Idu novi izbori

Prekomponovanje je najjednostavniji i najbrži način da se preprave izborni rezultati i ostvari većina u vlasti. Pronalazači ovog postupka nisu srpski naprednjaci, već ga samo veoma uspešno primenjuju od Beograda do gradova i opština širom Srbije. Razume se, prekomponovanje nije moguće bez preletanja, omiljenog sporta jednog dela onih naših sugrađana koji se profesionalno bave politikom. Iznenađujuća je brzina njihove seobe iz jedne stranke u drugu, zamena dotadašnjih političkih programa drugim i njima privlačnijim, bolje reći, po njih lično korisnijim. Stari Rimljani imali su izreku Ubi patria ibi bene (Gde je otadžbina, tu je dobro), ali i Ibi bene ubi patria (Gde je dobro, tu je otadžbina), što bi se moglo reći i za preletače.

Iako su (bar po programu) do izbora pripadali stranci sasvim suprotne orijentacije, izabrani odbornici u gradskim ili opštinskim skupštinama odjednom shvate kako im se mnogo više dopada politika SNS-a (mada često nije jasno u čemu se ona uopšte razlikuje) i jednostavno se upišu u naprednjake, te tako oni preko noći dobiju većinu u gradu ili opštini. Birači su, očigledno, izigrani na najgrublji način i, razumljivo, ogorčeni, ali im ne preostaje ništa drugo nego da psuju preletače i da se zaklinju kako više nikada neće glasati za one koji su ih prevarili.

S vremena na vreme, u našim medijima se neko seti da govori o ovoj pojavi, postavlja pitanja kako da se ovakvom nepoštovanju izborne volje građana stane na put, ali ništa što se napiše ili izgovori ne dovodi do bilo kakve promene. Nema nikakvih posledica po preletače i političku scenu uopšte, pa se sve ubrzo završi i zaboravi do sledećih izbora, posle kojih se ponavlja ista priča.

Kako je pre izvesnog vremena objavljeno, posle aprilskih izbora ove godine, oko 130 odbornika u opštinama Srbije promenilo je stranku u kojoj je učestvovalo na izborima, a najčešće se upisalo u naprednjake.

Bezobzirnost preletača koju pokazuju prema građanima čiji su im glasovi omogućili da se nađu u opštinskim telima slika je njihovog nepostojanog moralnog stava, dok je sve očiglednije da oni nikada nisu ni razmišljali o tome da svojom delatnošću u politici i upravi doprinesu poboljšanju opšteg dobra, već im je jedini cilj da se dokopaju nekog – za njih lično – korisnog položaja. A kad se izbori završe i oni nađu među izabranima, onda je – kako veruju – pravi trenutak da potraže onu sredinu u kojoj će bolje naplatiti svoje odborničko ili poslaničko mesto.

Nedavno je ponovo bilo napisa o tome kako ovoj pojavi stati na put, pa je pomenuta i zamisao da se proverava koliko se preletaču iznenada poboljšao materijalni položaj. Dugotrajan je to – a i ne mnogo pouzdan – način kako bi se utvrdilo da li je promena stranke povezana sa nekim materijalnim dobitkom. A uz naše spore i neefikasne sudove ko zna koliko bi vremena i mandata prošlo dok bi se otkrilo ko je i šta sve dobio za prelazak u drugi tabor. S druge strane, postoje i razni drugi načini da preletač bude nagrađen. Ne samo on, već i njegovi bliski rođaci mogu da dobiju neophodne dozvole za pokretanje različitih poslova, a da se ne pominju mesta u upravnim odborima, ili i zaposlenja za članove najuže porodice i druge rođake.

Sve u svemu, traganje za pobudama preletača neizvesno je i dugotrajno, i gotovo je nemoguće ustanoviti šta ga je neposredno podstaklo da se posle izbora iznenada seti da ga više privlači program druge stranke i da će u njoj imati najbolju priliku da se politički „ostvari”.

Ide april 2017, pripremaju se novi izbori, možda čak i redovni vanredni, svakogodišnji, odnosno, kako to poželi i odredi premijer. U svakom slučaju, evo nove prilike da se preletanje uspešno nastavi i opet izigra izborna volja građana.

U ovakvim prilikama postavlja se pitanje da li bi vredelo doneti zakon po kome izabrani poslanici i odbornici ne bi imali pravo da menjaju stranke do sledećih izbora, ili bar do početka kampanje za njih?

Možda bi se tako, ako ne sprečio a ono bar smanjio broj preletača. Neizvesno je samo da li bi takav zakon mogao uopšte da se izglasa u Narodnoj skupštini, gde apsolutnu većinu imaju naprednjaci sa svojim koalicionim partnerima, takođe višestrukim i iskusnim preletačima, a kojima savršeno odgovara trgovina odborničkim mestima?

Vojislav M. Stanojčić

www.stanjestvari.com