana radna mesta, verovatno kao upozorenje!
U celom direktorovanju VD direktora vrši stalne pritiske na zaposlene koji se ogledaju u čestim smenama dotadašnjih rukovodilaca. Na njihova mesta su dovedeni manje ili nedovoljno iskusni, ali dovoljno saradljivi kadrovi. Često otvaranje nekih afera imalo je kao ishod smenu rukovodilaca toga odeljenja, afere bi odmah stale jer su imale i cilj da opravdaju postupak koji sledi.
Zaposleni na mestima servirki i spremačica odmah po dolasku VD direktora trpe pritisak i to traje do danas. Obavljali su u isto vreme više nespojivih poslova – na primer, bile i servirke hrane i spremačice.
Po nalogu inspekcije ta zanimanja su razdvojena, ali ostao je mali broj zaposlenih što je rezultiralo odsustvom sa posla zbog bolesti u do tada neviđenom broju. Razlog je umor i iscrpljenost i pogoršanje hroničnih bolesti kod zaposlenih.
Racionalizovan je broj zaposlenih do toga nivoa da zaposleni na tim mestima rade ceo dan, a ne 7-8 sati dnevno, što je predviđeno zakonom, jer sa tako malim brojem radnika nemoguće je napraviti raspored rada, a da njihovo vreme za rad i odmor bude u zakonskom okviru.
Takođe posao spremačice u Sektoru Padinska Skela popodne ne obavlja niko a menadžment to ne vidi kao problem i rizik za boravak zaposlenih i pacijenata. Na to stanje se ne žale rukovodioci odeljenja jer su poučeni iskustvom onih koji su kolegijalno ukazivali na propuste i ubrzo bili smenjeni sa rukovodećih radnih mesta, ili bili premešteni na druga radna mesta.
To svakodnevno premeštanje zaposlenih, bliskost VD direktora sa sindikatom iznošenjem na kolegijumima da za postupke ima apsolutnu podršku ministarstva, zaposlene je dovelo u poziciju straha.
Rad Klinike koja je i obrazovna ustanova se srozao, strategija za zaradu je postalo smeštaj lica na ,,čuvanje „uz zvaničnu materijalnu nadoknadu. Pacijenti ili njihovi srodnici su u obavezi da za uslugu pribave uput nadležnog fonda za lečenje, a uz to vrše doplatu na zvaničan račun Klinike, o tome potpisuju ugovor i za istu uslugu Klinika ostvaruje zaradu po dva osnova. Ta sredstva se troše na način poznat menadžmentu Klinike.
Štednja je naložena na svim nivoima, ali ne da pacijenti budu gladni i da se štedi na higijenskim sredstvima, pa da se za pacijente i zaposlene ne obezbede ubrusi ili toalet papir i slične potrepštine.
Na početku 2018. godine računi za službene mobilne telefone zaposlenima su povećani i za duplo, što je bilo čudno većini. Dilema je brzo razrešena za uži krug rukovodilaca kupljeni su skupi „ajfon“ telefonski aparati pod devizom „za 1. dinar“.
Svima je poznato da se u tome slučaju operateru mora uvećati promet u saobraćaju do nivoa da može opravdati cenu telefonskog aparata za 1 dinar. Pomenuti telefoni nisu vidljivi u prometu knjiženja, ali su vidljivi u otpremnicama i službi za likvidaciju, što ukazuje na naum onoga koje to naložio. Pominje se veliki iznos, vrednosti desetak aparata iznosi oko 800.000 dinara. Možda su troškovi i veći jer su se mnogo uvećali troškovi za mobilnog operatera u saobraćaju.
Taj novac bi rešio mnogo problema u funkcionisanju Klinike, koja je u dugovima do guše. Za sve račune spoljnjim saradnicima Klinika kasni sa isplatama pa i duplo duže od projektovanog ugovorom. U Klinici su česte i krađe, o tome se obavesti MUP, a za ishod istrage niko ne mari. Pohlepa za skupim telefonskim aparatima probudila je revolt i srušila iluziju da se štedi kako bi Klinika izašla iz duga!
Jasan je nepotizam i želja za ostvarenjem dobiti pojedinca, a na teret svih zaposlenih kao i pacijenata. Saradljivo osoblje koje je u manjini za svoju lojalnost dobija pravo na prekovremeni rad u iznosu od 40 sati mesečno. Neretko se taj rad i ne ostvari. o tome su ranije pisali mediji.
Na ovaj način obaveštavamo nadležne i javnost da izvrše proveru navoda i da spreče samovolju malog broja ljudi kojima je klinika izvor za ostvarivanje privilegija bez osnova.
©Geto Srbija
materijal: List protiv mafije
