Ideali

2
547

U Zagrebu je, kao što je bilo i očekivano, podignut spomenik Franju Tuđmanu. Ne bi ovaj potez nikoga čudio da se ona koja predstavlja Hrvatsku nije raspričala onako kako jeste, pa navela da je Tuđman hteo da ostvari „ideal ljudskih prava“!

Ne znam od kada je „ideal ljudskih prava“ nešto što se vezuje za čoveka koji ih je celog svog političkog života samo kršio. Ispada da je pravo svakog čoveka, tačnije svakog Srbina, po Tuđmanu, da bude proteran, silovan i ubijen. Zašto ova „prava“ nije primenjivao na Hrvatima ako su ona prava svih ljudi?

Govorimo o „istoričaru“ koji je više puta optužen za plagiranje radova. Kolinda Grabar Kitarović je dodala i da je Tuđman „bio izložen progonu, jer je znao da se bez žrtve ne može ostvariti ništa veliko“! Franjo Tuđman je bio izložen progonu tadašnjih vlasti, jer je bio jedan od pionira istorijskog revizionizma na ovim prostorima tako što je u svojim „delima“ umanjivao broj stradalih Srba, a u svojim nedelima kao predsednik ih je uvećavao, npr. Olujom.

Još neki od govornika, učesnika, ili saučesnika, rekli su kako je Tuđman „okupljajućom politikom postavio temelje hrvatske države“. Ne znam kako ijedna nacija može da se ponosi onim koji ujedinjuje razjedinjavanjem, tačnije proterivanjem.

Takav jedan mirotvorac, lider za ugled, političar svetskog kova, istoričar, ideal ljudksih prava, na Brionima je govorio o tome kako se moraju preduzeti akcije da Srbi nestanu! A onda je, nakon Knina, održao čuveni govor o tome kako su Hrvati isterali Srbe kao da ih tamo nikada nije ni bilo i kako Srbi nisu stigli da pokupe ni svoje gaće.

Kako mi da očekujemo da imamo normalne odnose sa nekim ko slavi onoga zbog kojeg nas tamo više nema? Kako da se nadamo nekakvom pomirenju ako su naše razlike sa njima oduvek bile iscrtavane krvlju, i to srpskom? Na čemu da gradimo normalne odnose? Na jamama? Na maljevima u srpskim glavama? Na srbosecima? Na Jasenovcu i Gradiški? Na Velebitu? Na kamama? Prima li se prijateljstvo ako se zaliva krvlju jedne strane? Znate li vi neke prijatelje koji se međusobno proteruju?

Možemo li prijateljstvo graditi na grafitima „Ubij Srbina“, „J…t ćemo srpsku djecu“, „Srbe na vrbe“ i ostalim željama devijantnog dela hrvatskog naroda? Hoćemo li da gradimo prijateljstvo na Tuđmanu? Da li će pomoći Budakova zaostavština ili Stepinčeva? Je li ključ pomirenja u onoj poklanoj deci i silovanim i poklanim ženama?

Mislim da bismo možda i imali šansu sa izvinjenjem ili bar sa osećanjem stida sa hrvatske strane. Ali, o kakvom stidu ja pričam kada je podignut ko zna koji po redu spomenik Tuđmanu…

Znate šta, nastavite vi sa svojim „tumačenjem“ istorije, ali nemojte biti tako odmereni i spomenite barem jednom demokratiju jer u nju trpate sve što vam treba da sebe opravdate.

I nemojte biti licemeri. Ako već dižete spomenik Tuđmanu, izvajajte negde Hitlera, Musolinija, Pavelića, Budaka, Luburića, a možete i Tita da vam bivši predsednik ne bude usamljen. Ipak su i oni zaslužni za nestanak Srba – oprostite za izgradnju „ideala ljudskih prava“.

Milan Ružić
Izvor: iskra.co

2 KOMENTARA

  1. Bre Milane,Srbine,a čemu čuđenje.Nego,kako bi bilo da se problem počne rešavati u Srbiji,a ne u Hrvatskoj.Nije li Srbija okupirana 1941 od nacista i ostalih,pa 1944 od komunista.Nisu li komunisti sa Srpskim poreklom po zadatku skrivali a i danas skrivaju Srpska stratišta.Nije li jedno od tih Stari Brod i Miloševići,gde ustaše jura francetića što pobiše,što poskaka u Drinu bežeći ispred tih zveri.Nisu li ti komunisti Srpskog porekla prihvatili titovo naređenje da se o tim zločinima ne sme govoriti,zbog njihovog bratstva-jedinstva.Nisu li o tome titovi komunisti ćutali i terali u zatvor,svakog ko bi to pomenuo,do rušenja Berlinskog zida.Nisu li i dalje mnoga stratišta neobeležena.Nisu li svaki dan ovi na vlasti a i oni predhodni citirali njihovog voljenog tita,nazivajući ga roditeljem,a čuvajući ga dan danas kao faraona,valjda za to što su pobili više Srba nego nemci i bugari od 1941-1944.Dok titovi komunisti drže Srbiju pod okupacijom,nema šta da se rešava van,već prvo ovde.Do 1944,su svi hrlili u Srbiju i kod Srba,od 1944 svi beže odavde i od Srba.To je istina.Ne naseljava arape franjo tuđman već komunistički naslednici u beogradu.Ne branim Kolindu,ali oni brane sebe.

  2. @Ne znam kako ijedna nacija može da se ponosi onim koji ujedinjuje razjedinjavanjem”

    To što autor “ne zna”, ne znači da oni ne znaju. Mi jednostavno ne možemo da shvatimo da neki šef države, političar, radi u korist svog naroda – sve, ali baš sve! Zašto ne možemo da shvatimo? Zato što mi, od Miloša Obrenovića nismo imali takvog i, ograničeni kakvi jesmo, nećemo ni imati, jer ga ne zaslužujemo. Članak je potpuno promašen. Govori se o tome kako mi vidimo postavljanje spomenika Tuđmanu. Ko nas pita? Šta se to nas tiče? Od kakvog je to značaja za nas? Narod koji je pristao da bude evropska deponija toksičnog i nuklearnog otpada, ali takođe i ljudskog i kulturnog i duhovnog, tek treba da zasluži pravo na svoje mišljenje. Za početak, predlažem da očistimo tok Južne Morave od plastičnih kesa i flaša jer se samo po tome poznaje da je tu nekad bila reka. Uporedo s tim, da se očiste školski programi od gluposti počevši od Prešerna, preko Gundulića do partizanskih pesnika, Čokalija, onih osunećenih i onih što otrov liju i u lice nam se smeju, decenijama, a mi ih slavimo, kao što je na primer Alkibijad Nuša, većini poznat kao B. Nušić. Itd itd. Ima mnogo toga da se uradi. Ali najpre da se smirimo, i da razmišljamo. DA MALO GLEDAMO SVOJA POSLA.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime