Ima li opstanka u svojoj zemlji Srbiji

U Srbiji sistem vladavine zakona ne postoji nema niti jedan zakon koji štiti interese države i naroda. No svakim danom novi jaram. I tako je decenijama, zatvorili su nam usta a otvorili oči da gledamo kako nas osiromaštiše, ostaviše bez potrebne egzistencije za život, sada lutajuće vreme za opstanak srpske omladine koja na kraju lutanja sleti u tuđini da zaradi za bilo kakav ospstanak.

Put Srbije koji ide decenijama istom deonicom vladavine zakona je isti Milošević- Tadić-Vučić.

Vlast se menja ali vladavina zakona NE.

Šta reći i odakle početi kad generalno sve treba da se menja da bi svima bilo bolje. Nego previše je utabana deonica kojom su hodali uništitelji sopstvenog naroda a zarad sopstvene koristi.

Činjenica je da neko mora da bude predednik moramo imati Vladu.

Ali moramo imati i zakone. Da bi smo opstali imali svoja prava radnika, seljaka, trudnica…,moramo imati uslove da naša omladina nisu građani drugog reda, da nam rađaju decu u Srbiji. Da imaju stalni radni odnos. Da budu poštovani i cenjeni radnici.A ne otirači o koga otiru njihove prljave cipele.Kako u privanom tako i u državnom sektoru.

Kod nas je dno dna.Vladavina prava i zakona već sam rekla ne postoji svi koji vladaju donose svoje zakone, što potvrđuju činjenice, i lelek tvog naroda Vučiću, koji nema čak mogućnost da svoj ugled zaštiti a kamoli kakvo drugo pravo.

U privatnom sektoru vlada robovlasničko u državnom anarhija, bezakonje, bahatost i td.

Primeri iz privatnog sektora su: rad na crno, plate minimalac, oni koji su prijavljeni u ugovoru piše 8 sati a radi se minimum 10-12 sati, to preko osam radi se za gazdu. pet dana je probni rad to nije plaćeno. A ako uzmemo u obzir da se radi fizički posao pitam se šta treba da se uči ako utovaraš i istovaraš robu. Pravo radnika ne postoji. Gazda te maksimalno iskorišćava ako radiš kao pravnik, radiš i ostale neprimerene poslove a subotom posle posla moraš da sa ostalima čistiš kancelarije, ovo je između ostalog, jer iživljavanja su razna.

U državnom sektoru vladaju vođe i male grupice ljudi. Zakon o radu već decenijama isti sa novim izmenama i dopunama samo su još veća ovlašćenja rukovodiocima u lokalnim samouprava, javnom sektoru, školstvu i u svim državnim ustanovama jednom rečju, sva ovlašćenja ima rukovodilac. Imamo porodične državne firme jer i zapošljavanje ide preko rukovodioca.

Naša školovana deca nemaju nikakvu šansu da se zaposle.

Leglo kriminala, otimačine, bahatosti, se nalazi u autonomiji koju imaju a koja im omogućava od lokalne samouprave do svih institucija državnih, da imaju slobodna odlučivanja te su tako „država u državi“. I što je najgore što država šalje plate a nikada ne kontroliše sopstvena sredstva koje imaju te institucije.

Omogućeno je da ti žive u dvostrukom raju. Jednu platu im šalje država a drugu iz sopstvenih sredstava prisvoje koliko im treba, i jednoj manjini oko sebe. Nameštanja javnih nabavki gde tender dobijaju muževi, žene ili treće lice po dogovoru, veliki iznosi su u pitanju gde pola vođi pola dobavljaču.

I sve se ovo dešava decenijama i neznam kako g.Vučić i Vlada smatraju da je Srbija na pravom putu, Koji napredak vidite sa autonomijom bezvlašća, korupcijom, kriminalom, bahotošću.

Kad pravno urediš državu, kad doneseš zakone koji će da štite i državu i narod, radnike, živimo u svoj državi a ne osećamo se tako jer ste nam je prisvojili, kad budemo imali pravo da lopovima kažemo stop,da u državnoj firmi ne može i da nesme direktor da kaže ja sam direktor i mogu da radim šta hoću. Kad bahati direktor prekrši ovlašćenja koja treba da su mu ograničena, bude odmah smenjen i kažnjen, kada zapošljavanje ide preko konkursa i biroa, i mnoge izmene koje su ključne za državu i narod i još mnoge promene od suštinskog žnačaja tada ste Vi Vučiću i Vlada uradili nešto dobro.

Ima li država podatke o platama direktora i zaposlenih, povećanju plata, nagrađivanju primera radi u EPS-a; Srbijagasu, Pošti, opštinama, fakultetima i td. I da li smatra da je to po zakonu ako jeste jeli dobar taj zakon..

Imaju li podaci koliko posto privatnika koji imaju svoj biznis u Srbiji i u kojima su naša deca sada robovi su bili direktori ili funkcioneri i koji su pokrali i opustošili slobodno bez straha i savesti, pa sada su gazde. Dovoljna je činjenica da se zna da su bili na rukovodećim mestima tako će se znati i istina.

Ima li podatak ko je odgovarao za svoja krivična dela, naravno niko.Ti isti su u državi Srbiji ugledni građani pa su i dan danas još aktivni u društvu to su ljudi koji idu kako vetar duva, pa ih je trenutno naneo u SNS gde su odbornici, poslanici ili funkcioneri koji isto rade, koji i dalje imaju ista ovlašćenja.

Jesu li nama i dalje zatvorena usta. Ili smo mi postali mutavi. Od decenijskog ćutanja.

Zaključak je u državi Srbiji žive i uživaju samo zaposleni u državnim ustanovama. Radnici žive a rukovodioci i mala grupica žive i uživaju.

Svi ostali su robovi, računajući i male mogućnosti za bilo kakav posao.

Slavica Đorđić