Ima li Srbija odgovor na terorističke pretnje

0
722

© AP Photo/ Дарко ВојиновићU svetlu terorističkih napada izvedenih u Parizu koji su potresli Evropu i svet, ali i najave susednih zemalja da će zatvoriti granice za prolaz migranata, svi državni organi pripremili su operativne planove, a bezbednosne službe Republike Srbije podigle su pripravnost na najviši nivo.

U srpskoj prestonici se narednih dana i nedelja očekuje nekoliko događaja visokog rizika — posete generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga i predsednika Evropskog saveta Donalda Tuska, zatim košarkaška utakmica između Crvene zvezde i Real Madrida, kao i samit OEBSA-a, koji će okupiti veliki broj visokih svetskih zvaničnika, uključujući šefa ruske diplomatije Sergeja Lavrova i američkog državnog sekretara Džona Kerija.

U svetlu terorističkih napada izvedenih u Parizu koji su potresli Evropu i svet, ali i najave susednih zemalja da će zatvoriti granice za prolaz migranata, svi državni organi pripremili su operativne planove, a bezbednosne službe Republike Srbije podigle su pripravnost na najviši nivo.

Na sednici Biroa za koordinaciju službi bezbednosti dogovoreno je, između ostalog, da bezbednosne službe, naročito obaveštajne, drastično pojačaju sve aktivnosti, da se definišu ciljne grupe koje mogu biti potencijalni počinioci terorističkih napada, kao i da se uspostavi tesna saradnja sa svim obaveštajnim i kontraobaveštajnim službama prijateljskih zemalja.

Sputnjik je istraživao — da li su ove mere Vlade dovoljne da se Srbija uhvati ukoštac sa potencijalnom terorističkom pretnjom i da li može da garantuje sigurnost građana i gostiju Srbije?

Dr Dragan Simeunović, profesor Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu za Sputnjik kaže da je sasvim razumljivo da, u trenutku kada se cela Evropa mobiliše u borbi protiv terorizma, i Srbija u tome učestvuje na adekvatan način.

„Prevencija je 90 odsto uspeha kada je reč o borbi protiv terorizma, tako da je sasvim opravdan niz mera koje preduzima Vlada Srbije, a sigurno je da će, ukoliko bude potrebno, i druge mere moći da budu primenjene. U borbi protiv terorizma stalno morate biti maksimalno pripravni, kao da će se nešto dogoditi danas ili sutra, s obzirom na to da je najveći problem kod terorizma upravo faktor iznenađenja“, kaže Simeunović.

Da Vas podsetimo:  Državna revizorska institucija: GIM oštetio Namensku za 1,6 miliona dolara?

Prema njegovom mišljenju, Srbiji u narednom periodu, osim možda potencijalnog incidenta manjih razmera na nekom od događaja koji su planirani, ne preti neka veća opasnost. Naša zemlja međutim, upozorava Simenunović, mora da se priprema kao da opasni događaji predstoje.

„Ne postoji niti jedna zemlja na svetu koja može da garantuje da joj se ne može dogoditi teroristički napad, ali postoje zemlje koje mogu u visokoj meri da zaštite svoje građane. Srbija je, prema njenim finansijskim i drugim mogućnostima, zemlja u kojoj su građani vrlo sigurni kada je reč o terorizmu“, ističe Simeunović.

U prilog ovoj tezi profesor ističe veliko iskustvo koje su prethodnih decenija stekli pripadnici srpskih bezbednosnih i vojnih snaga.

„Specijalne jedinice susednih zemlja, Bugarske, Rumunije ili Mađarske, ne računajući naravno njihove obaveštajne službe, samo treniraju, nikada nisu imale priliku da nešto na delu dožive. Srbija na tom planu ima prednost, jer su u toj nesreći proteklih decenija, koja je obeležena ratovima i sukobima, snage bezbednosti stekle veliko iskustvo i to je dodatni faktor sigurnosti i njihove povećane spremnosti da zaštite građane Srbije“, poručuje Simeunović.

I kriminolog dr Zlatko Nikolić kaže da su mere Vlade adekvatne.

„Ispred ambasada su policajci sa automatskim oružjem u rukama i prstom na obaraču, i to je ono što je primetno. Naravno, mnoge od mera se neće ni videti sa strane, jer ne bi ni bile efikasne ako bi ih oni protiv kojih su usmerene to naslutili ili videli“, kaže Nikolić za Sputnjik.

Balkan je, smatra kriminolog, pogodno tle za one koji su nepoželjni na bilo kom delu planete — od narko-dilera, preko švercera oružja do terorista.

„Događaji visokog rizika koji predstoje u Beogradu, od fudbala do OEBS-a, podići će tenziju među zaposlenima u službama bezbednosti, ali one zato i postoje. Ako je išta korisno kao posledica ove pretnje od terorizma, to je da ćemo se vratiti korenima i izvorima u pripremanju obaveštajnih i kontraobaveštajnih kadrova“, kaže Nikolić.

Da Vas podsetimo:  Dnevnik uvreda leskovačkih političara

I Milan Mijalkovski, profesor Fakulteta bezbednosti u penziji, za Sputnjik kaže da će antiterorističke mere Vlade dovesti do toga da će prestojeći skupovi proći bezbedno. Iako faktor rizika uvek postoji, Mijalkovski veruje da Srbija nije prioritet terorista.

„Srbija nije u fokusu izvođenja nacionalnih terorističkih akata islamista, jer na ovom prostoru oni pre svega imaju bezbednu rutu migranata, dakle masu u koju mogu da bezbedno infiltriraju svoje operativce i šalju ih na odredišta u Evropi“, ističe Mijalkovski.

Stručnjak za terorizam kaže da su srpske specijalne antiterorističke jedinice vrhunske i spremne da uspešno realizuju svaki zadatak, a obaveštajne službe prate situaciju, registruju i prate sva sa aspekta terorizma bezbednosno interesantna lica i imaju tačnu evidenciju državljana Srbije koji su otišli da se bore na stranim ratištima i u Islamskoj državi.

„Međutim, problem je što naše službe ne mogu imati kvalitetne podatke o džihadistima Albancima koji su otišli da se bore za Islamsku državu. Albanci sa KiM se slobodno kreću kroz Srbiju, pa ne znamo da li je neko od njih bio dole, a onda došao ovde sa zadatkom da izvede neki teroristički napad. To je veliki, možda i najveći rizik u terorističkom smislu za bilo koji objekat u Srbiji“, upozorava Mijailović.

U Beogradu će u subotu, 21. novembra, na združenoj vežbi policije, vojske i službi bezbednosti biti prikazane mogućnosti naše zemlje u odbrani, u okviru vežbe „Štit“.

Sandra Čerin

rs.sputniknews.com

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime