ZAŠTO RADITI?
Često čovek, makar i najiskreniji trudbenik na nekom delu, postavi sebi pitanje: “Zašto ovo radim? Ima li smisla?“ Naravno, takva pitanja naročito postavljaju oni koji rade na nacionalnom polju. Jer, godine prolaze, a Srbija se ne diže u slobodu, nego je, svim silama, guraju u ropstvo gore od turskog – ropstvo NATO-u i njegovim domaćim slugama. Srbiji, zemlji koju je osnovao Sveti Sava, kao meru i proveru „slobode i demokratije“ nude „LGBT prava“ i „gej parade“, a trideset hiljada ljudi godišnje umre više nego što ih se rodi. Umesto da nam saveznici budu oni koji nas, po meri svojih snaga, pomažu u svemu – od obrane Kosova i Metohije u sastavu Srbije do ekonomije, naši vlastodršci se okreću ubicama i zločincima koji su ovu zemlju razorili osiromašenim uranom, i zbog koji smo narod sa najviše malignih bolesti u Evropi. Boriš se, trudiš se, svedočiš – i šta? Kuda idemo? Zar nam je put zaista put u ropstvo Vašingterne i Brisela? Nekad čoveku na pamet padnu stihovi Disovi: “Podigo sam ruku svoju s obarača večna mraka, / nema smisla remetiti besmislenost u svom toku“…
A onda, iznenada, pojavi se vest koja ti menja pogled na stvari. I ti čitaš, i kažeš: “Znači, ipak ima smisla…“
U STRAHU SU VELIKE OČI
Što bi rekao pokojni Dragoš Kalajić, čitam i prepisujem: “Jačanje uticaja Rusije u Srbiji dovodi do okretanja mladih nacionalizmu i pokušaja diskreditacije evropskih integracija, ocenjeno je danas u debati o „Jačanju ruske meke moći u Srbiji“ koju je organizovao Centar za evroatlantske studije (CEAS). Učesnici debate ukazali su i da u Srbiji deluje oko 110 raznih ruskih i proruskih organizacija, udruženja, stranaka, portala… od kojih se za većinu njih ne može naći ko ih i kako finansira i koja im je struktura. Direktorka CEAS-a Jelena Milić je rekla da je cilj tih organizacija da „diskredituju proces evropskih integracija“ kao i da „zloupotrebljavaju koncept civilnog društva da bi ga uništile“. „To što su ruski pioniri u zemlji agresivni ne bi trebalo da nas uplaši“, rekla je Milić dodavši da te organizacije svojim delovanjem negiraju zalaganje za „poštovanje ljudskih prava, demokratske vrednosti, slobodu medija…“ Direktorka Inicijative mladih za ljudska prava Anita Mitić je navela da je posle skoro dve decenija rada nevladinog sektora sa mladima u Srbiji primetno da se sve veći broj njih okreće nacionalizmu i desničarskoj retorici. Kada se organizuje akcija kako bi se pokazalo da niko nije odgovarao za masovnu grobnicu u Batajnici kraj Beograda odazove se mali broj ljudi, a na nekom skupu protiv NATO ima ih „na hiljade i hiljade“, rekla je Mitić. Na debati je ukazano i da je veliki broj mladih, rođenih 1995. i kasnije, koji su konzervativniji od svojih roditelja u odnosu prema susedima, a „najveći neprijatelji su im Albanci“. Navedeno je i da se 77 odsto mladih koji su obuhvaćeni studijom CEAS-a o „Jačanju ruske meke moći u Srbiji“ zalaže za uvođenje ruskog zakonodavstva u Srbiju.“(1)
Kažu da se bivši američki diplomata u Beogradu, Kirbi, svojevremeno takođe žalio kako je SAD uložila ogromne pare u svoju „meku moć“ u Srbiji, mnogo više od Rusije, i da opet svi vole Ruse, a niko Amerikance.
A NATO sluga Vučić izjavljuje kako ne smemo nikako sebi dopustimo da se junačimo i bijemo ponovo, i kako moramo misliti o budućnosti i fabrikama, a ne o prošlosti i junaštvu. Tek sad smo stekli „ugled u regionu“ i zašto sad da to trošimo, poručio je on. (2)
Tako je ovog negdašnjeg „junošu“, koga je i Šešelj morao da smiruje zbog ekstremizma na liniji „Karlovac – Karlobag – Virovitica“, uhvatila rajinska panika, vaploćena u izreci: “Pokornu glavu sablja ne seče.“ Istovremeno, njegove su reči jasan dokaz svesti da se u Srbiji budi novo junaštvo, novi otpor, novi prezir prema tiraniji.
O ČEMU JE REČ?
Reč je o nečemu veoma jednostavnom – mladi ljudi su iskreni, čisti, neuprljani kompromisima sa svetom punim rugobe; oni su nekonformisti, i ne žele da prihvate ono što im Sistem nameće. I u tome je suština privlačnosti Rusije u zemlji u kojoj je priča o EU integracijama postala obavezna kao nekad marksizam. Marksizam je u Brozovo doba bio obavezan predmet u svim školama, i đaci su ga mrzeli i nisu hteli da uče. Tako je i sada – priča o SAD i Evropi kao uzorima demokratije je mladima odvratna, jer im je jasno ko stoji iza te priče i koliko para uzima za tu priču; naravno, pamte i NATO bombardovanja Srba 1995. i 1999, vide i monstruoznu stvarnost delovanja američkih gospodara i njihovih EU slugu na Bliskom Istoku i svuda u svetu. Svi znaju za Asanža i Snoudena. Zato im je Rusija svojevrsni uzor slobode i borbe za pravdu u svetu senilnog varvarstva Imperije Vašington-Brisel. I srce ih vuče ka toj pravdi i slobodi.
Tako je vekovima bilo na ovom prostoru.
Tako je bilo i kad se Crna Gora, mala, ali junačka, dizala protiv Turaka kad zove Petar Veliki. Tako je bilo i kad su mladi Srbi ginuli u partizanima, verujući u Slovensku Rusiju, a ne u GULAG i Goli otok.
I ne treba se plašiti ruskog uticaja.
Evo primera kako ruski uticaj na mlade može biti blagotvoran u širenju svesti o neophodnosti poštovanja prava nacionalnih manjina.
OČUVANjE MALIH NARODA
Popisom iz 2002. ustanovljeno je da u Rusiji živi 140 nacionalnosti i 40 etničkih grupa. Čujmo samo muziku imena bar onih naroda čijih pripadnika ima preko 400 hiljada: Rusi, Tatari, Ukrajinci, Baškiri, Čuvaši, Čečeni, Jermeni, Jakuti, Kumici, Inguši, Lezgini, Mordvini, Avari, Belorusi, Kazasi, Udmurti, Azerbejdžanci, Marijci, Nemci, Kabardinci, Oseti, Darginci, Burjati…Svako od ovih naroda ima pravo na svoju veru, na zaštitu sopstvenog načina života i morala…Nije tu bilo nikakvog američkog „lonca za topljenje“ koji ljude i narode pretvara u bezlične potrošačke životinje. Nije, nikad, u Rusiji bilo ni „prava“ da se inoplemenici love kao životinje, što se u Australiji upražnjavalo sve do dvadesetih godina 20. veka, jer su tamošnji darvinisti verovali da Aboridžini nisu „pravi“ ljudi, nego prelazna vrsta između ljudi i majmuna.
Savremena ruska država nastoji da sačuva svo bogatstvo svojih etnosa. U Rusiji živi niz naroda ugro-finskog porekla, među kojima su, pored pomenuti Mordvina, Udmurta, Marijaca, i Komi-Zirjani, Komi-Permjaci, Kareli, Vepsi ( 8420 stanovnika ), Hanti ( 28678 stanovnika ), Mansi ( 11432 stanovnika), Ižori ( 372 stanovnika ), Voti ( 73 stanovnika )…Tu su i Finci, Mađari, Saami, Estonci, Setu, Livonci…Rusi ove narode nisu na silu rusifikovali:“U Republici Karelija ide se ka usavršavanju zakonodavstva s ciljem da se zaštite interesi malobrojnih starosedalačkih naroda. /…/Zakonom o kulturi dat je prioritet razvoju kulture ovih naroda. /…/To nije slučajno, jer Kareli čine samo 10%, a Vapsi manje od 1% ukupnog stanovništva.“(3)
Naravno da je bilo asimilacije, i pretapanja u Ruse. Ali, bez nasilja, i bez čudovišnih eksperimenata, kakav je otimanje dece Aboridžinima da bi bili pretvarani u „višu rasu“.(4) Savremena ruska država je uzor brige i pažnje prema svojim narodima i nacionalnim manjinama, istinske verske tolerancije i neksenofobičnosti. I tome bi naša omladina mogla da se uči od Rusa, a ne od onih koji su Indijance i Aboridžine istrebljivali kao divlje zveri.
LIČNA SATISFAKCIJA
Naravno da sam srećan kad vidim da mladi Srbi znaju ko smo, šta smo i kuda idemo. Naravno da mi je drago kad vidim da Rusija postaje ono što je uvek bila u svesti našeg naroda. Što se mene lično tiče, drago mi je da moje tekstove sa Fonda komentarišu drugosrbijanski mediji, poput onog sajta čiji je spiritus movens novinar čiji su tekstovi, po dubini i rečniku, slični napisima po klozetima na autobuskim stanicama (namerno ne stavljam link ka tom sajtu –to bi im bila suvišna reklama). Mržnja i nemoćni bes drugosrbijanaca su za žaljenje, ali su, istovremeno, i dokaz da se Istina ne može sakriti.
Zato, dakle, i samo zato – borba se nastavlja. Setimo se našeg velikog Učitelja, Fjodora Mihajloviča Dostojevskog: „Pre svega, ne plašite sami sebe, ne govorite: ‘sam čovek na bojištu nije ratnik’ i dr. Svaki ko iskreno zatraži istinu već je strašno moćan. Ne podržavajte ni frazere koji stalno ponavljaju, da bi ih čuli: ‘Ne daju nam da radimo, vezuju nam ruke, uvlače nam u dušu razočaranost i očajanje!’ itd, itd. Sve su to frazeri, jeftini pesnici, lenjivci koji sami sebe slikaju. Onaj ko hoće da donese korist, taj sa vezanim rukama u bukvalnom smislu može učiniti bezdan dobra. Pravi delatnik, kad stane na put, mora odmah pred sobom videti toliko dela, da mu neće pasti na um žalopojke da ga sprečavaju u radu nego će naći i uspeti da nešto uradi. Svi pravi delatnici to znaju.“ („Piščev dnevnik“, februar 1877).
Ili, kako reče Njegoš – „pregaocu Bog daje mahove“.
Vladimir Dimitrijević
FSK
____________________________
UPUTNICE:
1.http://www.nspm.rs/hronika/jelena-milic-u-srbiji-deluje-oko-110-proruskih-organizacija-udruzenja-portala-a-77-mladih-se-zalaze-za-uvodjene-ruskog-zakonodavstva-u-srbiju.html 2. http://www.blic.rs/vesti/politika/vucic-necu-da-srbija-bude-bilo-cija-kolonija/2qq3mbn
3. Gulja Perović: Nacionačni sastav stanovništva Ruske Federacije/ Zemlja sa više od sto naroda; Gulja Perović:Ugrofinska grupa naroda/ Jedno od sedam čuda Rusije, Rusija danas,br.7-8/2010, str. 27
O tome strašnom nedelu „visokocivilizovanih belaca“ vidi:http://afirmator.org/pavle-martinovic-prikaz-knjige-u-zemlji-aboridzina/
