Ima li Srbija razloga da strepi da će je Kinezi napustiti zbog čeličnog pritiska EU

0
609

Članice EU su utvrdile konačne mere, odnosno kvote, za uvoz čelika na tržište EU, koje, sudeći po tumačenjima diplomata u Briselu, neće pogoditi Srbiju i Železaru Smederevo.

Prema agencijskim izveštajima, Evropska komisija (EK) je predložila, a članice EU prihvatile da privremene mere za čelik, donete u julu prošle godine, prevede u konačne zaštitne mere, što bi trebalo da bude ozvaničeno u Službenom glasniku EU najdalje do 4. februara.

Pošto je Srbija dosad bila izuzeta iz tih mera koje se odnose na određivanje maksimalnog izvoza čelika u EU, očekivano je, dakle, po tumačenju izjava briselskih diplomata, da tako ostane i nadalje.

Dan pre donošenja konačne odluke EU, premijerka Srbije Ana Brnabić je u Strazburu, gde je zasedala EK, o tome razgovarala sa EU komesarkom za trgovinu Sesilijom Malstrom. I ne samo dan uoči. O tome se, kako je rekla, sa EK razgovaralo četiri meseca i predočene su sve analize.

I predsednik Srbije Aleksandar Vučić je pred donošenje konačne odluke zamolio EU da izađe u susret Srbiji i napravi prema njoj izuzetak, pogotovo što srpski čelik u ukupnom EU uvozu čini mali udeo, tek 1,5 odsto.

A odlazak kineskog investitora HBIS grupe, koja je od aprila 2016. vlasnik železare u Smederevu bi, kako je rekao, predstavljao katastrofu za srpsku ekonomiju.

Komentarišući tumačenja najnovije odluke Brisela, konsultant za strana ulaganja Mahmud Bušatlija je mišljenja da se ona neće posebno odraziti na proizvodnju u železari i da se njen opstanak ne dovodi u pitanje.

„Apsolutno se to ne dovodi u pitanje iz prostog razloga što je to deo kineske međunarodne ekonomske politike, te nove globalizacije kroz ’Novi put svile‘. Ona će imati svoju ulogu u svakom slučaju među kineskim firmama koje su angažovane što u Evropi, što na njenim obodima, gde i mi pripadamo. I nije to železara koja ima neki veliki kapacitet koji bi mogao da ugrozi bilo čiju egzistenciju i velike interese u samoj Evropi“, objašnjava Bušatlija za Sputnjik.

On napominje da Srbija nema veliku zastupljenost na evropskom tržištu, gde učestvuje sa 1,3 do 1,5 odsto u ukupnom EU uvozu čelika, a da oni koji podležu sankcionisanju treba da imaju učešće veće od pet odsto. Mi, smatra on, možemo i da udvostručimo naš izvoz čelika i nećemo ući u tu kategoriju od preko pet odsto učešća na EU tržištu.

Bušatlija, uz to, pre vidi dalju okrenutost kineskog vlasnika naše čeličane na plasman proizvoda u našem regionu nego u EU.

„Mislim da treba imati u vidu i činjenicu da će železara u Smederevu postati sve važniji dobavljač kineskim firmama koje rade u regionu i u Srbiji. Dobar deo proizvoda od čelika, čeličnih limova, pripada kategoriji građevinskog materijala, koji je zastupljen u izgradnji auto-puteva, mostogradnji, a pošto kineske firme sve više preuzimaju ovde tu vrstu radova, čeličana može da bude logistički centar za njihovo snabdevanje tim materijalom“, kaže sagovornik Sputnjika.

On podseća na velike infrastrukturne radove kineskih firmi u Crnoj Gori i Hrvatskoj. Sama EK sufinansira izgradnju mosta prema Pelješcu u Hrvatskoj, koji će graditi kineska firma, a dobar deo čelika može da se upotrebljava upravo iz ovdašnje čeličane, kao i za izgradnju auto-puta u Crnoj Gori.

„Sve su to stvari koje ukazuju na to da mi ne treba mnogo da strahujemo od administrativnih mera ukoliko one ne budu politički motivisane“, smatra Bušatlija.

Iako napominje da se politički pritisci u suštini svode na ekonomske pritiske i da se međunarodna politika danas vodi na ekonomskom polju, on je mišljenja da je sada, dva meseca pred izbore za Evropski parlament, kasno za nove odluke o političkim pritiscima Brisela na Srbiju.

Tim pre što zaštitne mere EU nisu kreirane kao vrsta pritiska ni prema kome, nego su došle kao odgovor na prošlogodišnje protekcionističke mere SAD, koje su, između ostalog, uvele carinu na uvoz čelika od 25 odsto koja od 1. juna važi i za EU.

Otuda je EU u julu donela privremene mere, odnosno kvote za uvoz čelika koje je definisala prosečnim uvozom iz neke zemlje u poslednje tri godine, s tim što bi se carinska stopa od 25 odsto primenjivala na uvoz čelika koji premaši tu kvotu, a Srbija bila pošteđena tih kvota, kao i Norveška, Island i Lihtenštajn.

Konačne mere kod kojih će, kako je rečeno u Briselu, do objavljivanja u Službenom glasniku EU, možda biti promenjeni izvesni detalji u toku finalizacije procesa, biće na snazi do jula 2021. godine. U slučaju „izmenjenih okolnosti“ mogu biti ponovo razmotrene i preinačene.

A da su EU mere praktično iznuđene američkim protekcionizmom ukazuju podaci o kompatibilnim interesima zemalja EU i Kine koja je direktno u privredu EU u poslednjih 10 godina, do kraja prošle godine, ulila oko 350 milijardi evra, i to u najrazvijenije zemlje, pogotovo Nemačku, kaže sagovornik Sputnjika.

On zato smatra da ne treba strahovati za kineske poslove na tlu Evrope.

„Mislim da će Kina imati sve veće uporište u Evropi i samim tim i oslonac i u onom što proizvodi i u zemljama koje su van EU, kao u našem slučaju“, zaključuje Bušatlija.

Mira Kankaraš Trklja
Izvor: sputniknews.com

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime