Kragujevačka mustra projektnog finansiranja medija: Igrarije bez granica

0
526

Kragujevac – Umesto da se javno obznani koji će informativni programi od grada dobiti ponešto para od ukupno deset miliona dinara, za sve i za celu godinu, zato što informišu građane o „pitanjima od javnog značaja”, konkurs kreće ispočetka – jer je objavljeni bio protivzakonit

dvorska-luda

Prošle subote, odnosno 11. jula , trebalo je bude objavljena odluka o raspodeli sredstava kojima grad Kragujevac učestvuje u sufinansiranju takozvanih medijskih projekata. Umesto odluke, koji dan po isteku roka, saznajemo da od toga nema ništa, šta više poništava se konkurs objavljen krajem maja i sve se vraća na početak. Takva informacija, međutim, ne dolazi u zvaničnoj formi, kao saopštenje ili štogod slično, koje „potpisuje” grad Kragujevac kao „oglašivač javnog poziva”, što bi bio bar osnovni red u javnom komuniciranju, već širu vest o tome donosi dnevni list „Politika”, u utorak, 14. jula.

Obnavljanjem čitavog postupka u stvari se samo nastavlja jedna velika igrarija koju vodi kragujevačka vlast, a čije su žrtve mediji koji po zakonskim pravilima, važećim od početka ove godine, za objavljivanje „sadržaja za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja” (tako se to sada oficijalno kaže) imaju pravo na sufinansiranje prihvaćenih projekata novcem iz gradske kase. Druga strana tog prava jeste obaveza lokalne samouprave da poštuje nova načela medijskog finansiranja, inače definisana Zakonom o javnom informisanju i Zakonom o lokalnoj samoupravi.

Hronologija dešavanja, koja potvrđuje zašto ova procedura ima epitet igrarije, u najkraćem išla bi ovako.

Prvo je sa velikim zakašnjenjem, tek 28. maja, grad Kragujevac objavio javni poziv za sufinansiranje „projekata proizvodnje medijskih sadržaja”, jer ti sadržaji u najmanju ruku treba da imaju kontinuitet, što predpostavlja da konkurs za tekuću godinu bude istaknut bar na početku te godine.

Drugo, budžetom grada za 2015. planirana su sredstva od 40 miliona dinara za medijske projekte, ali je javnim pozivom „odrezana” tek četvrtina tog iznosa – deset milona. Pitanje je čemu onda služi budžetsko planiranje kad jednokratnim odlukama može da se prekraja po političkoj volji funkcionera, ali od toga je pogubnija činjenica što se Kragujevac ovakvim odnosom prema medijima svrstao u „fenjeraše” među velikim ili većim centrima u Srbiji (na primer Niš informativnim kućama daje šest puta više, Novi Sad tri puta, kao i Zaječar, Subotica ili Sremska Mitrovica).

Međutim, čim je javni poziv objavljen, saopštenjem je reagovala Koalicija novinarskih i medijskih udruženja (UNS, NUNS, ANEM, LOKAL PRES i Nezavisno društvo novinara Vojvodine) tvrdnjom da – Kragujevac ne poštuje zakon, jer je raspisao konkurs kojim je pravo učešća ograničeno na medije sa sedištem na teritoriji ovog grada. U saopštenju se dalje kaže (citat):

„I pored upozorenja Koalicije i prvobitnog obećanja da će konkurs biti ispravljen i objavljen u prošli četvrtak (4. juna – prim.red.) nadležni u Kragujevcu to nisu uradili. Kako je Koaliciji rečeno u tom gradu, gradonačelnik Radomir Nikolić nije želeo da ispravi konkurs, iako je obavešten da on nije u skladu da Zakonom” (kraj citata).

Možda u ovom slučaju stav strukovnih Udruženja i ne bi bio važan (jer političarima ništa nije lakše nego da „otkače” tamo neke „en-ve-o”), da ne postoji zakonska obaveza da u komisijama koje odlučuju o medijskim projektima budu upravo članovi novinarskih i medijskih asocijacija. Međutim, u istom saopštenju s početka juna piše i sledeće:

„Koalicija podseća da neće učestvovati u postupcima koji nisu u skladu sa propisima i da neće predložiti kandidate za komiije u lokalnim samoupravama koje se ogluše o Zakon”.

Kada je prošle nedelje, gostujući na Televiziji Kragujevac u emisiji posvećenoj medijima, član Gradskog veća Boris Kovačević rekao da komisija za ocenu medijskih projekata još nije „kompletirana”, stigla je samo potvrda „gde je zapelo”. Novinarska i medijska udruženja držala su se stava da ne učestvuju „u postupcima koji nisu u skladu sa propisima”, pa nezavisna komisija nije mogla ni da bude formirana, tačnije niko se nije javio na „poziv za učešće u radu komisije”, koji je bio sastavni deo konkursa.

U međuvremenu, kada su se novinari raspitivali za sudbinu sufinasiranje medija, nezvanični i vrlo konspirativni odgovori glasili su: Ne znamo, čekamo da se gradonačelnik vrati sa godišnjeg odmora.

Posle svega, pošto je konkurs poništen (ne navodi se kada i čijom odlukom), pomoćnik gradonačelnika zadužen i za javno informisanje Obrad Turković za „Politiku” kaže:
„Novi konkurs, usklađen sa zakonom i pravilnikom, biće raspisan u najkraćem roku. O tome ćemo obavestiti svakog ko je već konkurisao, a novi javni poziv za budžetsko finasiranje medija biće otvoren za sva javna glasila upisana u medijski registar, bez obzira na to gde im je sedište”.

Znači, ako ponovljeni konkurs bude objavljen, recimo, dvadeset i nekog jula, pa prođe još petnaest dana za prijavljivanje i još mesec dana za odlučivanje (ako rokovi ostanu kao što su i bili), odluka o sufinansiranju medijskih projekta grada Kragujevca mogla bi da bude doneta – negde u septembru. Potom sledi potpisivanje ugovora, a kada će pare stići na račune medija radi „ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja” – to valjda niko ne zna. Jedan kolega reče – biće za Novu godinu, naravno 2016., kada bi već trebalo da se zna kako će se medijski kolač deliti dogodine.

I šta sada?

Najkraće, za gradsku vlast ništa, za medije apsolutno neobavezujuća pozicija. Neobavezujuća u smislu da može da ih ne zanima takozvani javni interes, a prevedeno na praksu on znači ”istinito, nepristrasno, pravovremeno i potpuno informisanje građana” (Zakon o javnom informisanju). Jer, zašto bi zakonska pravila važila za jednu stranu, a da druga, oličena u gradskoj vlasti, kojoj takođe zakon nalaže da finansira ostvarivanje tog interesa, može da se ponaša — apsolutno neodgovorno? Drugim rečima, ne radi se ovde o tome da li će informativne kuće opstati i opstajati, pošto i novinari, kao i mnogi drugi u ovom gradu, mogu završiti na ulici; ovde je reč o odnosu lokalne vlasti prema građanima i njihovom ustavnom pravu „da istinito, potpuno i blagovremeno budu obavešteni o pitanjima od javnog značaja”.

Možda je u političkoj zbilji, koju karakterišu voluntarizam i improvizacije sad i izlišno pitati kako je doneta jedna protivzakonita odluka (potpisao ju je grad Kragujevac – Gradsko veće), zašto nije ispravljen konkurs posle jasne i blagovremene reakcije Koalicije novinarskih i medijskih udruženja, kako treba kvalifikovati činjenicu da se ne poštuje striktno određen rok za donošenje odluke po modelu – sam ga odrediš, sam ga prekršiš?

Na kraju i najvažnije pitanje: da li je ovde samo vlast abolirana od nepoštovanja zakona?

S rizikom da ovim pitanjima novine „Kragujevačke” u aktuelnoj „gradskoj kući” budu dodatno podvučene linijom na „crnoj listi” medija i da nikada ne vide ni kintu od tkz „projektnog finansiranja”, pošto se zna u koga su i nož i pogača, preovladava osećaj da u učmalom, zanemelom i teško depresivnom Kragujevcu valja bar pitati i izreći lični stav.

Miroslav Jovanović

Kragujevačke nedeljne novine

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime