Il’ jevropa il’ ladna Nišava

-Evropska unija u nekoliko prstenova

– EU sa nekoliko malih Evropa

– Evropa jezgra i periferije

( naslovi u evropskim novinama)

Čatim ovej novine što pisuju pa si mislim ništo na ovaj moj pamet: „A bre, u koju toj Jevropu iskamo da ulegnemo. U ovuj ovakvu, ko što pisuje po novine, ali ima još nika, poubava, popametna, popoštena. Mora da ima, s’lte što naši političari još neće da ni kazuju. Znaju i oni za jadac , pravu se šuntavi, otvaraju ovaj poglavlja i ćutu. Ono mora li baš da je Jevropa, ima i druge zemlje i toj poubave, posilne i pogoleme.

A i što ćemo u t’kvu Jevropu. Eve i ovija što su od’mno ulegli u njuma, počeli da iskačaju. I što će rabotimo ako svi iskoču pa ostanu s’lte Hrvati i Slovenci. Pa li će praimo Jugoslaviju, pa li će gi vadimo iz lajna?

Dobro je što stanumo kandidati i s’g s’s Jevropu mož da se igramo „Kolariću paniću“, sami seb’ zaplićamo, sami seb’ otplićamo i takoj mlogo ubavo zamlaćujemo narod.

Malko li je, č’s po č’s pa ete ti gi ovej naše iz Brisel, što gi ujdurisamo i namazamo s’s belilo i rumenilo, pa gi ispratimo da tam po Brisel otvaraju taj poglavlja. Još na aerodrum se razvikaju:

Narode srpski, mlogo smo se namučile, tri put se preznojimo, sve ni se belilo i rumenilo rasteče po lice, al’ ga otvorimo.

Pa što pisuje u njeg? K’d će ulegamo u Jevropu?, razvikaše se novinari.

Ma ne, od toj neje bilo zborenje, al’ ni cvrsto dadoše reč da će jed’n d’n, tam na svetoga Živka i toj da bidne, s’lte ako smo krotki i umiljati k’ko mačiki.

Dobro a što je s’g pisuvalo?, pa pituju novinari.

E ovoj je bilo mlogo važno. Fala na Gospoda što ni dadoše da ga otvorimo i pročatimo. Prosvetli ne k’ko Sveto pismo da smo čateli i s’g sve znajemo i k’ko će varkamo kučiki i k’ko će praimo paradu na ponos.

K’ko one toj rekoše, nastade jedno grlenje, celivanje, muzika poče sviri himnu pa obrno na kolo, narod udari u pojanje pa obrnu na igranje. Znaje naš narod, neje šuntav, da bez ovakvo poglavlje nema život u zemlju Srbiju.

Ono istin, niki ne znaje da mi kazuje što je toj kandidat i što se tolko radujemo.

Onomad sreto mojega ispisnika i pobratima Mitu Gugutku, što u Titino vreme beše partiski sekretar u JER-JER fabriku. Svrnumo na po jedno kafe u prvu kafanu i takoj reč po reč, ufatimo se i za politiku.

A bre, pobratime ti si učovan čovek, u Titino vreme ideše i u političku čkolju, č’k u Kumrovec. Što je toj kandidat i dokle će ne ovija Jevropejci maju i sotonju.

Mita gutnu malko vodu, nakašlja se pa poče onakoj k’ko da drži partiski sastanak na radnici u JER-JER:

Vidiš pobratime, politika ti je jedno golemo kurvanje. A kurvanje bez l’ganje, biva li? Jok! Ne biva! I takoj, ja l’žem teb , ti l’žeš men. L’ganje do moganje. Nit mi iskamo da ulegnemo, nit oni iskaju da ne primu.

A što da ne primu? Što je bilo za uzimanje, uzeli su , što gi je duša iskala toj je Srbija davala . Što su imali za frljanje na nas su prodavali i s’g , ovakvi k’kvi smo, mož’ s’lte da gi smićamo s’s onoj naše pituvanje, mož’ li ovakoj, mož’ li onakoj.

Pogleda po kafanu da vidi ima li gi onija u kožni kaputi,( taj stra’ mu beše ostanuja još iz onoj vreme) primače se uz men pa poče da mi š’pka:

A i što ćemo u takvu Jevropu? Da je ubavo, ne bi s’g onija što su gu praili iskali da iskačaju iz njuma. Naši političari nesu ulavi da ne kaču u bušnu lađu pa da se podavimo. Mi nesmo ni Bugari, ni Rumuni. Mi nesmo bili pod Staljina i Hruščova, pa da ne s’g sotonju s’s onej gume za žvakanje, ogledalca, manistra, čokoladke i Koka kolu. Oni su bre Nišavac „kolonijalne sile“, bili i ostanuli. Ubavo se znaje da su cel svet ojadili i opljačkali. Pre su pljačkali s’s puške i pištolji a s’g s’s MMF-ovi i turli- turli belosvetske banke. Takoj je bilo i takoj će si bidne, sve dok jed’n d’n ne zaigra mečka i u njiovu avliju. I toj onaj najgolema, Božana mečka.

Petko Nišavac
Izvor: Južne Vesti