“Igram za pravdu”

0
657

“Igram za pravdu” je slogan dece, mladih i starijih folkloraca, koji ne daju da se KUD “Branko Cvetković” izbaci na ulicu posle 73 godine rada. Za petak 6. jul u 19 časova bio je zakazan skup podrške, na ulici, ispred prostorija ovog KUD-a. Napisah u tekstu “Polako se puni” nešto o ludijanju koje razara sve što je ikada u ovom gradu i ovoj zemlji vredelo. Ali…

Inatiti se s mladim ljudima je potpuno nepromišljeno. Mladost ima nadu, entuzijazam i snagu. A ima i roditelje koji će uvek stati uz svoju decu. Pobediće. Međutim, oni koji protestuju, trebalo bi nešto da znaju, da shvate, prihvate i krenu od početka. Ovo što je današnji folklor – nije srpska tradicija!

Foto: printskrin Youtube

Dakle, ovi koji “igraju za pravdu” ne čuvaju tradiciju. Nikada nisu spojili svoju sopstvenu predstavu o tradiciji sa onim šta prava srpska tradicija jeste. Niti narodne običaje iz folklora sa hrišćanstvom. Zašto? Pa zato što su komesari insistirali na paganstvu na sceni. Bog na Nebu je morao da se zameni kultom Brozove ličnosti na zemlji. Zato ovim mladim ljudima nikad niko nije rekao da se u srpskoj tradiciji nikad nije igralo u vreme posta. Treba prebrojati koliko mladih ljudi, koji se bave folklorom, posti ovog Petrovskog posta… Jer sad je Petrovski post. A on je mnogo upečatljivija srpska tradicija od svake “tradicije” nastale posle Drugog svetskog rata. Pa sami “Cvetkovći” su rekli da su nastali 1945. To kad povežu, niko neće biti bolji od naših mladih ljudi. Zato što će to da bude istinsko spajanje sa sopstvenom tradicijom. A odatle niko ne može da ih izbaci. Nikad!

I da nije ovako dug post, petkom nikad nije ni jedan Srbin igrao! A danas je petak. Nikad! Ni po cenu života. Plašio se da se ne ogreši, jer je svaki petak sećanje na Veliki Petak! Bilo sve tako do – komunizma. Po današnjem petku se vidi da ovo nema veze sa tradicijom… Nema tradicije bez Boga. Osim kod druga Tita 😉. Danas samo gledamo posledice. I najveća nesreća će biti u tome što igrači za pravdu, možda, neće razumeti gde greše… A kad bi ih neko poveo u pravu tradiciju i u originalnu srpsku igru – duhovnom kulturom bi zadivili svet. Pokorili. Ovo izbacivanje treba da shvate samo kao Božju opomenu da su na pogrešnom koloseku koji vodi na potpuno suprotnu stranu od one na koju žele da stignu. Mislim na duhovni prostor, ovaj fizički je njihov, pa je njihov.

Da bi se svom idealu tradicije približli, treba da vide da li postoji i jedan jedini papir da je original to što igraju. Ili je, pak, ljuta izmišljotina. To što koreograf napiše nešto i preda nekom žiriju – nije dokaz ni pred sudom, ni pred Bogom, da je njegov splet igara iko od naših predaka igrao. To je ipak samo biznis. A razotkrivanje tog biznisa biće bolno za one koji večeras “Igraju za pravdu”.

Koliko ova odbrana ima veze s tradicijom, govore njihovi napisi na društvenim mrežama ispisani – latinicim. Tako se ne čuva tradicija. To je već unapred predata bitka. Rekli ti Austrougari i ustaše da pišeš latinicom i ti slušaš?! Ja ne pišem latinicom njima iz inata! Oni će da mi zabrane da pišem ćirilicom?!

Stvarno, koju tradiciju čuvaju “igrači za pravdu”? Možda čuvaju muziku, neke osnovne melodije, jer naši preci nisu svirali na ovim instrumentima, pa ni aranžmani nemaju veze s tradicijom. I to pod uslovom da nije reč o kompozicijama. Jer mnogi i ne znaju da je reč o kompozicijama, a pa kako da znaju da takve muzike nikad nije bilo u kraju koji se pripisuje toj kompoziciji.

Ili čuvaju narodne nošnje? Koje? Kako? Kako se čuvaju ta tradicionalna odela, vidi se po tome što se u njima igra na sceni. Da. U originalima! A to su sve do poslednje originalne prnjice – kulturna dobra. Ona se po zakonu, bar toliko bi moralo da se zna, ne mogu koristiti kao kad su nastala. Jer, čemu bi onda služio Zakon o zaštiti kulturnih dobara…?

To kad ukapiraju, ovi mladi ljudi će ih čuvati bolje od bilo koga u državi. Kakvo ministarstvo, kakav sekretarijat za kulturu! Šta su oni očuvali, što nisu sačuvali ovi koji se time neposredno bave? Mi nismo svesni šta za ovu zemlju čine časni čuvari nasleđa u muzejima, bibliotekama i arhivima. To su jedini čuvari nasleđa. To bi bila i ova mladost. Ma mladi još više. Jer imaju više snage. I ljubavi. Samo kad bi znali šta je istina… Oni i sad ovo čine zato što misle da je sve što rade – pravo. A šta bi tek radili kad bi zaista sve bilo pravo?!😍

Stvarno… Mnogi bi se mladi zapanjili kad bi znali kako su varani. I to za pare. Za svoje pare. Danas nema amatera kakvi smo mi bili. Danas se to igranje plaća – na ruke. Keš, bato, keš. Od kojih je najslađi keš onaj u dijaspori, gde haraju bitange. Ako država bude htela da izbaci “Cvetković” iz prostorija, a da nema proteste na ulici, češljaće finansije “Cvetkovića” i slaće inspekcije kao “Kuriru”. Možda će Društvo sačuvati prostorije, ali više ništa neće biti isto…

Ne treba kriviti ministra kulture Vladana Vukosavljevića ni za šta. On ne pripada vladajućoj strani. A osećaj za nacionalno, on lično – ima. Zbog toga će ga i menjati. zapamtite to. Njemu je stalo do “Cvetkovića”, u to uopšte ne sumnjam, ali da li će moći nešto da uradi – e, u to sumnjam. Pitanje je ko se namerio na prostor. Ovaj ministar jako dobro poznaje istoriju ove zemlje, vezan je za krunu svojim opredelenjem i on sigurno nije dodelio Karađorđevu zvezdu Drugog reda ansamblu “Kolo”. To je odlučio neko ko ne zna da se na repertoaru “Kola” nalazi i maznuta bugarska tačka, i to jedne nacionalne manjine u Bugarskoj, pa je ta ukradena numera proglašena za igre iz Srbije! A država platila da se to uradi. Nije htela, ali se desilo, jer nema pojma šta radi. Nosioci nekadašnje prave Karađorđeve zvezde vide sve to i plaču nad nama. Jesmo li ih izdali? Jesmo li izdali vojsku koja je imala naredbu “Na molitvu!”? Pa koji mi to tradiciju čuvamo?

Što?! Pa to je baš lepo! Idemo! Skupimo se. Igramo. Ne damo. Igramo za pravdu!

Pravo očuvanje srpske tradicije bi bilo kad bi se otišlo u nedelju u 9 č u crkvu u parohiji na kojoj se “Cvetković” nalazi i zapalila po jedna svećica za sve nas koji smo ikada igrali. To može mnogo toga da sačuva. A ovo… Ne. Tako je “Abrašević” uzeo slavu Svetog Jovana Damaskina, koja pada u vreme Božićnog posta. A slavili pola mrsno, pola posno i to sa muzikom. Jedna žena im je rekla “Neće od “Abre” kamen na kamenu ostati, jer se igrate s postom”. Tako je i bilo. A što niko nikad od njih nije zapalio svećicu za Kostu Abraševića, to i da ne pominjem. Kao što niko nije ni za Branka Cvetkovića čije ime društvo nosi. A sveće se u Srbiji nikad nisu palile na ulicama, kao što se danas radi. Ni jedna veroispovest. Pa, kako da bude dobro…?

Ja rekoh i spasih dušu. I kao da je počelo da mi sviće.

PS Pašće kiša, kažu na RTS. Kažu, duplo veća nego kad su bile one poplave. Počeće u 21 č i padaće 36-48 sati neprekidno. Olujni vetrovi i grmljavina rasteraće vašar ispred “Cvetkovića”, nadaju se. Meteorološki inženjering jedino je bespomoćan pred molitvom. To mogu da potvrde i Ameri koji su gledali kako Patrijarh Pavle zaustavlja buru.

A možda i neće. Na svetskim radarima nigde kiše nad Srbijom. Zbunjuju nas. E, to im ne smemo dozvoliti.

Perla

blogfrket.blogspot.com

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime