Kraj stare i početak nove godine je vreme kada pravimo različite životne retrospektive. Šta smo uradili a da nije trebalo i šta smo sve mogli a nismo uradili… Na kraju se to obično završi obećanjima datim sebi da ćemo sledeće godine – eto, već od prvog u mesecu ili bar od prvog ponedeljka – da uradimo sve ono što smo morali ili želeli.
Da se približava najluđa noć u godini, možemo da zaključimo po izgledu grada koju je okićen već od novembra, ali i po gužvama na ulicama i u radnjama, koje su, najblaže račeno, uznemirujuće. Ako ste od 25. decembra poželeli da uđete u prodavnicu da kupite neku sitnicu, sačekaće vas red na kasi, u kome ćete izgubiti makar 15 minuta, a ako želite u prodavnicu kozmetike jer vam je baš sada ponestalo šampona, može se dogoditi da vam pozli dok, natrontani u zimsku garderobu, čekate u redu na kasi. Stanete li pred trafiku, ispred vas uvek ima desetak ljudi koji, po pravilu, žele usluge koje od prodavca izuskuju najviše vremena, pa vam ni tu čekanje ne gine. Plaćanje računa u banci ili pošti poslednjih nekoliko dana poslednjeg meseca u godini je, bukvalno, nemoguća misija. To jedino možete da obavite ako ste uzeli slobodan dan, jer inače ne možete stići da uradite ni pre ni posle radnog vremena. Gužve na bankomatima, automatima, kod frizera, u pekari, kafiću, u gradskom prevozu… gužve su na sve strane!
Oni koji poštuju tradiciju novogodišnjeg i božićnjeg darivanja, ukoliko nisu bili dovoljno mudri da kupe sve što žele pre početka praznične euforije, rizikuju da dožive nervni slom. I kao da to nije dovoljno, u toj opštoj gužvi, osim padanja u nesvest, rizikujete da i vas obuzme impulsivna praznična kupovina. Kada vidite da se svi oko vas grabe za garderobu „na poslednjem sniženju“, pa kako da odolite da i sami ne kupite makar jednu majicu, džemper ili pantalone? Uopšte nije važno što vam to nije na spisku stvari koje ste planirali da kupite. Možete se neočekivano naći i usred otimačine za ruž ili puder na primer, jer, pobogu, ne bi sve žene navalile da ih kupe da sada nisu povoljniji nego ikada. U supermarketima je atmosfera nalik na kataklizmu, kao da nas sutradan očekuje udar komete ili smak sveta.
Za to vreme, dok se mi guramo i grabimo, jedino trgovci zadovoljno trljaju ruke. A šta ostane posle dočeka Nove godine? Prazni novčanici i plata na koju moramo da čekamo narednih 30 dana dok ni sami ne znamo kako ćemo da preživimo do tada. Osim ako se možda zadužimo… ponovo. Ako nam banke odobre kredit, pa će i oni zadovoljno da trljaju ruke.
Jedina radost nam je što možemo da gledamo svoje fotografije sa dočeka, na kojima blistamo u novoj haljini, koja nam baš i nije bila potrebna, i sa besmisleno skupom frizurom. Uteha je i da zavirimo na Instagram profile poznatih i vidimo kako slavni i bogati uživaju u raskoši i luksuzu, pa šta je naspram toga ona naša sića koju smo potrošili na sebe.
A novčanici…? Ma, već će se nekako napuniti. Uostalom, kao i mnogo puta do sada, navikli smo se… Možda bi nam najpametnija novogodišnja odluka bila da trošimo racionalnije i kupujemo samo stvari koje su nam potrebne?
Goca Savković
